Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2011, 15:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Černobilj: Medvedev, Janukovič i patrijarh RPC u "zabranjenoj zoni"

ČERNOBILJ, BEOGRAD, KIJEV -

Ruski i ukrajinski predsednici Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovič posetili su danas na 25. godišnjicu havarije u atomskoj centrali u Černobilju jedini aktivni hram u "zabranjenoj zoni" - crkvu svetog Ilije, i učestvovali u ceremoniji polaganja kamena-temeljca za izgradnju spomenika svima koji su učestvovali u otklanjanju posledica havarije.

Kod ulaza u crkvu dvojicu predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dočekali su patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril i mitropolit Kijevski i cele Ukrajine Vladimir, nakon čega je u prisustvu Medvedeva i Janukoviča služena liturgija.

Crkva, koja se prvi put pominje u letopisima iz 16. veka, bila je aktivna do 1986. godine a zatvorena je posle černobiljske tragedije, da bi potom 1994. godine bila reaktivirana na molbu radnika havarisane centrale, podseća RIA Novosti.

Patrijarh Kiril je osveštao nova zvona za crkvu svetog Ilije, jednu od 20 koliko je bilo aktivno u toj oblasti do havarije.

Četvrt veka od katastrofe

Četvrt veka prošlo je od havarije na Černobiljskoj atomskoj centrali u Ukrajini.

I posle toliko godina, ponovo nuklearna katastrofa, u Fukušimi, Japan.

Zvona u Kijevu za žrtve

Zvona u ukrajinskoj prestonici Kijevu oglasila su se noćas 25 puta, za svaku godinu koja je prošla od nuklearne katastrofe u Černobilju, najgore u istoriji, čija godišnjica se danas obeležava širom sveta.

Nekoliko stotina građana Ukrajine, većinom udovica radnika u centrali u Černobilju ili onih koji su učestvovali u rašćišćavanju posle eksplozije, prisustvovalo je službi u blizini spomenika žrtvama.

Ruski patrijarh Kiril, koji je održao službu, rekao je da "svet nije upoznao katastrofu, u mirnim vremenima, koja bi se mogla uporediti sa onim što se dogodilo u Černobilju".

Nesreća u Černobilju dogodila se u noći između 25. i 26. aprila. Na mestu događaja stradala je 31 osoba, a od posledica radijacije do danas je umrlo 18 hiljada osoba.

Radijacija je u prečniku od 30 kilometara ozračila pet miliona građana.

Grad Černobilj, koji se prvi put pominje u istoriji 1193. godine, udaljen je 83 kilometara severno od Kijeva.

Danas u njemu nema stanovnika, a u trenutku havarije bilo ih je 12.500. U posebnu zonu od 30 kilometara može se ući samo sa dozvolom i opremom.

"Oblast oko Fukušime nenaseljiva narednih 20 godina", "Radijacija u Fukušimi 10 puta manja od Černobilja", "Černobiljski nivo japanske havarije", "Japanska nuklearna kriza nije Černobilj", samo su neki od naslova koji ilustruju zabrinutost svetske javnosti posle havarije nuklearke "Fukušima Daići", 250 kilometara severoistočno od Tokija, nakon što ju je pogodio 14 metara visok razorni morski talas 11. marta ove godine.

I pokazuju da je Černobilj postao etalon za strah kada je u pitanju atomska energija.

I danas se neki lekari sećaju da su posle Černobilja trudnice u Minsku bile toliko uplašene da su razmišljale o abortusu, a ukrajinski lekari registrovali su tada porast samoubilačkih namera.

Broj žrtava i dalje neutvrđen

U noći na 26. aprila 1986. godine na ukrajinskoj centrali desila se najveća tehnogena katastrofa u svetu, kada je eksplodirao četvrti blok i potpuno srušen reaktor. Od posledica prvog udara stradalo je tridesetak ljudi, a sa ozračene teritorije evakuisano je 100.000 ljudi.

Posle brojnih istraživanja i publikacija postoje, međutim, različiti podaci o žrtvama havarije. Prema izveštaju koji su septembra 2005. godine objavili eksperti iz agencija UN, Svetske banke, Rusije, Belorusije i Ukrajine, od direktnih posledica zračenja umrlo je 56 osoba (47 spasilaca), a ukupan broj mogao bi da dostigne oko 4.000, koliko ih je obolelo od posledica zračenja.

Međunarodna organizacija za zaštitu prirodne sredine "Grinpis", pak, iznela je stav da je samo u te tri najpogođenije zemlje umrlo oko 200.000 ljudi, a da će u budućnosti u celom svetu oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja biti u vezi sa uticajem radijacije iz Černobilja. Od njih, tvrdi "Grinpis", 93.000 će se završiti fatalno.

I britanski stručnjaci Ijen Ferli i Dejvid Samner smatraju da u celom svetu oko 65.000 smrtnih slučajeva od raka mogu da budu povezani sa radijacijom, što je 15 puta više od zvaničnih brojki UN. Britanci, takođe, tvrde da su teritorije zemalja Zapadne Evrope zagađene mnogo više nego što se smatra i da je više od polovine černobiljskih radioaktivnih čestica palo na teritorije van Ukrajine, Belorusije i Rusije.

Radijacija, deca, oboljenja…

Prema ukrajinskim izvorima, skoro 10 odsto teritorije bilo je direktno izloženo radijaciji, a u Ukrajini ima oko 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od posledica katastrofe, među kojima je više od pola miliona dece.

Belorusija navodi da je posle havarije, radioaktivnom zagađenju bila izložena četvrtina beloruske teritorije, na kojoj je živela petina stanovništva, i da je procenjena šteta za tu zemlju 235 milijardi dolara.

U Rusiji je u zoni radioaktivne zagađenosti u 14 regiona još 4.343 naselja, u kojima živi približno 1,4 miliona stanovnika. Najviše je stradala Brjanska oblast na granici sa Ukrajinom, a raseljena su 194 naselja u kojima je živelo 78.000 ljudi.

U izveštajima Svetske zdravstvene organizacije navodi se da je u te tri zemlje dijagnostikovano više hiljada slučajeva raka štitne žlezde kod osoba koje su u vreme havarije bili deca ili maloletnici, kao i da će u njima umreti još približno 9.000 onih koji su učestvovali u otklanjanju posledica, evakuisanih i onih koji žive u rizičnim regionima.

U zoni aktivnog zagađenja prilikom tragedije u Černobilju našlo se 23 odsto teritorije Belorusije, sedam odsto Ukrajine i 1,5 odsto evropskog dela Rusije.

Žrtve radijacije najčešće su oboljevale (ili oboljevaju) od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja, kardiovaskularnih ili psihosomatskih bolesti.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom nalazi se više od 2,34 miliona ljudi, a najzagađenije radijacijom su Žitomirska, Kijevska, Rovenska i Volinska oblast.

Posledice do 2056. ili još 300 godina?

U bivšem SSSR je, radi otklanjanja posledica havarije, bilo angažovano 250.000 ljudi, od kojih je za poslednjih 10 godina 70.000 umrlo, a 150.000 su postali invalidi.

Pojedini stručnjaci u Rusiji smatraju da će tek oko 2056. godine "proći ono najgore" - umreće oni koji su ozračeni u prvom naletu radijacije, a glavni ruski sanitarni lekar Genadij Onišenko izrekao je svojevremeno neveselu konstataciju da će se negativne posledice havarije osećati još oko 300 godina.

Uoči 25. godišnjice, "Grinpis" je saopštio da su mleko i druge osnovne namirnice još kontaminirani u delovima Ukrajine.

Rezultati istraživanja u tri dela Ukrajine ovog meseca, pokazali su da su u osnovnim namirnicama, kao što su mleko i mlečni proizvodi, pečurke i korenasto povrće, prisutni različiti stepeni radioaktivnog zagađenja, a u mnogim slučajevima otkriveni su znatno viši nivoi od dozvoljenih.

Katastrofa bila "državna tajna" punih 5 dana

Radioaktivnoj prašini bila je izložena, pored teritorije bivšeg SSSR-a, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, posledice nuklearnog akcidenta osetile su se i u Finskoj, bivšoj Jugoslaviji, Rumuniji, Austriji, a prašina je zahvatila i istočni deo SAD-a.

Pri svemu tome, tragedija u Černobilju ostala je "državna tajna" punih pet dana posle havarije, i tek pošto je u svetu naveliko "brujalo" o katastrofi, poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov priznao je da se dogodila stravična nesreća.

Černobilj i dalje preti

Da zabrinutost bude veća, ni od zatvaranja černobiljske centrale decembra 2000. godine, ni posle uloženih desetina i desetina miliona dolara nije otklonjena opasnost od "uspavanog radioaktivnog džina", jer i kad je građen betonsko-čelični prekrivač zbog velike opasnosti nije postignuta potpuna nepropusnost reaktora.

Potrebno je osigurati dugoročnu bezbednu izolaciju reaktora, dovršiti projekte skladišta za nuklearni otpad, iz preostalih blokova ukloniti nuklearno gorivo, a u Ukrajini i sada postoji 800 "nuklearnih nekropola" u kojima su "privremeno" zatrpani radioaktivna zemlja i tehnika.

Černobilj, april 2006.

Približno 3.000 ljudi koji žive u 55 kilometara udaljenom Slavutiču danas radi u zatvorenoj zoni oko centrale, gde se priprema postavljanje "sarkofaga" iznad oštećenog reaktora a još 4.000 ljudi radi u kontaminiranoj zoni.

Žicom je ograđena zona prečnika 30 kilometara, u 13 naselja žive oko 400, uglavnom starijih ljudi koji odbijaju da napuste svoje kuće, a u avetinjskom Pripjatu, u kojem je nekada živelo 50.000 ljudi, sada samo stoje pre 20 godina ispražnjeni stanovi i napuštene ozračene uspomene.

Proteklih godina pokrivač preko reaktora stalno se dodatno "krpio", a od 2004. do 2007. konzorcijum "Stabilizacija" sa ruskim "Atomstrojeksportom" na čelu, povećao je rok bezbednog korišćenja za bar 15 godina.

Ukrajinski ekolozi upozoravaju da mnogo veću opasnost, međutim, predstavlja moguće trovanje vode, nedovoljno stabilna brana na reci Pripjati i pojava radioaktivnih oblaka od eventualnih požara u ozračenim šumama u "zabranjenoj zoni".

U pripremi izrada novog "sarkofaga"

Sada se uz donacije čeka izgradnja novog "sarkofaga" koji prekriva "dremajuću bombu", budući da se ispod starog skrovišta nalazi još blizu 200 tona radioaktivnog materijala.

Predviđena je i izgradnja skladišta za prerađeno gorivo i pogona za preradu čvrstog radioaktivnog otpada. Integrisanim sistemom zaštite bi, bar za narednih 100 godina, trebalo da se zaposleni, stanovništvo i prirodna sredina zaštite od uticaja izvora jonizujućeg zračenja.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je 19. aprila posle konferencije zemalja donatora za sakupljanje sredstava za otklanjanje posledica havarije saopštio da je prikupljeno još 550 miliona evra za realizaciju "černobiljskih projekata", a ranije je saopšteno da za dovršetak projekta zaštite nedostaje približno 740 miliona evra.

Apel za jačanje saradnje u povećanju bezbednosti upotrebe nuklearne energije uputio je i prvi čovek UN, Ban Ki-mun, prilikom boravka u Ukrajini povodom 25. godišnjice havarije.

Svet mora da se pripremi za nuklearne katastrofe poput Černobilja i Fukušime, naglasio je Ban, koji je nakratko sa Janukovičem obišao havarisanu centralu, udaljenu oko 100 kilometara od Kijeva.

Prema rečima generalnog sekretara Svetske organizacije, svet će na nesreću biti najverovatnije svedok još sličnih katastrofa i ta "sumorna realnost" zahteva jačanje međunarodne saradnje i međusobne razmene informacija o nuklearnim programima.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...