Izvor: Svet plus, 12.Jan.2025, 13:10
Mali Božić i Sveti Vasilije Veliki: Običaji i značenje 14. januara
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. januara slave dve značajne svetkovine – Svetog Vasilija Velikog i Mali Božić. Sveti Vasilije Veliki, poznat kao Vasilije iz Cezareje, bio je ugledni teolog i episkop u Kapadokiji, području u Maloj Aziji. Njegova uloga u razvoju monaštva na Istoku hrišćanstva ostavila je dubok trag, zbog čega se smatra osnivačem opštežiteljne monaške tradicije.
Pored Svetog Vasilija, važni kapadokijski oci su njegov brat Grigorije Niski >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet plus << i prijatelj Grigorije Bogoslov, dok se njihova majka poštuje kao Sveta Emilija. Sveti Vasilije Veliki se upokojio 379. godine u svojoj 50. godini života. Živeo je u periodu cara Konstantina, vladara koji je omogućio slobodno ispovedanje hrišćanske vere.
Običaji i narodno verovanje
Praznik Svetog Vasilija Velikog obeležava se uz posebne običaje i verovanja. U narodu se smatra da na ovaj dan ne treba ulaziti u sukobe niti se svađati, jer će nesreća pratiti one koji to prekrše tokom cele godine.
Kako se na 14. januar praznuje i Mali Božić, u pojedinim krajevima Srbije ponovo se unosi badnjak, a položajnik dolazi u kuću, donoseći sreću i blagostanje. Ostaci badnjaka često se spaljuju, dok se u nekim mestima priprema poseban obredni hleb, poznat kao vasilica, posvećen Svetom Vasiliju Velikom.
Zanimljivo je i da crkveni spisi nazivaju Svetog Vasilija „pčelom crkve Hristove“. Ovo simbolično ime potiče iz verovanja da on vernicima donosi med, kao simbol blagosti, dok svojim učenjem „bode“ jeretike. Zbog toga se na ovaj dan preporučuje uzimanje kašike meda, što simbolizuje blagost i slatku godinu pred nama.
Prema narodnim predanjima, vremenske prilike na dan Svetog Vasilija ukazuju na rodnu godinu. Ako tog dana pada sneg ili je oblačno, veruje se da će godina biti plodonosna.
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
