Izvor: Politika, 06.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obuzdavanje velikog brata
Posle proglašenja zakona o kontroli telefonskog i internet saobraćaja u Nemačkoj i Rumuniji neustavnim, i kritike u zemaljama članicama, EU priprema izmene propisa o skladištenju telekomunikacionih podataka
Nemački ustavobranitelji i pripadnici još tri bezbednosne službe – BKA, BND i Vojnoobaveštajna služba – obreli su se na mukama. Minulog utorka, Ustavni sud u Karlsrueu proglasio je Zakon o nadzoru telekomunikacionog saobraćaja neustavnim. Naložio je brisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svih arhiviranih podataka - najmanje stotinak miliona elektronskih zapisa o korisnicima i njihovim (ne)ostvarenim vezama u okvirima fiksne i mobilne telefonije, putem elektronske pošte i posredstvom interneta.
Na snazi od 2008. godine, Zakon o nadzoru telekomunikacionog saobraćaja regulisao je obavezu identifikacije svih vlasnika telefonskih i internet priključaka, registraciju i arhiviranje svih podataka o uspostavljenim vezama. Po principu – ko sa kim, kada i koliko dugo... Sadržaji razgovora, navodno, odnosno zvanično, nisu bili predmet nadzora. Nije ni bilo potrebe. Kako obaveštajni stručnjaci ističu, prikupljanje podataka o korisnicima telekomunikacionih veza olakšavalo je definiciju takozvanog ličnog profila. Na osnovu profila korisnika, odnosno ispoljenih navika pri telefoniranju, omogućeno je prepoznavanje ličnosti bez dalje identifikacije, ma koji priključak unutar globalne mreže koristila...
Nemački stručnjaci za nadzor telekomunikacija, ali i službeni „prisluškivači" u nizu drugih evropskih zemalja, unutar i izvan EU, stekli su prva iskustva pre postojanja odgovarajućih zakona. Kažu, eksperimentišući u praksi. Koristili su se „naprednim Ečelonom", anglo-američkim sistemom novije generacije za elektronski nadzor telekomunikacija.
Mogućnost legalizacije „eksperimentalne prakse", odnosno podobnost službene realizacije sakupljenih podataka, baziraju se na orijentacionom propisu EU iz 2006. godine. Donesen posle terorističkih napada na London i Madrid, ovaj propis Brisela obavezuje članice da izglasaju odgovarajuće nacionalne zakone - u svrhu efikasnijeg suprotstavljanja terorizmu. Međutim, nedorečenosti regulativa EU, kao i u međuvremenu donesenih nacionalnih zakona ne samo da su izazvali burne kritike, već i reakcije najviših pravnih i izvršnih organa. Ispred niza tehničko-pravnih začkoljica, u žiži kritike našlo se nepoštovanje načela privatnosti i nedodirivosti ličnosti, odnosno paušalno sumnjičenje svakog pojedinca.
Zanimljivo je, naime, da Ustavni sud u Nemačkoj nije prvi osporio ustavnost ovakvog nadzora. Pre Nemaca, to su učinile sudije Ustavnog suda Rumunije, potkraj minule godine. U nizu drugih zemalja odugovlači se sa donošenjem odgovarajućih zakona. Već doneti zakoni samo se delimično primenjuju u praksi, ili se njihova primena odlaže. U Austriji, primera radi, praktičnu primenu „koči" nedoumica, kako bi iz registracije i identifikacije trebalo izuzeti priključke advokata, lekara itd.
Otpori i ustavnopravne nedoumice zemalja članica, čini se, naišle su na dobar prijem kod novog komesara za pravosuđe u Briselu. Gospođa Vivijana Reding je u jednom od prvih obraćanja javnosti najavila reviziju postojećeg, spornog propisa EU o kontroli telekomunikacija.
Nedoumice druge vrste, tište, u međuvremenu nemačke informatičare u „kišnim mantilima” i njihove kolege u drugim zemljama EU. Dilema je – kako uništiti sakupljene podatke, pri tom ne oštetiti postojeći sistem? Holandski ustavobranitelji su tek nedavno saopštili da nisu u mogućnosti da izbrišu registrovane podatke – zbog pogrešno programiranih kompjutera. Kako i vrapci na prostorima između Atlantskog okeana, Rajne i Dunava cvrkuću, međutim, slični nedostaci su, slučajno ili namerno, sadržani i u programima drugih zemalja.
M. Kazimirović
[objavljeno: 07/03/2010]
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
