Izvor: medio.rs, 10.Dec.2015, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afera 66 BEBA U ZAMRZIVACU Bol roditelja ne prestaje a zataskavanje traje i dalje
Prošla je decenija, a više od 2.000 roditelja i dalje se bori da sazna istinu gde su im deca. Tako je Srbija upoznata sa aferom nestalih beba iz porodilišta. Tamni vilajet dokumentacije i ogromnih nelogičnosti, dokazi da su deca za koju je roditeljima rečeno da su mrtvorođena, godinama kasnije pojavljuju u matičnim službama sa imenima koja nikad nisu dobila po rođenju.
Priče roditelja koji poseduju sve dokaze da im deca nikad nisu sahranjena, deca koja nestaju na potezu >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << porodilište pogrebno...
Kako su deca bez imena dobijala JMBG, kad su zvanične institucije potvrdile da nije moguće dobiti JMBG bez imena, da li postoji mogućnost monstruoznog scenarija da postoje malverzacije sa bebama u porodilištima, zašto je jedno porodilište više od 5 godina čuvalo mrtve bebe u zamrzivaču?
U emisiji je pokazana dokumentacija koja predstavlja flagrantno kršenje zakona (dokumentacija za bebe). To su potvrdili i zvanični predstavnici institucija svojim izjavama u emisiji. Za „Život priča“, autorke Tatjane Vojtehovski govore roditelji nestalih beba, predstavnici institucija i nekadašnja bolničarka Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj ulici, koja je nosila bebe u kesama u zamrzivač u podrumu bolnice.
U prvoj emisiji iz ovog serijala jasno su navedene nelogičnosti u postupcima nakon porođaja. Svi podaci koji su iznešeni su dokumentovani, a nepravilnosti u dokumentaciji su brojne, a neki su u šokantni. Kada se saznalo za 66 mrtvih beba u zamrzivaču sandučaru u podrumu bolnice u Višegradskoj koje su bile u crnim kesama, u roku od 24 sata pojavilo se urednih 66 dokumentacija o toj deci. Na pitanje koliko od te dece je mrtvorođeno, odgovor je bio da je oko 50 odsto, što je potpuno nezakonito, osim što je nelogično, jer deca koja su mrtvorođena ne mogu da imaju izvod iz knjige umrlih, zbog toga što je potrebno da imaju pre toga izvod iz knjige rođenih. Mrtvorođena deca ne mogu da dobiju taj izvod.
Kada je postavljeno pitanje kako je moguće da se u tako kratkom roku pribavila dokumentacija za decu čiji roditelji žive u raznim krajevima u Srbiji, kao i to da neka deca tu stoje i više od pet godina, odgovor iz Višegradske je bio da je veliki pritisak javnosti i da su morali da reaguju.
Na spisku roditelja tih 66 beba našli su se ljudi koji su, po pozivu roditelja koji se bore za istinom o svojoj deci, rekli da se njihovo dete nije rodilo tamo, to jest, da se majka nije porodila u tom porodilištu. Neke od majki saznale su da se nalaze na spisku kada su ih kontaktirali novinari iz emisije "Život priča", dok je jedan otac rekao da je nemoguće da se nalazi na spisku, zbog toga što je on svoje dete već sahranio. I to su samo neke od situacija.
Jedna majka potpisala je otpusnu listu na kojoj piše da je identifikovala svoje dete, a to se nikada nije dogodilo. Jedan od najčešćih izgovora ljudi iz bolnice, roditeljima koji su želeli da vide svoju preminulu decu, jeste bio da su mladi, da će imati još dece i da im ne treba takvo sećanje.
Sahrana 66 beba bila je zakazana za 10 časova ujutru, a kada su neki od roditelja stigli u devet sati, direktor groblja rekao im je da su zakasnili na sahranu. Od radnika koji rade na groblju saznali su da su deca pokopana u pet sati ujutru. Odgovor na pitanje "zbog čega" nisu dobili.
2013. godine jedna doktorka izjavila je da se deca ne sahranjuju, već da se kremiraju u bolničkim krematorijumima kao što je to inače praksa, dok su čelni ljudi iz Ministarstva pre samo nekoliko dana izjavili da krematorijumi u bolnicama ne postoje.
Roditelji koji su učestvovali u ovoj emisiji ne odustaju od borbe da saznaju šta se sa njihovom decom dogodilo, ali su istakli da nemaju pomoć državnih institucija.
.jpg)
