Izvor: B92, 04.Dec.2012, 18:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Voleo bih da me trenira Obradović"

Kapiten kragujevačkog Radničkog Stefan Sinovec odgovarao je na leksikon pitanja za sajt ABA lige i istakao je da bi bio veoma nesrećan da nije košarkaš.

Želja mu je da ga trenira Željko Obradović, ne može da živi bez koka-kole, plaši se igle, voli Najki odeću i često je na Tviteru.

Čega se najviše sećate iz školskih dana?

Bezbrižnosti i ponekog bežanja sa časa da bih igrao košarku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u dvorištu.

Šta ste kupili sa prvom većom zaradom?

Sestri sam kupio automobil, "pežo 206".

Koji auto vozite i koji biste želeli?

Vozim "seat leon", koji je moj omiljen automobil, a ne bih se bunio da vozim "be-em-ve", bilo koji.

Gde ste proveli poslednji godišnji odmor i koliko dugo ste bili?

Sa devojkom sam deset dana bio u Alanji, a zatim smo još deset dana proveli u Herceg Novom u društvu najbližih prijatelja.

Koji je vaš omiljeni brend odeće?

Najki.

Nakit?

Nosim sat, i minđušu. A od skoro i burmu.

Koji brend TV-a, mobilnog telefona i laptopa imate?

Već godinama koristim "aj-fon", umesto lap topa imam tablet "samsung". Televizor je "el-dži".

Najveća neostvarena želja u životu?

Najveća želja mi je da me trenira Željko Obradović. I nadam se da će uskoro preći u kategoriju ostvarenih.

Šta najčešće kuvate?

Uglavnom kafu i čaj :), mada sam skoro napravio devojci (prim. aut. supruzi) raviole sa šunkom i slatkom pavlakom.

Šta mislite o novim socijalnim mrežama (Tviter, Fejsbuk, Gugl plus...)?

Odličan način da se bude u kontaktu sa dragim ljudima koji su u inostranstvu.

Koliko se njima služite?

Na Tviteru sam stalno, imam profil i na Fejsbuku, ali ga ređe koristim.

Koje je vaše omiljeno jelo i gde?

Sestrine lazanje, kod nas kod kuće :).

Koja vam je najdraža anegdota iz detinjstva?

Sećam se da sam tatu molio nešto što on uporno nije hteo da mi dozvoli, a kada sam shvatio da nema šanse počeo sam besno da mu vičem: ‘Znaš ti ko sam ja, znaš ti ko sam ja?’. Pustio me je da tako ponavljam neko vreme da bi na kraju rekao: ‘Pa dobro, ko si ti?’. Pomalo zatečeno sam stao i rekao: ‘Ja sam, ja sam... ja sam Stefan Sinovec!’ Tada sam imao 13-14 godina.

Koju školu ste završili?

Sportsku gimnaziju.

Koji trener je obeležio vašu karijeru?

U mlađim kategorijama Bojan Simanić. Kada sam počeo da igram u senorima, imao sam sreću da radim sa vrhunskim trenerima: Dragišom Šarićem, Oliverom Popovićem, Duškom Vujoševićem, Milovanom Stepandićem, sada sa Mutom Nikolićem. Od svih njih sam mnogo naučio, ali ako bih morao da izaberem rekao bih – Oliver Popović. Radili smo zajedno u Vizuri i u Himiku. Sa njim sam napravio prve profesionalne korake u košarci.

Kakvo mesto u vašem životu zauzimaju knjige i šta ste poslednje kupili?

Nemam mnogo vremena da čitam knjige, više volim da se opustim uz neki dobar film ili večeru sa prijateljima, mada se tu i tamo nađe vremena i za knjigu. Svima bih preporučio knjigu ‘Vrhunska igra’ od Bena Mezrika o studentima koji su ‘olakšali’ kockarnice Las Vegasa za nekoliko miliona.

Kada ste poslednji put bili u biblioteci?

Iskreno, odavno. A vi? :)

Šta biste bili da niste košarkaš?

Bio bih nesrećan.

Da je li još nekome u široj porodici uspelo da bude uspešan u nekom drugom području?

Roditelji su mi bili profesori Univerziteta.

Da li imate hobi i koji?

Obožavam da igram ‘soni’.

Koliko jezika govorite?

Dva, engleski i francuski. Mada, kada sam igrao u Ukrajni, naučio sam ponešto i ruskog.

Šta vama najbliže ljude najviše živcira kod vas, a šta najviše vole?

Nervira ih što nekad umem da se inatim, a vole što sam pažljiv.

Najdraža košarkaška anegdota iz vaše karijere?

Najčešće se setim kada je na jednoj utakmici glavni trener bio isključen, pomoćni je preuzeo vođenje. Utakmica se lomila, svi su bili pod pritiskom, pomoćni trener je uzeo tajm-aut, počeo brzo da crta akciju, i u toj brzini nacrtao šest igrača. A šesti igrač sam bio ja, koji sam imao pet ličnih i bio sam u tom trenutku van igre. Kada smo skontali šta se desili, počeli smo da se smejemo, to nas je malo opustilo, pa smo na kraju dobili utakmicu.

Šta za vas znači reč politika?

Isto što i za političare reč košarka :).

Koje je bilo vaše najveće iznenađenje nakon dolaska u sadašnji klub?

Znao sam da je Radnički veliki i ozbiljan klub, u kome su svi maksimalno posvećeni igračima i rezultatima, tako da me nisu sačekala nikakva iznenađenja.

Koliko često idete u prodavnicu i koje namirnice su najčešće u vašoj torbi?

Za nabavku je zadužena sestra, a najviše volim kad donese meso, voće i slatkiše. I koka-kolu, bez koje ne mogu.

Najveći strah u životu?

Možete da mi se smejete, ali užasno se plašim igle.

Kakav odnos imate prema adrenalinskim sportova i da li ste se oprobali u nekome?

Nisam se oprobao ni u jednom, niti imam želju. Jednostavno, nisam ljubitelj te vrste aktivnosti.

Bez čega tokom košarkaške karijere sigurno ne biste mogli?

Bez podrške porodice i prijatelja, koja je najbitnija u ovoj vrsti posla. To su ljudi koji me drže čvrsto na zemlji, i koji su tu posle svakog poraza da me podignu i bodre.

Šta vas zanima osim košarke?

Volim da igram ‘soni’, pratim Ligu šampiona, gledam filmove i obožavam da izlazim.
Pogledaj vesti o: Peugeot,   Kragujevac

Nastavak na B92...