Izvor: Politika, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CNA
Čini mi se da je logika ova: ne moramo da se volimo, ali hajde da pokušamo da se makar ne mrzimo
Beogradski Centar za nenasilje (CNA) nedavno je evaluirao rezultate svog rada, u kome je i autor ovog teksta imao „epizodnu ulogu”. U pitanju je serija dokumentarnih filmova o ex-Yu odnosima, konkretno, u pitanju su „tri sporne strane”, a akcenat je na sadašnjosti i dilemi – čemu je ona više okrenuta: onome juče ili novom sutra. Ljudi koji su bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aktivni učesnici stravičnog (izmanipulisanog, režiranog?) juče, ali i ljudi koji daju doprinos borbi za toleranciju, govorili su o svojim iskustvima i stavovima.
Moj prvi kontakt sa CNA dogodio se, zapravo, bez mog znanja: oni su pronašli zajedničku poruku u svom angažmanu i mojoj muzici. Rekao bih da je već to dobar znak da poruke same nalaze sebi sagovornike. Hajd’ sad, da ne zvuči hvalisavo, ali jako sam ponosan što se prva saradnja ex-Yu alternativaca dogodila baš na mom prvom albumu (De facto, 2003. – pored velikog broja gostiju iz Srbije, tu su bili i Elemental iz Hrvatske, kao i najpoznatiji reper sa Balkana Bosanac Edo Maajka) – a godinu dana ranije nastupio sam u Tuzli i bio prvi ovdašnji reper koji je tamo pozvan posle rata. Pesma sa Edom zvala se „Suze” i bila je, o da, jako angažovana. Ideja je bila poslati poruku, makar mladima, da je, naprosto, DOSTA. U smislu, treba imati poštovanja za mrtve, uvek, ali hajde da se pomalo okrenemo i živima. Za promenu. Čini mi se da je logika ova: ne moramo da se volimo, ali hajde da pokušamo da se makar ne mrzimo. A i ova: j... mi se za mit o Titu i setne priče o vremenu koje nisam ni video – zašto se o tome uvek govori kao o nečemu što je završeno i što je iza? I posebno, ova: šta su svemu tome što se desilo krivi mladi ljudi, i ovde i tamo? Stoga, kada sam upitan da se neke od mojih pesama pojave u dokumentarcima CNA, bio sam više nego oduševljen. Kada se dogodio i sledeći korak, intervju za jedan od filmova, još više sam postao deo njihove akcije, u kojoj sam se sasvim nalazio i nalazim se. Nakon toga, zajedno smo održali i tribinu u Zagrebu. Lepa prilika da vidiš kako se mrzi i kako se ne mrzi – imaš ljude dobre volje i imaš one što su radikalno protiv. Ne tvrdim za njih (mada je verovatno situacija ista), ali ovde kod nas oni koji najviše mrze zapravo nemaju nikakvo ratno iskustvo i pride zamišljaju SVE ljude iz susednih država kao kiborge-androide sa samo jednom ugrađenom komandom: „Ubij Srbina”. Međutim, onda kad stvarno nastane problem, kako smo videli ovih dana, takvi brane otadžbinu prevrtanjem kontejnera i krađom patika. Čojstvo & junaštvo, par excellence.
Imam puno primera o tome da ova borba donosi rezultate, ali navešću jedan koji mi je najupečatljiviji. Kada sam prošle godine nastupio u Srebrenici, među ljudima koji su posle koncerta došli po autogram bila su i dva dečaka – najbolji drugari, Dejan i Adnan. Nakon svega što se dešavalo tamo, ova deca nemaju problem da se druže i budu dobre komšije. To znači da se balkanski požar lagano, ali sigurno gasi i ovo iskustvo nije direktna posledica mojih ili CNA akcija, ali svakako mislim da, makar i skromno, doprinosimo toleranciji među ex-Yu narodima.
Kao veoma pozitivan momenat naveo bih emitovanje filmova CNA putem televizije, jer je uloga medija, ma kakvi oni danas bili, važna (ili, nažalost, presudna) u formiranju stavova prosečnog građanina. Ako je to već tako, mediji moraju i nadalje da budu obavezno oruđe (ili, antiratno oružje – uprkos oksimoronu) ove i sličnih akcija. Živa reč, takođe, ima svoju ulogu i bilo bi dobro kada bi javnih tribina bilo više. Uglavnom, ljudi se sve više druže, putuju i sarađuju – palac gore, nešto se menja.
Ono što je loša strana cele sjajne priče jeste sledeći rebus: u čemu mi to zapravo uspevamo – da li u promeni mišljenja onih koji su najnetolerantniji ili samo u ohrabrenju onih koji već imaju zdrave stavove? Bojim se da je pre tačno ovo pod b. Ali, čak i ako je tako misija je važna i sve uspešnija. Hrabrost nije svima jača (i urođena) strana.
Marčelo
[objavljeno: 24/03/2008]
