Izvor: KMnovine.com, 28.Jun.2016, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pismo sa Kosova - minirano groblje
Veliki je Gospod, štiti nas. Pomislio je to svako ko je prošle subote otišao da upali sveću na seoskom groblju u Starom Gracku.
Foto: Arhiva, agencije
Htela sam da očistim travu oko nadgrobnih spomenika svojih roditelja, i taman da udarim motikom brat viknu na mene: “Ostavi, ja ću”!
“Mogu i ja, k'o da je to neki posao”, nastavljam da ga ubeđujem. On me pogleda, i ja odmah ostavih >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << motiku.
Dok čekam da počne – ćutim. U mislima tumačim njegov pogled. Nije rekao naglas da mi ne da da to radim zato što se boji da ima mina, ali znam da je to mislio. Možda neće da me plaši. Celo selo je u strahu, ali su svi došli na Zadušnice i stoje kod spomenika svojih najmilijih kao preparirani – niko mine ne pominje.
Brat počinje da kopa. Udara motikom, a ja skrajnuta u stranu odjednom na ništa više ne mislim. Gledam u drugi kraj trotoara i jedva čekam da on do tamo stigne. Slušam kako odzvanja motika i dugačak mi trotoar, nikad da stigne do kraja. Ne znam da li gore sveće, nikog oko sebe ne vidim, samo ćutim i slušam.
Pre nepunih mesec i po dana na seoskom groblju u Starom Gracku kod Lipljana, opet je aktivirana mina. Pronašli su je Spasići, koji su otišli da srede grobove svojih roditelja. Slučaj su prijavili policiji, a oni im brže-bolje rekli da je to davno postavljeno.
Groblje u Starom Gracku je poznato po minama koje na njemu postavljaju “nepoznata lica” već 17 godina, i da odlazak na Zadušnice ljudi koriste i da očiste grobove od trave. Mine su uglavnom postavljali baš uoči Zadušnica, ali, hvala Bogu, nikada Starograđani nisu stradali. Jesu nesrećnici što ih postavljaju, sami sebe raznesu, ali Srbi iz Starog Gracka te proklete mine uvek pronađu.
Zašto Ničići spavaju sa stokom
Slobodan Ničić iz srpskog sela Lepina, koje se nalazi u centralnom delu Kosova i Metohije, bavi se stočarstvom. Da bi sačuvao svojih 12 grla stoke, on bukvalno spava u štali, jer su poslednjih dana učestale krađe. Od prodaje mleka školuje troje dece, i to mu je osnovni izvor prihoda.
Subvencije koje daje takozvana kosovska vlada dobio je samo jednom, u visini od 107 evra, i to prvog meseca kada je konkurisao. Imer Beriša je vlasnik mlekare koja od Nićića otkupljuje mleko i plaća ga po masnoj jedinici od 4,2, što je vrlo dobara cena. Veterinarski zavod iz Prištine dva puta mesečno uzima uzorak mleka i vrši kontrolu, a rezulatate objavljuje svaka tri meseca. Kada Slobodan ode da uzme izveštaj, na njemu, isključivo na albanskom jeziku, piše da mleko nije po standardu. To je važan papir kada treba da se konkuriše za subvencije, i zato Nićići nikada ne mogu da ih dobiju.
U mešovitom selu Binač u opštini Vitina preostali Srbi, njih oko 150, čekaju da Albanci iz susednih sela na ruševinama istoimenog manastira naprave deponiju i da oni uoči hramovne slave odu i sve počiste. (Manastir su Albanci porušili 1999. godine.)
Manastirska crkva Svetog Arhangela Gavrila, poznat kao Binač ili Buzovik, sagrađen je u 14. veku. Nalazi se 4-5 kilometara južno od Vitine, na izvoru reke Sušice. Uništen 1999. godine.
“Znaju da je Sveti Arhangel Gavrilo slava manastira i sve đubre koje imaju tih dana bacaju u crkvu i po porti. Dan uoči praznika organizovano odemo i sve lepo očistimo – da bi liturgija mogla da se održi. Tako je svake godine. Toliko dugo traje taj teror da mi više međusobno to i ne komentarišemo – oni bacaju, mi čistimo”, kažu Srbi iz Binača.
Od trenutka kada je mina pronađena, Starograđani su razmišljali o Zadušnicama uoči Svete Trojice. Kako će na groblje kada su, po svoj prilici, opet mine postavljali?
Veliki je Gospod, štiti nas. Pomislio je to svako ko je prošle subote otišao da okadi grob i upali sveću na seoskom groblju u Starom Gracku. Kao i u predhodnim slučajevima, Starograđani ni sada ne veruju da je to zastarela mina. Spasići obilaze grob redovno i valjda bi je do sada videli. Pripadnici Kfora su svojevremeno groblje čistili i kako je moguće da su tolike mine ostavili za sobom pa ih stalno ljudi nalaze.
“Digli smo ruke od toga ko i kada te mine postavlja – prihvatili smo to kao našu realnost. Još će da nam kažu da same niču iz zemlje. Samo Bogu da zahvalimo što tolike godine niko od nas ne nastrada i što uvek na vreme otkrijemo minu”, kažu Starograđani.
Ničići žele da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji i žele da žive od svog rada. Oni mesečno prodaju oko 4.000 litara mleka što je lepa para, ali kada odbiju sve troškove, ostane za skroman život. Svoj rad uopšte ne računaju.
“Zovem se Slobodan, a ne Mustafa, i zato od 'kosovskih institucija' ne mogu da dobijem subvencije. Eto, ja sam prihvatio 'realnost' i konkurisao sam u Prištini za subvencije, ali i oni su izgleda prihvatili realnost, pa mi kao Srbinu subvencije ne daju”, kaže Slobodan.
Zulumi koje Srbi trpe
Srbi iz Binača pričaju da ne mogu da spreče bacanje đubreta.
“Šta mi možemo? Policija neće ni da pokuša da ih spreči. Kad se okupimo na liturgiji pucaju iz automatskog oružja iz okolnih kuća, da nas zaplaše. Policija je sa nama u porti, ali se prave da ne čuju. U blizini manastira je staro groblje, oni tu redovno napasaju stoku. Pošto su albanske kuće u blizini, mi ne smemo sami da obilazimo manastir i groblje, jednostavno nije bezbedno. Slučajeve skrnavljenja smo hiljadu puta prijavili policiji i Kforu, i ništa, kažu u Binaču.
Koliko god se Srbi na Kosovu i Metohiji trudili da opstanu i šta god da pokušaju, zid je oko njih, prepreka za preprekom. Bez zaštite države Srbije i njenih institucija mi pojedinačno ne možemo ništa, nas jednostavno niko ne čuje, niti uzima za ozbiljno.
U slučaju Starog Gracka pripadnici Kfora su toliko puta pali na ispitu – tu pre svega mislim na ubijene žeteoce i činjenicu da ubice nisu pronađene – da, kada im NATO vojsku pomenete, samo prevrću očima. Strah koji su kod Starograđana stvorili svojom namernom pasivnošću i traljavošću ne prolazi već 17 godina.
Jedna od rođartve sa zajedničko umrlicom za sve ubijene žeteoce
Ničići pokušavaju da se integrišu u takozvano "kosovsko društvo", prinuđeni su da bi mogli da prežive. Kažu da je najlakše da se spakuju i odsele, hoće da probaju da opstanu. Potpuno su diskriminisani od institucija na koje treba da budu upućeni. Mogućnost da povećaju broj grla stoke potpuno je isključena jer i sada jedva izlaze na kraj sa troškovima. Mogu samo da razmišljaju o smanjenu. Saradnja sa mlekarom je za sada dobra, ali boje se da preko noći sve može da se promeni.
U slučaju Binača jasno je da policija namerno pušta Albance da skrnave manastir i tako šalju poruku Srbima da im opstanka nema. Srbi kažu da primećuju da odnose i kamen iz temelja crkve, žele da on potpuno nestane.
Širom Kosova i Metohije su zulumi koje Srbi trpe. Nedavno je prošao još jedan talas nasilja pa su Albanci – kao u Novom Brdu i okolini Istoka – pucali i bacali bombe na one Srbe koji imaju velike površine zemlje koju obrađuju i ne nemarevaju da prodaju. Tamo gde ima više Srba, u proteklih 15 dana, krali su šta su stigli. Ne mogu da tvrdim da među lopovima nema Srba, ali očigledno je da policija nema nameru da toj anarhiji stane na put.
U definiciji terorizma, između ostalog, stoji da je to smišljena upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje nezakonitim nasiljem radi usađivanja straha.
Svi zulumi prolaze bez ikakvih sankcija, i mi ne možemo drugačije da mislimo nego da neko sa strane sve to kontroliše i dopušta, jer projekat nazvan “država Kosovo” trebalo bi tako da izgleda. Kao da neko klikne na neko zeleno svetlo na kome piše teror i kreće širenje straha. Tako će nam biti dok god projekat traje.
Janja Gaćeša
Izvor: Novi standard :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
.jpg)
