Izvor: Southeast European Times, 24.Apr.2012, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugarska izlazi na međunarodna tržišta posle desetogodišnje pauze

Bugarska planira da ponudi petogodišnje ili sedmogodišnje evrobondove na međunarodnim tržištima kapitala do kraja juna. Ali, šta ako tim potezom ne prikupi novac koji joj je potreban za otplatu dugova koji dolaze na naplatu narednih meseci?

24/04/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 24.4.2012.

Bugarska planira da emituje evrobondove u vrednosti milijardu evra na međunarodnim tržištima kapitala za nekoliko nedelja, kako bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << prikupila sredstva koja su joj potrebna za otplatu duga koji zastareva u januaru 2013. godine.

Vlada je ranije ovog meseca ovlastila ministra finansija Simeona Đankova da počne pripreme za taj korak.

„Tržišta vladinih obveznica su izuzetno osetljiva na ekonomska i politička dešavanja i prilike za obezbeđivanje finansijskih resursa po povoljnim uslovima pojavljuju se u uskim intervalima“, rekla je vlada u saopštenju. „Sada uočavamo smirivanje na međunarodnim tržištima kapitala, čime se stvara povoljna investiciona klima za privlačenje sredstava spolja.“

Posle sastanka vlade 4. aprila, Đankov je rekao novinarima da Bugarska planira da ponudi petogodišnje ili sedmogodišnje evrobondove u vrednosti 950 miliona evra do kraja juna. To će biti učinjeno u nadi da će zemlja biti u stanju da osigura sredstva koja su joj potrebna po kamatnoj stopi nižoj od fiksne stope od 7,5%, koju plaća za globalne obveznice u evrima u vrednosti 818,5 miliona evra, koje stižu na naplatu 15. januara.

Taj korak, što je inače prvi put od 2002. godine da zemlja izlazi na međunarodna tržišta, povećaće njen spoljni dug, koji trenutno premašuje 3,48 milijardi evra ili 16% BDP, zbog čega je Bugarska zemlja sa najnižim odnosom duga prema BDP u EU.

Međutim, taj korak je neizbežan, kažu lokalni ekonomski stručnjaci.

„Nivo fiskalnih rezervi zemlje je pao, jer je vlada morala da finansira budžetske deficite sa kojima se suočava poslednjih godina“, rekao je SETimes-u 16. aprila George Angelov, viši ekonomista sa Instituta za Otvoreno društvo u Sofiji. „Ona će nastaviti da se suočava sa budžetskim deficitom i ove i sledeće godine.“

Pored otkupa obveznica početkom 2013, tu su i rate servisiranja unutrašnjeg duga Bugarske, koji je krajem januara iznosio 2,41 milijardu evra, navodi se u izveštaju ministarstva finansija.

„Sredstva potrebna za sve te isplate u naredne dve godine iznose oko 5,5 milijardi leva [preko 2,8 milijardi evra], što će biti teško obezbediti iz domaćih izvora. S obzirom na okolnosti, [odluka] o izlasku na međunarodna tržišta je logična, čak i zakasnela“, rekao je Angelov.

Lubomir Kristof, bivši glavni ekonomista Narodne banke Bugarske, slaže se da izlazak na međunarodna tržišta kako bi se refinansirao spoljni dug, koji stiže na naplatu početkom 2013, ima smisla.

„Uprkos tome, pritisak na vladu da ponovo izbalansira budžet ostaje prisutan, a s obzirom na periodična previranja na tržištu evrobondova, što se pre uspostavi fiskalni balans to bolje“, rekao je on za SETimes.

Dva dana pre početka pravoslavnih uskršnjih praznika 13. aprila, Đankov je izjavio novinarima da je njegovo ministarstvo već uputilo pisma u 11 banaka koje su aktivne na tržištu evrobonodova poslednje tri godine, pozivajući ih da predaju ponude. On očekuje da će odgovor od njih doći za nedelju dana.

Nakon toga tri ili četiri banke koje nude najpovoljnije uslove, u smislu kamatnih stopa i otplate glavnice, naći će se u užem izboru za naredne korake u toj proceduri. Đankov je takođe nagovestio da će Bugarska izabrati -- do 25. aprila -- jednu ili dve koje će voditi planiranu emisiju evrobondova.

Ističući da su međunarodna tržišta kapitala trenutno mirna, Angelov je upozorio da bi situacija mogla da se promeni do juna ili jula, kada se očekuje ulazak Bugarske na njih.

„Nejasno je da li će finansijska tržišta tada i dalje biti mirna i nuditi dobre uslove finansiranja. S obzirom da su Španija i Italija ponovo pod pritiskom, a Grčka i Francuska suočene sa izborima, situacija bi mogla drastično da se promeni", objasnio je on. „U tom smislu postoji šansa [za Bugarsku] da prikupi novac, ali takođe postoji ozbiljna opasnost da se to ne dogodi ili da uslovi postanu manje povoljni.“

Ako Bugarska ne prikupi neophodna sredstva na međunarodnim tržištima, moraće da proba da ih dobije iz domaćih izvora, što je manje verovatno, kažu eksperti. Ali, čak i da to uspešno prođe, takav korak predstavljaće pritisak za ekonomiju.

Ako se iscrpe sve druge opcije, jedina alternativa za Bugarsku bila bi da se obrati MMF-u za neophodna finansijska sredstva. Međutim, to ima određene loše strane, jer će se poslati „negativan signal“ da vlada ne može sama da se nosi sa situacijom, kaže Angelov.

„Pored toga, poverenje u programe MMF-a ozbiljno je potkopano slučajem Grčke, koja je pokazala da programi nametnuti sa strane ne donose uvek rezultate“, rekao je on. „U svakom slučaju, ako [bugarska] vlada ne uspe sama da obezbedi potrebna finansijska sredstva, poverenje u zemlju će opasti, što će imati negativan efekat na investicije i ekonomiju.“

U slučaju da je Bugarska u stanju da prikupi sredstva za otplatu januarske rate duga i izbegne MMF scenario, mogla bi da se nađe u sličnoj situaciji uoči sledeće rate duga u vrednosti preko milijardu dolara, koja dospeva na naplatu 2015. godine.

Zbog toga je još važnije za vladu da fokusira svoja nastojanja na to da izbalansira budžet 2013. godine ili, što je još bolje -- ove godine, kaže Lučezar Bogdanov, analitičar sofijske konsalting kompanije Indastri voč.

„Time bi se poslao jasan signal o fiskalnoj stabilnosti zemlje i to bi joj onda omogućilo da u budućnosti pozajmljuje novac lakše i po boljim uslovima“, rekao je Bogdanov za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...