Izvor: B92, 07.Apr.2013, 14:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Rasprava o Hagu da uđe u zapisnik"

Njujork -- Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić ocenio je da je važno da u zvanične dokumente UN uđe i nešto sem zapisa haškog tribunala.

Odgovarajući kritikama na "Tviteru" da će se rasprava o radu međunarodnih krivičnih tribunala u toj skupštini 10. aprila održati, ali da "neće biti medijski propraćena" i samim tim neće imati značaj koji bi imala u drugim uslovima, Jeremić je rekao da se sa tim ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slaže.

"Mislim da grešite. Najvažnije je da u zvanične dokumente UN za istoriju uđe i nesto drugo osim zvaničnih haških zapisa", prokomentarisao je on preko svog "Tviter" naloga.

Na konstataciju drugog tviteraša da "to što se dešava javnost na Zapadu i ne prati" i da su građani Srbije i dalje "najgori divljaci" za njih, Jeremić je rekao da je važno da se učini ono što se može.

"Nikada nisam tvrdio da ću pomeriti zemljinu kuglu ovom raspravom. Ali da uđe u dokument UN istina..ni to nije beznacajno," rekao je on.

"U svakom slucaju, ne bih sebi nikada oprostio da sam pred onom nepravdom sedeo skrštenih ruku", prokomentarisao je Jeremić.

On je prethodno u intervjuu "Vecernjim novostima" podsetio da su neposredan povod za sazivanje debate bile "šokantne oslobađajuće presude apelacionog veća Haškog tribunala za ratne zločine počinjene u operaciji "Oluja".

U proteklih mesec dana vršeni su snažni pritisci iz određenih centara moći da se odustane od javne rasprave ali oni nisu urodili plodom što se može videti iz visokog odziva država članica i pojedinaca, naveo je predsednik Generalne skupštine UN.

Jeremić je takođe ocenio skandaloznim što se pozivu da se pojavi u UN nije odazvao predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, budući da sud funkcioniše pod patronatom Ujedinjenih nacija.

- U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u sredu, 10. aprila biće održana javna debata o radu međunarodnih krivičnih sudova za koju je učešće do sada prijavilo više od 40 država članica UN.

Među velikim brojem državnika koji će govoriti na skupu, na kojem će se govoriti i o radu Haškog tribunala, biće i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, najavljeno je ranije iz Beograda.

Kako je Tanjugu rečeno u timu predsednika Generalne skupštine Vuka Jeremića, očekuje se da broj država učesnica do srede bude još veći, kao i da se neke zemlje uključe u debatu na sam dan održavanja skupa.

Prema do sada dostupnim podacima, učešće su najavili: Rusija, Kina, Indija, Argentina, Urugvaj, Čile, Bangladeš, Egipat, Južna Afrika, zajednički predstavnik Evropske unije.

Takođe, na skupu će govoriti diplomatski predstavnici Hrvatske, Turske, Brazila, Švajcarske, Pakistana, Kolumbije, Palestine i drugi.

Formalno je bojkot sednice prijavio samo Jordan, čiji je ambasador u UN uputio apel i drugim državama da pođu njihovim stopama, ali za sada bez uspeha.

Svoje učešće je, kako kažu u Jeremićevom kabinetu, najavio i generalni sekretar UN Ban Ki mun, koji bi trebalo da se učesnicima skupa obrati na početku, uz predsednika GS.

Samu organizaciju skupa, koja traje već par meseci, prate veliki pritisci protivnika održavanja debate, zbog kojih je nekoliko visokih funkcionera međunarodnih pravosudnih institucija prvo pristalo, a onda odustalo od učeesća na skupu u Njujorku.

"Sve se dogovorimo, međunarodni zvaničnik kaže da rado pristaje da dođe i onda posle dva ili tri dana nazove i kaže da baš tada ima neodložne obaveze i da ipak ne može", kažu u kabinetu predsednika Generalne skupštine.

Oni nisu želeli da licitiraju ko stoji iza pritisaka, ali je poznato da Sjedinjene Američke Države i druge vodeće zapadne zemlje nisu oduševljene idejom da se temom rada Haškog tribunala bave Ujedinjene nacije na posebnoj sednici. Među onima koji su prvo prihvatili poziv, a onda naprasno promenili stav nalaze se Kenet Rot, direktor Hjuman rajts voča, Tina Intelman, predsednica Parlamentarne skupštine zemalja potpisnica rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Sanghjun Song. Poziv nije prihvatio ni predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, koji je pre nekoliko dana u Vašingtonu, na pitanje dopisnika Tanjuga o skupu, rekao da je debata zakazana kao reakcija na određene presude u Hagu, i da se zato postavlja pitanje poštovanja suda i vladavine prava.

Da se u Hagu pazilo da niko od sudija ili tužilaca slučajno ne dođe na skup u Njujorku, pokazuje primer sudije Fausta Pokara, koji je glasao protiv oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. Pokar je u pismu upućenom Jeremiću naveo da je želeo da učestvuje u raspravi u UN, ali da je u tome sprečen, jer je predsednik Suda za ratne zločine u Ugandi baš za 10. april zakazao sastanak svih sudija i tužilaca u Hagu.

Ipak, kako je Tanjugu rečeno u timu predsednika GS UN, desetak uglednih američkih i drugih profesora međunarodnog prava i poznavalaca tematike rada suda za ratne zločine, prijavilo je učešće i ne namerava da odustane, bez obzira na pritiske.

U timu predsednika Generalne skupštine još ne žele da izlaze sa imenima, i kažu da će sutra u podne biti zvanično saopšteno ko se sve prijavio za učešće na skupu.

O pritiscima je nedavno pisao i ugledni američki časopis Forin polisi, istakavši da u delu međunaronih krugova postoji bojazan da bi Jeremić mogao da iskoristi skup za promovisanje antihaškog stava.

Jeremić je u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga istakao da može da garantuje da će svi koji se budu odlučili da učestvuju na skupu, dobiti ravnopravan tretman i da će ono što budu rekli postati deo zvaničnog dokumenta UN.

On nije negirao da je moguć da u prvi plan dođu kritičniji stavovi prema međunarodnom krivičnom pravosuđu, ali je dodao da krivica za to ne leži na organizatorima već na "onima koji su pokušali da spreče javnu debatu u UN".

Skup u Njujorku će biti podeljen na dva dela, prepodnevni gde će govoriti predstavnici država, i popodnevni sa panelima na kojima će učestvovati eksperti. Za popodnevni deo su, između ostalih, prijavljeni istoričar Čedomir Antić i predsednik društva "Veritas" Savo Štrbac.

Nastavak na B92...