Izvor: Večernje novosti, 15.Apr.2017, 18:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ivan Tasovac: Mnoge sam sprečio da lako lapaju pare

Prvi intervju direktora filharmonije posle povratka na stari posao: Kada vidim ko me je blatio i hvalio - zabrinuo bih se da je drugačije ČOVEK čije je ime i dalje prva asocijacija na reči "direktor Beogradske filharmonije", iako je u međuvremenu odradio i ministarski staž - Ivan Tasovac - ovaj Uskrs dočekuje kod kuće. Ponovo je na čelu institucije koju je, po gotovo jednoglasnim ocenama, vratio u život i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od nje stvorio jedan od naših vrhunskih kulturnih brendova. U prvom intervjuu posle dolaska na novu (staru) funkciju, ističe da je povratak na kormilo BF doživeo kao povratak kući. - Oduvek sam voleo film "Lesi se vraća kući". I mada se još uvek ne odazivam na ime tog simpatičnog cuke, priznajem da me i dalje ne napušta osećaj da sam se vratio s puta svojoj porodici i prijateljima. Malčice smo stariji, ali zato i iskusniji. Filharmoničari su doživljavali ovacije od "Karnegi hola" u Njujorku do sale "Čajkovski" u Moskvi, a ni ja nisam u međuvremenu baš vezao goblene. Tako da smo svi zajedno više nego spremni za nove izazove - kaže, za "Novosti", Tasovac. * Na koje ste od svojih postignuća u Filharmoniji najponosniji? - Beogradska filharmonija je postala simbol umetničkog kvaliteta, profesionalnog uspeha, ali i dobrog zezanja - bez obzira na okolnosti. U vremenu u kome smo ne samo anestezirani lošim vestima, nego, nažalost, sve češće kondicionirani da za njima i sami tragamo - filharmoničarski optimizam treba čuvati i negovati. * A kada je reč o aktuelnim planovima i projekatima, u šta polažete najveće nade? - Mislim da su perspektiva izgradnje koncertne sale Beogradske filharmonije, nastupi sa Zubinom Mehtom i dolazak Gabrijela Felca na poziciju novog šefa-dirigenta važne stvari ne samo za Srbiju već i za region. * Radite na stvaranju svoje buduće publike. Da li je moguće one odrasle zainteresovati za visoku kulturu? - Još u vrtiću sam posumnjao da zaista posedujem supermoći, iako sam nosio kostim Supermena. Pošto me život nije demantovao, mislim da je za početak više nego dovoljno što smo se posvetili klincima kroz cikluse dečjih koncerata, omogućili njihovim starijim drugarima iz srednjih muzičkih škola usavršavanje kroz "Filhademiju" ili što za mlade dirigente od sledeće sezone pokrećemo "Dirigentski forum", koji će voditi Gabrijel Felc. Ne mislim da Srbiji nedostaje publika za visoku kulturu niti da kod bilo koga prava kultura može izazvati averziju. Na nedostatak publike se žale uglavnom oni koji ne bi imali publiku čak ni kada bi Zakonom o kulturi bilo dozvoljeno savatavanje nedužnih prolaznika pod pretnjom telesnog kažnjavanja.OD GRAČANICE DO SUBOTICE- SLEDEĆE nedelje, 22. aprila, Uroš Lajovic će dirigovati Filharmonijom u Novom Sadu. Solista će biti legendarni Štefan Dor, prvi hornista Berlinske filharmonije, koji je na toj poziciji od 1993. godine. Za naše muzičare i mene su koncerti i susreti sa našom divnom publikom od Gračanice do Subotice velika privilegija i naravno da ćemo sa zadovoljstvom nastaviti da to radimo - kaže Tasovac. * Da li je dovoljno da tu decu o muzici uče filharmoničari, ili je ipak neophodno poneti neke preduslove za to i iz kuće? - Klinci vrlo često na naše dečje koncerte dovode i svoje roditelje, tako da je sve u najboljem redu. Verujem da će s njima raditi i kod kuće. Mislim s roditeljima. * Koliko vaši lični kontakti sa uglednim ličnostima doprinose renomeu BGF? - Naravno da imaju uticaja, ali da na koncertima orkestar ne zvuči kako zvuči i da u menadžmentu nemam kolege kakve imam, ne bi nam pomoglo nijedno moje poznanstvo. * Da li ćete uvažiti primedbe udruženja kompozitora i muzikologa, i ubuduće uvrstiti u programe više domaćih izvođača i autora? - Pre svega se nadam da će potpisnici pamfleta Udruženja kompozitora - gospođa Trišić, dobitnica Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije iz 1996, i gospodin Radivojević, koji je ostavio neizbrisiv trag u našoj narodnoj i zabavnoj muzici još otkako je bio klavijaturista u niškom vokalno-instrumentalnom sastavu "Daltoni" - jednom, makar slučajno, zalutati na neki od koncerata Beogradske filharmonije. I da će ih to onda ponukati da se bolje upoznaju sa orkestrom, njegovim radom i njegovim dostignućima. I da će, kada se budu malo bolje raspitali, shvatiti koliko su promašili temu. * Zašto? - Filharmonija je prošle godine naručila i premijerno izvela čak pet dela savremenih srpskih kompozitora, dela Stevana Hristića i Stanislava Biničkog izvela je i u "Karnegi holu" i u sali "Čajkovski". Marko Tajčević je bio na programu koncerta u Budimpešti. Nedavno smo u Beogradu po prvi put posle 50 godina izveli 2. violinski koncert Petra Stojanovića. Ove sezone imamo 12, a sledeće 13 naših u svetu proslavljenih solista i dirigenata, ne računajući tu cikluse kamerne muzike. No, bože moj: svako - pa i rukovodstvo Udruženja kompozitora - ima Ustavom zagarantovano pravo da živi sa glavom duboko zakopanom u pesak. I da se oglušuje o zdrav razum. I da se blamira u javnosti. * Po čemu ćete, lično, pamtiti svoj ministarski staž? - Moja porodica i ja ćemo taj period pamtiti po napadima i omalovažavanju svega što smo moj tim i ja radili, kao i po impresivnoj količini laži i razvlačenja po tabloidnom blatu, čemu je svoj doprinos dao i deo naše kulturne i medijske čaršije. Ali to valjda u politici ide u rok službe. Kada vidim ko me je sve blatio, ali i ko me je hvalio - stvarno bih se zabrinuo da je bilo drugačije. * Šta smatrate svojim najvećim dostignućem u tom mandatu? - Uvek može i više i bolje, ali da se nije puno radilo i uradilo, ne bi pre nekoliko meseci tako lako bilo otvoreno i zatvoreno poglavlje 26, koje se bavi kulturom u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Usvojeni medijski zakoni su između ostalog bili jedan od preduslova za pristupanje "Kreativnoj Evropi" i Srbija je bila prva zemlja van Evropske unije koja je pristupila tom najmoćnijem finansijskom fondu kreativnih industrija. Zahvaljujući stručnim i nezavisnim komisijama koje su odlučivale o raspodeli novca na konkursima, nismo dozvolili raznim interesnim grupama u kulturi i medijima da po inerciji, takoreći rutinski, lapaju pare, ali pošto sam dobar čovek, omogućio sam im emotivnu kompenzaciju da mogu da me pljuckaju što sam postavio satove na muzeje i probio rokove. * A šta ste uspeli? - I Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti smo uspeli da izvedemo iz začaranog kruga tenderskih procedura i sudskih sporova koji su trajali više od jedne decenije i finalizovali sve projekte. Vlada Srbije je obezbedila kompletne budžete kroz kapitalne investicije i radnici su uveliko započeli radove na oba muzeja dok sam se ja iseljavao iz Ministarstva. Mogao bih ja sad tako unedogled da raspredam o prošlosti, ali moram priznati da me mnogo više raduje ono što je pred nama, nego ono što je iza nas. * Gledate li danas drugačije na spregu politike i kulture? - Naravno da je postojala, postoji i postojaće sprega između politike i kulture. Kao što postoje i sprege između politike i bilo koje druge oblasti. Ali hajde da ne budemo licemeri pa da jasno kažemo kako je, posebno na ovim prostorima, politika postala savršen izgovor za sopstvenu stvaralačku impotentnost ili potpuno odsustvo menadžerskih sposobnosti. Nema te politike koja će od lošeg dirigenta napraviti Zubina Mehtu, od lošeg baletana Mihajla Barišnjikova, ili od nesposobnih direktora institucija kulture Miru Trailović. * Da li je dovoljno da kulturni poslenici i ljudi na čelu institucija kulture dobro rade svoj posao, ili je za uspeh neophodno i malo flertovanja sa političarima? - Da svi flertuju sa politikom - flertuju, kao što se i prilikom susreta šlihtaju političarima, samo tako, pogotovu kada misle da ih niko ne čuje. Naročito oni koji se javno najviše gade političara i izigravaju ljutu opoziciju. Gledao iz prvog reda i znam o čemu govorim.

Nastavak na Večernje novosti...