Izvor: RTS, 17.Feb.2018, 20:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je sačuvano Miroslavljevo jevanđelje
Miroslavljevo jevanđelje je naš najstariji i najznamenitiji ćirilski rukopis, pisan u 12 veku, za humskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Stefana Nemanje. Ova srpska svetinja delila je sudbinu države i naroda, a na svom osmovekovnom putu skrivanja i čuvanja, dugom oko 15 hiljada kilometara, važne stanice je vezuju i za užički kraj.
Od Bijelog Polja i crkve Svetog apostola Petra, za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koju je pisano, Miroslavljevo jevanđelje ukrašeno minijaturama i inicijalima u boji i zlatu, stiglo je i do Uneskove biblioteke "Pamćenje sveta" – među najvrednija ostvarenja svetske kulture.
"Ono je napisano na pergamentu, pisano je perom, ima 181 list, na zadnjem listu, na zadnjoj stranici, spominje se dijak Gligorije, koji je, pretpostavlja se, bio pisar, ili minijaturista ovoga svetog jevanđelja", kaže sveštenik crkve Svetog apostola Petra iz Bijelog Polja, Nikola Skopljak.
Vekove potom, provodi u Hilandaru, a monasi ga poklanjaju kralju Aleksandru Obrenoviću, 1896. i tako stiže u Beograd. Znameniti Užičanin, profesor Ljubomir Stojanović, odnosi ga u Beč, da bi se izradilo fototipsko izdanje.
"On nadzire, svaki dan dežura, radi korekturu, to je bilo tako urađeno da se nije razlikovalo od originala", kaže Slobodan Radović, književni istoričar.
Trag mu se gubi u majskom prevratu, 1903. a u Prvom svetskom ratu, tokom evakuacije, Dobrosav Ružić, kraljev bibliotekar, i užički poslanik, pregledajući sanduke sa starom dokumentacijom, slučajno pronalazi dragocenu knjigu.
"Tog trenutk , on u svojim beleškama kaže, da mu je srce stalo, da mu je ruka zadrhtala, da od uzbuđenja nije znao šta dalje da čini. Čitavu noć boravi u neosvetljenom stanu, sedi kraj prozora, čuva Jevanđelje", kaže književni istoričar Slobodan Radović.
Preko Albanije, do Krfa i nazad, Jevanđelje je čuvano, "kao oči u glavi", a pred Drugi svetski rat, prebačeno u sef Narodne banke u Užicu. Zato i nije uništeno tokom bombardovanja Beograda, 1941. godine.
"Poučeni iskustvom Prvog svetskog rata, Srbi su ga, ovog puta, vrlo dobro sakrili, da ni naši istoričari iz tog vremena nisu znali gde je bilo tokom nemačke okupacije", navodi kustos Narodnog muzeja iz Užica Anđela Brković.
Zakopano u oltaru manastira Rača, jevanđelje je preživelo i pljačke i paljenja, da bi, tajno, kroz okupiranu Srbiju, 1943. bilo vraćeno u Beograd, gde se i danas čuva.
Fototipska izdanja, u specijalnim su kolekcijama najvećih biblioteka sveta, gde svedoče o kulturi koju, još iz doba Nemanjića, srpski narod predaje čovečanstvu.
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
