Izvor: Deutsche Welle, 16.Dec.2015, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tviterom protiv rasizma na fakultetu
„Čudno ime, odakle si?“ Brojni studenti čuju takvo pitanje ako imaju ime koje zvuči neobično. Jedna grupa ljudi to želi da promeni. Zato su pokrenuli akciju na Tviteru #CampusRassismus.
„Hm... ja sam iz Kelna“, odgovorila je jedna studentkinja koja nosi muslimansku maramu na glavi na pitanje odakle je i da li želi nešto da kaže o „Islamskoj državi“. Doživljaji koje korisnici Tvitera dele na heštegu >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << #CampusRassismus pokazuju da postoji tih i suptilan rasizam. Upravo zbog toga, pogođeni se osećaju još bespomoćnije. On se teško može dokazati, a – ipak je tu.
kommilitonin mit kopftuch wurde gefragt, ob sie was zum is sagen wolle, woher sei sie denn "ursprünglich"? "äh… aus köln." #CampusRassismus
Prof in der letzten Stunde vor der Klausur:"Ich erkenne schon am Nachnamen, ob jemand durchfällt oder nicht." #CampusRassismus
Na to žele da ukažu pokretači akcije na Tviteru, studentske grupe „People of Colour“ iz Majnca i Frankfurta. „Mi kao pogođeni studenti primetili smo da imamo slična iskustva i da se ona ne artikulišu“, kaže za DW Emine Aslan, jedna od osnivača studentske grupe u Majncu. „Ali ona se tiču velikog dela naše svakodnevice na univerzitetu. Ona su presudna za to da li ćemo biti uspešni na fakultetu, da li ćemo pisati o određenim temama ili ne, da li ćemo kasnije moći da istražujemo o nekim temama ili ne.“
O rasizmu u svakodnevici pogođeni retko govore, kaže 25-godišnja studentkinja sociologije. „Protiv onoga što se retko artikuliše, teško se može boriti“, dodaje Emine Aslan. Zato učesnici u onlajn-kampanji koriste mnoštvo iskustava kako bi govorili složno i pokazali da se ne radi o osećaju pojedinca, već o strukturnom problemu društva.
Univerzitet se smatra javnim prostorom u kojem ljudi koji razmišljaju razmenjuju mudre misli. Ali taj ideal se često ne ispunjava u ophođenju s ljudima druge vere i druge boje kože. To pokazuju i postovi stotina korisnika Tvitera.
Prekoračena granica
Emine Aslan studiera sociologiju i bori se protiv rasizma i diskriminacije
Povodom pokretanja kampanje #CampusRassismus, Emine Aslan priča i o sopstvenim iskustvima s jednim profesorom sociologije kod kojeg je pohađala seminar na temu odnosa među polovima. Rasizam je „kad on s teme poligamije i nejednakosti polova neizbežno dođe do islama i tvoje marame na glavi“, kaže Aslan. Ili kad on u ličnom razgovoru u vezi s maramom na glavi kaže: „Zbog Vaše karijere u nauci, trebalo biste da razmislite o tome.“
Situacije kao ta, pitanja ili primedbe bez razmišljanja, određuju svakodnevnicu Emine Aslan. One dovode do toga „da ti se ljudi češće obraćaju i da imaš manje privatne sfere nego drugi studenti“. Ili da tamnoputoj ženi jednostavno dodiruju kosu. „Kad bi se dogodilo suprotno, to bi bilo prilično čudno.“
Na radnom mestu, u parku, kafiću…
Šta je razlog da mnogima nedostaje senzibilnost u ophođenju s ljudima koji su neznatno drukčiji? Emine Aslan smatra da u Nemačkoj nedostaje potrebna svest o rasizmu u svakodnevici. „Ako govorimo o rasizmu, odgovornost se rado prebacuje na desni deo društva.“ Problem se traži u ekstremima, a pritom se zaboravlja da rasizma ima svuda – na radnom mestu, u parku, u kafiću, u prodavnici i u školi.
Im Kurs wird ein "nicht-deutsch" klingender Name aufgerufen. Alle gucken mich erwartungsvoll an. War nicht meiner. #lonePoC #campusrassismus
Wenn dein Dozent dich als positives Beispiel zeigt, "da es eben auch solche gibt, die nicht mit Bomben rumlaufen." #CampusRassismus
Univerzitet tu nije nikakav izuzetak, kaže Emine Aslan. „Univerzitet je deo društva. Tu su različiti ljudi i docenti koji imaju različite poglede i perspektive.“ Kao studentkinja sociologije ona zna da ljudi koji nisu suočeni s određenim načinom života, to manje i uočavaju. To dovodi do toga da studenti na predavanjima često vode uzaludne bitke i da njihova iskustva bivaju banalizovana, kaže Aslan.
Šta ću u uredu za strane studente?
Da njene probleme ne uzimaju ozbiljno, Emine Aslan vidi i po tome što na fakultetu nema nezavisnog poverenika za osobe koje su pogođene rasizmom, a pritom postoje poverenici za žene, za hendikepirane osobe, za homoseksualce i lezbejke. „Ako se ta tematika spomene, često se nažalost događa da čovek nailazi na nerazumevanje i da bude poslat u međunarodni ured ili ured za strane studente. A tu je pitanje, zašto bi za neku osobu koja je rođena u Nemačkoj nadležan bio ured za strance?“
Za nju je zato jasno: kampanja #CampusRassismus može biti samo prvi korak. Sledeći mora biti vođenje rasprave „oflajn“, kako bi se „studenti koji su pogođeni rasizmom, uključili u raspravu, pre svega na univerzitetu, i zatražili drugačiju zastupljenost“. A sve to da jednog dana ne bi ništa bilo nedorečeno kad neko kaže – da je iz Kelna.
