Izvor: Blic, 15.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
63 puta „a“.eu
Manija zvana .eu
Prošle godine je Evropska agencija za dodelu imena domena na Internetu, EURid, za samo tri meseca prodala dva miliona .eu domena, a do sada je taj broj premašio 2,5 miliona. Nedavno je, upravo zbog pokušaja preprodaje po višoj ceni, suspendovala 74.000 domena i preuzela zakonske mere protiv 400 registratora zbog zloupotreba usluga. Reklo bi se, sve polako ulazi u legalne tokove.
Istovremeno, valjda pošto nije kažnjivo, evropski komedijaši na mreži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krenuli su utabanim stazama davanja čudnih naziva domena. Tako je sa sufiksom .eu osvanuo jedan „jezikolomeći": thisisthelongesteuropeandomainnameallovertheworldandnowitismine.eu. Ko bude dovoljno uporan da pročita i pritom je dovoljno spretan u kucanju, videće da link sa ovog sajta za sada ne vodi nigde, već da je „rezervisan za klijenta". Tu su i oni koji se zaista lako pamte: aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.eu ili sve to isto samo sa slovom z umesto slova a. Jedino što je potrebno da biste otišli na ova dva sajta jednog nemačkog komičara, jeste da tačno 63 puta otkucate slova „a” i „z”. A, da su dosledni članovi i ovakve Evropske unije, Francuzi su dokazali registracijom sajta lerelaisinternet-com-favorise-la-croissance-de-votre-entreprise.eu, koji pomoću francuske fraze, ako ne kratko, ono jasno kaže da će njihov Internet servis pomoći rastu (vašeg) profita.
Nekako su se u ovom evropsko-domenskom zamešateljstvu zatekli i ondašnji ljubitelji i poštovaoci matematike, koji su definitivno dokazali da ova nauka zna za šezdesettrocifreni jadac! Tako je jedna nemačka tehnološka kompanija za naziv svog domena postavila prva 63 decimalna mesta beskonačnog broja Pi, što glasi: 141592653589793238462643383279502884197169399375105820974944592.eu. Nakon ovih primera, zaista nije teško poverovati proceni EURid-a da je popularnost .eu Internet domena premašila sva očekivanja i da se našla odmah iza nemačkog .de i britanskog .uk.
Kako su i zašto imena Web domena dobila toliki značaj? Koja su najsmešnija, najrogobatnija i najneobičnija imena domena?
Da li je ime domena samo šezdesettrocifren naziv sajta, ili je postao nešto više i značajnije? Ova 63 karaktera su, doduše, maksimalan broj znakova (slova i brojeva) koje ime domena može da sadrži, i njih je, reklo bi se, više nego dovoljno da se „nagovesti" šta nude (kriju) imenovane Web stranice.
Na početku World Wide Weba od presudnog značaja je bilo da se što je moguće preciznije iskoristi prazan beli prostor u zaglavlju Internet Explorera, kako bi ljubopitljivi korisnik što pre došao do željene adrese. U to vreme, sa još uvek sporim i kilavim konekcijama, lutanja i spoticanja po Internetu su bila poslednje što je Web posetiocima bilo potrebno. Važno je bilo i to da imena domena budu kratka, jasna i dostupna uhu i pamćenju (opciju odlaganja Web stranica u „Favorites" omogućio je tek Internet Explorer 4.0, 1997. godine).
Kraljica otimala Novi Zeland?
Lista najtraženijih i najpopularnijih imena domena za sve ove godine nije se mnogo promenila, a potražnja za jasnim nazivima koji sadrže takozvanu „ključnu reč" nekolicini promućurnih ljudi je donela titulu Web gospodara. Dok je pre desetak godina nagađanje pod kojim imenom prisvojiti domen bilo čisto špekulisanje, današnje Internet reklamiranje uz e-komerc od toga je napravilo novu granu trgovine. Veruje se da stotine hiljada ljudi svakodnevno utroše sate u potrazi za raspoloživim domenima, a da bez konsultacije (uplate) specijalizovanim kompanijama i sajtovima, samo 0,01 odsto zainteresovanih dođe do rešenja problema.
Od 15. marta 1985. godine, kada se registrovao najstariji domen pod nazivom symbolics.com (tek iza njega su došli Think, Xerox, HP, Intel, Siemens...), do danas, u organizaciji ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) registrovalo se, procenjuje se, oko 100 miliona domena. U tom periodu su ovu novonastalu cyber pojavu pratili razni sporovi, rasprave, skandali... Sedam godina nakon preporuke da se odobri poseban domen za pornografske sadržaje „xxx”, te nakon tri neuspešna odbijanja, ICANN je tek ovog marta, i to glasovima 9:5 (jedan uzdržan), ovom domenu rekla definitivno – ne! Istorijat domena pratile su još basnoslovne preprodaje, zloupotrebe, krađe i kidnapovanja! Išlo se sve do toga da je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) optužila englesku kraljicu za „pokušaj preotimanja imena domena" NewZealand.com!
„Slučajne” greške
Kao i svaki ozbiljan posao, tako je i ovaj sa dodelom naziva domena imao svoje propuste i pehove. Neki od njih su poprilično uticali na smanjenje prometa (profita) nekih kompanija, neki su svoj epilog našli na sudu. Ipak, omaške koje se makar u Internet okruženju slatko prebiraju i spominju, jesu one koje online populaciju najviše zasmejavaju.
Rukovodeći se iskustvom da samo jedan od pet Internet posetilaca ode dalje od naslova i da je najvažniji prvi utisak, što je u slučaju Weba upravo naziv domena, mnogi su zarad veće posećenosti za titulare svojih Web sajtova postavili zvučne, pa i dvosmislene reči. Oni koji su to svesno učinili, verovatno nemaju razloga ni da se kaju. Međutim, u pravoj džungli Internet sajtova verovatno ima i onih koji su iz neupućenosti ili neznanja napravili pravi „rusvaj" (od smeha) na mreži. Jer, kako poverovati da je proizvođač olovaka Pen Island namerno postavio sajt pod nazivom www.penisland.com, ili da se poznati italijanski distributer struje Italian Power Generator svesno registrovao pod domenom www.powergenitalia.com?!
.jpg)
