Izvor: Nezavisne Novine, 27.Dec.2015, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bošković za NEZAVISNE: Zakon o veterinarstvu BiH mimoišao veterinare

BANJALUKA - Zakon o veterinarstvu BiH, koji je trenutno u formi prijedloga, kreiran je bez veterinara i veterinarskih komora i, ako ovakav bude usvojen, biće poguban za veterinarsku službu, kaže Saša Bošković, predsjednik Veterinarske komore RS.

"Apsurdno je da se zakon zove zakon o veterinarstvu, a da u njemu ne učestvuju ljudi koji treba da ga sprovode na terenu. Ako je neko kompetentan da priča o tom zakonu, to su upravo veterinarske komore. Vlada RS i Ministarstvo poljoprivrede, >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << šumarstva i vodoprivrede RS su pokrenuli izradu nacrta zakona o veterinarstvu RS, a Komora je pozvana da formira radnu grupu da učestvuje u kreiranju istog. To je pravi način rada jer se ne mogu kreirati zakoni koji se tiču veterinara, a da mi sami ne učestvujemo. Ili neka ga onda zakonodavci drugačije nazovu", ističe Bošković.

NN: Šta veterinarima koje predstavljate najviše smeta u tom zakonu?

BOŠKOVIĆ: Ono što veterinarima smeta je to što je sistem organizovanja veterinarske službe kompletno izbačen iz zakona. Ne samo RS, već i Federacije BiH. Podsjećam da je Vlada RS dala negativno mišljenje na njega i njen stav je da je to prenos nadležnosti. BiH ne može mimo zakona u bilo kom entitetu sprovoditi inspekcijski nadzor jer mi imamo svoje inspekcijske organe koji sprovode nadzor nad klaonicama, mljekarama i farmama.

Ne može jedan klaoničar čiji je interes samo profit istovremeno u svojim klaonicama i farmama da vrši nadzor i da donosi sud. Mora da postoji eksterna kontrola pored interne. Ako dozvolimo da ne bude eksterne kontrole, pitanje je šta mi kao potrošači dobijamo kroz sendvič ili ono što kupimo u marketima.

NN: Gdje su tu oštećeni veterinari?

BOŠKOVIĆ: U prošlosti i kroz razne zakonske norme u kontinuitetu su gubili poslove. Prvo su izgubili poslove u dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji, zbog izmjene zakona smo izgubili nadzor nad klaonicama i mjestima za preradu mesa. Imali smo nadzor nad velikim brojem objekata. Sada gubimo i obilježavanje životinja. Nemamo ništa protiv da vlasnici obilježavaju životinje, ali se postavlja pitanje da li su ljudi dovoljno edukovani da rade takve vrste poslova. Volio bih da mi neko može objasniti da li su farmeri dovoljno edukovani i da li imaju dovoljno visok nivo odgovornosti da regularno sprovedu tako nešto. Napominjem da veterinarska profesija nema alternativu u drugim profesijama i tačno se zna u Evropi i svijetu za šta je ona nadležna.

NN: Zar zakon nije urađen sa legislativom EU?

BOŠKOVIĆ: Tu i leži najveći apsurd. Veterinarska komora RS je punopravna članica Federacije veterinara Evrope, a na redovnoj godišnjoj skupštini u Briselu, koja je održana početkom novembra, učestvovali smo u donošenju zakonskih prijedloga koji su upućeni Evropskom parlamentu na usvajanje. Sa druge strane, u BiH niko nas ne zove ni na jedan sastanak, a svi se pozivaju na legislativu EU. To nema logike. U Briselu smo uvaženi i ravnopravni, a u našoj kući neko smatra da ne treba da učestvujemo u kreranju zakona koji treba da sprovodimo.

NN: Zašto ranije niste reagovali?

BOŠKOVIĆ: Nažalost, pozvani smo da damo svoje mišljenje kada je zakon bio u formi prijedloga, a ne u formi nacrta, pa smo tako dovedeni pred svršen čin.

NN: Ima li, po Vašem mišljenju, šta pozitivno i dobro u novom zakonu?

BOŠKOVIĆ: Pozitivno je jedino to što se nadamo da ga parlament BiH neće usvojiti.

NN: U Grudama je registrovana pojava kju groznice, a nekoliko je ljudi oboljelo, kakva je situacija u RS, i ima li razloga za brigu?

BOŠKOVIĆ: Od kju groznice obolijevaju i veterinari, i to je naša profesionalna bolest. Jedan dio naših ljudi je preležao teške upale pluća vezano za ovu bolest. To je nešto što prati životinje i ide u manjim ili većim procentima. Nije baš da je svakodnevno, ali takvih slučajeva uvijek ima.

NN: Kada je bruceloza u pitanju, kakva je situacija?

BOŠKOVIĆ: Prošle godine smo napravili preskok od godinu dana u vakcinaciji zbog nedostatka sredstava za sprovođenje programa. Ove godine je urađena kompletna vakcinacija i na onim grlima koja nisu vakcinisana prošle godine, kao i na mladim grlima. Tačnih podataka o broju oboljelih ljudi i životinja nemamo.

NN: U jeku je sezona klanja svinja. Da li domaćinstva donose meso na analizu zbog trihineloze?

BOŠKOVIĆ: Nažalost, imamo veoma negativan trend gdje ljudi zbog manjeg broja dijagnostikovanih slučaja trihinele i manjeg broja zaraženih ljudi ne pregledaju meso. To je  potencijalno velika opasnost i dovešćemo se u situaciju da za nekoliko godina imamo ponovo naslove u novinama koji govore kako su se otrovale na desetine ljudi. Naravno, meso treba nositi u ovlaštene veterinarske stanice, a ne kod "divljih" pregledača i ljudi koji u šupama imaju mikroskope i nestručno za nekoliko maraka rade pregled.

Nastavak na Nezavisne Novine...