Izvor: Politika, 26.Sep.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dilma protiv Velikog brata
Odlučnije i jasnije od svih drugih državnika, predsednica Brazila Dilma Rusef suprotstavila se američkoj praksi špijuniranja otkrivenoj preko bivšeg službenika Nacionalne bezbednosne agencija Edvarda Snoudena.
Nezadovoljna objašnjenjem koje je dobila od Bele kuće – pošto je u brazilskim medijima procurilo da su ona, njeni funkcioneri, mnoge strateške kompanije i privatna lica prisluškivani iz Vašingtona – Rusefova je na neodređeno vreme „odložila” zvaničnu posetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << SAD koja je bila zakazana za kraj oktobra.
Iznenađenje Vašingtona još nije utihnulo, a Rusefova je nastavila ofanzivu protiv „neovlašćenog zadiranja u suverenitet drugih zemalja, kršenja ljudskih prava i ugrožavanja međunarodnih pravnih normi”.
U Njujorku je preksinoć, kao tradicionalno prvi govornik na Generalnoj skupštini UN, optužila SAD za špijunažu i najavila da će Brazil usvojiti zakone i razraditi tehnologiju kako bi se zaštitio od nelegalnih presretanja informacija.
Pozvala je sa svetske govornice da se na međunarodnom nivou spreči neprihvatljivo špijuniranje. Nije direktno pomenula SAD, ali je ocenila da je neprihvatljivo da se aktivnost „globalne špijunske mreže” opravdava borbom protiv terorizma.
„Brazil ume da se zaštiti sam, bori se protiv terorističkih grupa i ne pruža im utočište“, rekla je aludirajući na teroriste iz Latinske Amerike koji su u SAD uživali gostoprimstvo.
Suprotstavljajući se Vašingtonu, Rusefova je pribavila možda i pobednički poen pred predsedničke izbore u Brazilu tri meseca pošto su joj protesti zbog loših uslova u javnom prevozu, zdravstvu i obrazovanju naglo snizili rejting.
Ovakav nastup joj je, ocenjuje se, podigao ugled u Latinskoj Americi koja se solidarisala sa bolivijskim predsednikom Evom Moralesom kada su evropske zemlje (Francuska, Španija, Portugalija i Italija) zabranile prelet njegovog aviona zbog neosnovane sumnje da je u njemu Snouden.
Tri države sa tih prostora imale su hrabrost da Snoudenu ponude azil, na šta se nije usudila nijedna članica EU koje se zaklinju u demokratske tekovine, zaštitu ljudskih prava i poštovanje međunarodnih normi.
Obama je u vreme govora brazilske predsednice bio na putu do zgrade na Ist Riveru. Potom se, govoreći posle nje, posvetio drugim gorućim globalnim pitanjima. Promaklo mu je upozorenje Dilme Rusef ili ga se nije dotaklo.
Pojedini američki komentatori procenjuju da je otkazujući državnu posetu Vašingtonu, Brazil posle 20 godina propustio priliku da sa SAD osnaži prijateljstvo i napominju da je Brazilu potrebnija podrška SAD nego Americi Brazila.
Mnogi misle drugačije. I očekuju od svojih lidera da na isti način kao Dilma Rusef dignu glas i spreče „globalnu špijunsku mrežu” dirigovanu iz Vašingtona.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 26.09.2013
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
