Izvor: B92, 11.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beara se nije predao
Beograd -- Haški optuženik Ljubiša Beara nije se dobrovoljno predao, kako je to Vlada Srbije prvobitno tvrdila.
On je pronađen na osnovu podataka koje je kancelarija Karle del Ponte dala premijeru Vojislavu Koštunici, saznaje B92 iz izvora bliskih vlastima u Beogradu. Informacije o prebivalištu Beare predati su, kako saznajemo, uz napomenu da je reč o novom testu za vlasti u Beogradu, kojim mogu da pokažu da postoji volja za saradnju sa Tribunalom. Beara, koji je optužen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za genocid u Srebrenici, nije pružao otpor prilikom hapšenja.
Inače, barem dva puta u poslednjih godinu dana govorilo se o pokušajima hapšenja Beare, za koga se pretpostavlja da je jedan od najodgovornijih za genocid u Srebrenici. Prvi put je njegovo izručenje navodno bilo planirano prošlog oktobra, ali je vlada Zorana Živkovića odustala od njega, revoltirana optužnicom protiv četvorice generala vojske i policije. Drugi neuspeo pokušaj hapšenja Beare dogodio se u martu, kada je on nestao posle najave da će biti uhapšen.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, Rasim Ljajić, kaže za B92 da je porodica Ljubiše Beare tražila sastanak sa njim u vezi sa materijalnom pomoći koju po zakonu mogu dobiti porodice haških optuženika. Ljajić je rekao da će na prvom sastanku Nacionalnog saveta zatražiti da Bearina porodica dobije ta sredstva jer se optuženi, kako kaže Ljajić, dobrovoljno predao sudu.
Prvo pojavljivanje Ljubiše Beare pred pretpretresnim sudijom će se održati sutra u 15 časova. U saopštenju Haškog tribunala se, međutim, ne precizira da li je Beara uhapšen, ili se predao, već se koristi formulacija "prebačen u pritvor". Prema navodima optužnice, o kojima će se izjasniti sutra, Beara je jedan od najodgovornijih za masovno ubistvo 7 hiljada Bošnjaka u Srebrenici jula 1995. godine.
Da bi neki haški optuženik mogao da bude privremeno pušten na slobodu, jedini uslovi koje mora da ispuni su da uveri sudsko veće da će se pojaviti na suđenju, i da tokom tog vremena neće ni na koji način predstavljati opasnost za svedoke ili bilo koju drugu osobu. Takođe, neophodna je i garancija države, koja će privremeno smestiti optuženog, da će se on vratiti u Hag. Međutim, ni ispunjavanje svih ovih uslova ne znači da će neko po automatizmu biti pušten. Kada je reč o Ljubiši Beari, on je bio u bekstvu dve i po godine, i njegov eventualni zahtev bi verovatno bio posmatran i u tom kontekstu. Navodna predaja Beare Haškom tribunalu mogla bi samo delimično da pomogne ovom optuženom, tako što bi - eventualno - sudsko veće vrednovalo i taj argument pri budućem donošenju odluke o privremenom puštanju na slobodu, prenosi novinar B92, Miloš Milić.
U dosadašnjoj praksi, na primer, zahtev odbrane Momčila Krajišnika nekoliko puta je odbijan, uz obrazloženje da je on optužen za najteža krivična dela, za koja preti i doživotna kazna zatvora, i stav veća da ne uvažava garancije Vlade RS, niti istovetne garancije tadašnjih vlasti SRJ. Poput Krajišnika, i Beara je optužen za genocid u Bosni. Zanimljivo je, kako je to obrazloženo u slučaju Radoslava Brđanina i Miroslava Radića, da Veće zadržava pravo da ne odobri privremeno puštanje na slobodu čak i ako se uverilo da su ispunjeni svi uslovi.
.jpg)
