Izvor: RTS, 27.Nov.2012, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centar za interreligiozni dijalog u Beču
Centar kralja Abdulaha za interreligiozni i interkulturni dijalog otvoren u Beču, uprkos protestima austrijske javnosti, medija, nekih političkih partija, kao i lokalnih muslimanskih liberalnih organizacija.
U Bečkoj palati Hofburg, koju u običnim danima dele najviši austrijski državni organi i Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi, uz prisutvo Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Kimuna, proslavljeno otvaranje „Centra kralja Abdulaha za interreligiozni i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << interkulturni dijalog".
Protesti austrijske javnosti, medija, nekih političkih partija (Liberali i Zeleni), kao i lokalnih muslimanskih liberalnih organizacija nisu pomogli, pa je tako Centar i službeno otvoren.
Austrijski ministar spoljnih poslova Špindeleger ponovio je nekoliko puta prethodnih dana da je „ponosan što je Saudijska Arabija izabrala Beč kao centar iz kog će se boriti za više tolerancije u svetu".
Na sinoćnjoj svečanosti, koja je trajala nekoliko sati, okupili su se moćni, uticajni i poštovani iz čitavog sveta. Niko od njih, sem predstavnika Vatikana, kardinala Žan-Lui Torona, predsednika Papskog veća za međureligiozni dijalog, nije izrekao nijednu rečenicu koja bi se protumačila kao kritika na religioznu politiku i praksu unutar Saudijske Arabije.
Svi su se pozivali na „humanističke vrednosti koje nadilaze podele", „zajedničku veru u čovečanstvo", „vrednosti dijaloga koji nema alternativu", „prednosti poštovanja, pomirenja i mira u odnosu na njihove surpotnosti", ali katastrofalan položaj religioznih manjina u Saudijskoj Arabiji nije spomenut.
Saudisjki interreligiozni centar je dobra vest, saglasili su se austrijski predsednik i španski kralj, koji su poslali video-poruke. To smatraju i ministri spoljnih poslova Saudijske Arabije, Austrije i Španije, Ekumenski patrijarh iz Konstantinopola Bartolomeus, glavni moskovski rabi i predsednik Konferencije evropskih rabija Goldšmit, predsednik Islamske lige Abdulah Al Turki, kao i već kardinal Toron i šef Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun.
Kardinal Toron je rekao i da „do Vatikana dolaze informacije o sudbini hrišćana u Saudisjkoj Arabiji, kako će se u Vatikanu njima pokloniti dužna pažnja, te sve osnovane pritužbe biti prezentirane saudisjkom Interreligioznom centru u Beču".
Ban Kimun je, takođe, rekao nešto što se uz mnogo dobre volje i sposobnosti apstraktnog razmišljanja može razumeti kao aluzija na kontroverznost čitave konstrukcije u kojoj jedan od nanetolarantnijih islamskih režima pokreće instituciju za promovisanje tolerancije: „religiozni lideri su uticajni, politički lideri moćni - što su, i jedni i drugi moćniji, tim je njihova odgovornost veća."
„Istina je stvar tačke gledanja"
Na ulasku u svečanu dvoranu Hofburga, novinari su od gostiju probali da dobiju nekoliko manje apstraktnih izjava. Da li je u redu da se vođa jedne netoleratne države van svojih granica stilizuje kao veliki majstor tolerancije, pitali su novinari Genaralnog sekretara Ujedinjenih nacija i dobili odgovor kako „razumevanje tolerancije varira, u zavisnosti od toga odakle neko dolazi".
Izjava se može gledati u kontekstu doprinosa Ujedinjenih nacija proširenju poznate krilatice kako je „istina stvar tačke gledanja", jer je sada očito i da je tolerancija stvar tačke gledanja.
Saudijski međureligiozni i međukulturni centar, smešten na bečkoj adresi Šotenring 21 bazira se na međudržavnom ugovoru između Rijada, Beča i Madrida, finansira se, u prve tri godine, isključivo iz državne kase kralje Abdulaha sa 15 miliona evra. Šta će biti posle tog vremena, je, barem finansijski gledano, otvoreno pitanje.
U devetočlanom Veću direktora sede tri islamska predstavnika (vahabit, šiit i sunit), tri hrišćanska (katolik, protestant i pravoslavni, u poslednjem slučaju reč je o šefu francuske pravoslavne crkve, mitropolitu Emanuelu), i po jedan predstavnik judaizma, hinduizma i budizma.
Već danima se kroz austrijsku javnost i medije provlači pitanje, zašto međunarodna zajednica na tako snažan moralni način staje iza saudijskog režima? Ekonomska, finansijska i vojna saradnja sa Rijadom je već deo neupitne tradicije, i ona nije problematizovana. Ali zašto takva etička podrška?
Jedino što posle svečane inauguracije Centra za međureligiski dijalog pada na pamet, a zasniva se na hrabroj izjavi kardinala Torona - „hrabroj" barem u odnosu na uopštenu humanističku poeziju koja se mogla čuti, jeste da je Vatikan dao odlučujući impuls Austriji i Španiji da sprovedu taj projekt saudijskog vahabitskog vođstva, ne bi li se na taj način došlo do moralne i organizacione poluge uticaja na Rijad, ne bi li on ukinuo kriminalizaciju hrišćanske, kao i svih drugih manjinskih vera na svojoj državnoj teritoriji.
S druge strane, ako to ne bude funkcionisalo, a trenutni izgledi nisu sjajni, saudijski tim bi se za tri godine mogao vratiti u Rijad uz objašnjenje da su sve probali ne bi li predstavnike drugih vera ponukali na dijalog, ali da saudijska tolerantno pružena ruka, nažalost, nije bila prihvaćena.
