Izvor: Politika, 24.Apr.2013, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akaši: Podele u Savetu bezbednosti otežavale rad mirovnjaka
Bivši izaslanik generalnog sekretara UN nije želeo da kaže kojim stranim i domaćim silama nije odgovaralo da se okonča rat u BiH
Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju, Jasuši Akaši, izjavio je kao svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću da su rad misije na terenu otežavale podele među stalnim članicama Saveta bezbednosti.
Akaši se na početku svedočenja obratio Karadžiću, rekavši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mu da su njih dvojica proveli veoma teško vreme u bivšoj Jugoslaviji.
On je kazao da je osnovni problem sa kojim se Unprofor suočavao u bivšoj Jugoslaviji bio taj što su u Savetu bezbednosti preovladavala tri različita mišljenja o radu misije UN. „Naš rad je bio veoma težak i protivurečan, ali ipak je bio rukovođen smernicama generalnog sekretara i trudili smo se na terenu da ispunimo svoje dužnosti”, rekao je Akaši.
On je naveo i da je tadašnji generalni sekretar UN Peres de Kueljar imao „ozbiljne sumnje” u to da svetska organizacija treba da pošalje misiju za očuvanje mira u uslovima dok besne sukobi.
„Savet bezbednosti delovao je na osnovu kompromisa i rezolucije. Predsedničke izjave koje je usvajao bile su dvosmislene zbog čega je bio otežan rad mirovnjaka na terenu”, rekao je Akaši.
„U izvesnom smislu evropske zemlje su izvršile pritisak da se UN uključi”, ukazao je Akaši i dodao da su „Evropljani hteli da smanje priliv izbeglica i vlade su morale da učine nešto”.
Akaši nije želeo da direktno odgovori na Karadžićevo pitanje kojim stranim i domaćim silama nije odgovaralo da se okonča rat u BiH, rekavši da nije u mogućnosti da to učini i da je mnogo faktora uticalo na to da se rat vodi.
U vezi sa napadom na pijaci Markale u februaru 1994, Akaši je podsetio da je u to vreme oformio ekspertsku komisiju koja je trebalo da utvrdi koja zaraćena strana je ispalila minobacački projektil, ali da je njima bilo teško da utvrde odakle je granata došla.
„Komisija je zaključila da je projektil mogao doći i sa strane bosanskih Srba ili bosanske vlade”, naveo je Akaši.
Na Karadžićevo pitanje da li se seća da je rukovodstvo bosanskih Srba bilo puno entuzijazma u pogledu mirovnih pregovora u Ženevi, dok druga strana nije, Akaši je odgovorio potvrdno, dodajući da je u depešama to i pisao.
Akaši je rekao da je demilitarizacija zaštićenih zona bila jedno od glavnih pitanja za mirovnu misiju, uključujući i Srebrenicu, jer je to bilo ključno za očuvanje mira.
On je ranije zatražio da se njegovo svedočenje obavi na sednici zatvorenoj za javnost, ali, kako je naveo, ne iz bezbednosnih razloga već zbog pogrešnog interpretiranja njegovih izjava u medijskim izveštajima u prošlosti.
Takođe je rekao da bi, bez prisustva javnosti, njegovo svedočenje bilo „potpunije i iskrenije”.
Tužilac se usprotivio takvom zahtevu jer to nije u skladu sa pravilima tribunala, i u skladu sa odlukom pretresnog veća, Akaši daje iskaz na sednici otvorenoj za javnost.
D. Č.
objavljeno: 24/04/2013
