Izvor: Vesti-online.com, 06.Okt.2013, 01:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Veliki brat" na granici?

Evropska komisija namerava da progura predlog takozvanih pametnih granica prema kojem će se svako ko uđe u EU morati da ostavi otiske prstiju, što će omogućiti pravljenje posebnog registra putnika i njihovog kretanja. Ovaj predlog je sa aspekta bezbednosti možda i razumljiv, ali je s aspekta poštovanja slobode kretanja i ljudskih prava problematičan.

Kontrola važnija od ljudskih prava: EU hoće >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da uvede brzu identifikaciju putnika na granici

 

Ako bi predlog EK prošao u Evropskom parlamentu, svi ljudi stariji od 12 godina podlegali bi uvođenju u takav registar. Uzimao bi se otisak svih deset prstiju, tako da će putnici biti uspešno identifikovani čak i bez ličnih dokumenata.

 

Romski dosije

Francusko ministarstvo policije ima biometrijski registar svih Roma koje je ta zemlja izbacila kao ilegalne imigrante pre nekoliko godina, navodi Francuska liga za ljudska prava.

Slične programe identifikacije ima i Švedska za Rome koji žive u toj zemlji.

Sve ovo odvijalo bi se u okviru Programa registrovanih putnika (PRP) a pojedinca bi uvođenje u ovu bazu koštalo 20 evra kao obavezna "taksa registracije otisaka prstiju". Zatim mu se izdaje specijalna propusnica koja važi godinu dana i na osnovu koje bi se daleko brže prolazila granica, bez očitavanja pasoša, ukucavanja imena u računar i slično.

Policije zemalja članica EU tvrde da na ovaj način lako mogu da prate kretanje ljudi, razume se s fokusom na prekršioce zakona, ali su aktivisti za zaštitu ljudskih prava zabrinuti da bi se sistem mogao i zloupotrebiti.

  Strožija kontrola na granicama

Sistem na aerodromima, u lukama i pokretnim graničnim punktovima, odnosno kod policijskih patrola na putevima, koštao bi nešto više od milijardu evra, a mogao bi da se nađe u funkciji 2015. ili 2016. godine.

Na ovaj način bi policije EU imale pristup bazi podataka od oko 269 miliona ljudi u prvih pet godina. Međutim, poverenik za zaštitu podataka EU Peter Hustinks kaže da je ovaj program "skup, nedokazano delotvoran i da povređuje privatnost".

 

Lupanje pečata

Evropska komisija je ocenila da praksa "lupanja pečata" u pasoš dugo traje, ne osigurava pouzdane podatke i mogućnost registrovanja onih koji su se zadržali u EU duže nego što je dozvoljeno. Takođe, dosadašnji sistem provere nije imao rešenje za putnike koji izgube ili oštete pasoš.

- Korišćenje novih tehnologija omogućiće bolji i brži prelazak granica putnika iz zemalja koje nisu članice EU a koji žele da uđu u EU - ocenila je komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malstrom.

- Mislim da bi trebalo prvo da uradimo analizu o tome da li je i koliko delotvoran sistem viza koji sada imamo, pa tek onda da razmišljamo o uvođenju novog. Preko sistema viza vlasti mogu da vide učestalost dolazaka nekih ljudi - kaže Hustinks.

Problem sistema uzimanja biometrijskih podataka je daleko veći jer će se uskoro ljudi istim sistemom registrovati u hotelu, automobilima (kako bi sprečili krađu) na stadionima ili prodavnicama oružja, na primer.

Unutar država članica EU već postoji 25 različitih programa koji služe za gonjenje počinilaca krivičnih dela, kao i za praćenje ilegalnih imigranata, odnosno osoba osumnjičenih za terorizam.

Količina podataka koja je na ovaj način prikupljena je impresivna. Eurodac sistem koji upoređuje otiske pristiju tražilaca azila dosad je prikupio 1,7 miliona dosijea i to samo u rasponu 2004-2011. godina.

Američki registar imena putnika, na primer, nalaže aviokompanijama da sve podatke o putnicima pošalje Ministarstvu za državnu bezbednost pre nego što avion poleti. Na ovaj način SAD svake godine prikupe podatke za oko 500 miliona pojedinaca.

Zasad je najveći EU sistem skupljanja podataka Šengenski informacioni sistem u kojem se svake godine registruje novih 900.000 ljudi kojima je odbijena aplikacija za šengensku vizu.
Pogledaj vesti o: Veliki Brat

Nastavak na Vesti-online.com...