Izvor: Politika, 27.Mar.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle „Tvitera” drugačije mislimo
Poznat je primer britanskog glumca i pisca Stivena Fraja, koji je celom svetu tvitovao „Zaglavljen sam u liftu”. I milioni ljudi su tražili da vide njegov sledeći tvit, da vide da li je izašao iz lifta
Dejvid Kristal je čuveni britanski lingvista, pisac, urednik i lektor. Prvu, od preko stotinu knjiga, objavio je 1964. godine, među najpoznatijim su dve enciklopedije: The Cambridge Encyclopedia of Language i The Cambridge Encyclopedia of the English Language.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetu je postao poznat po istraživačkom radu u oblasti engleskog jezika, pre svega intonacije i stilizacije. Dejvid Kristal je nedavno boravio u Beogradu, gde je u organizaciji Britanskog saveta, održao predavanje na temu svetskih engleskih jezika – World Englishes.
Prenosimo deo intervjua koji je Toni O’Brajan direktor Britanskog saveta za zapadni Balkan uradio sa Dejvidom Kristalom.
Pojava novih tehnologija je oduvek dramatično uticala na jezik – na način na koji komuniciramo, kao i na reči koje koristimo. Kako sada nove tehnologije utiču na jezik?
Slanje poruka preko mobilnog telefona pojavilo se početkom 2000. godine. Reč blog javlja se 1997. kao vrsta kratkog dnevnika koji možete da postavite na veb. Niko nije blogovao pre 2003. godine. „Fejsbuk” stiže 2004, „Jutjub” 2005, „Tviter” je tu od 2006. godine. To su primeri novih tehnologija koje su uticale na razvoj novih stilova u engleskom jeziku. I ne samo engleskom, već i u srpskom. Tehnologija utiče na jezik na prilično specifičan način. Uzmimo „Tviter”, na primer. Kada se pojavio, dobili biste pitanje: „Šta radite?” Odgovorili biste: „Ja sam u vozu”, „Gledam film”, „Zaglavljen sam u liftu”... Poznat je primer sjajnog britanskog glumca i pisca Stivena Fraja, koji je celom svetu tvitovao „Zaglavljen sam u liftu”. I milioni ljudi su tražili da vide njegov sledeći tvit, da vide da li je izašao iz lifta. A dugo je trajalo. Čitav dan. I odjednom su svi videli da „Tviter” može da kaže šta se dešava u mozgovima ljudi, i tako je to počelo.
Zatim je 2009. „Tviter” promenio prompt– pitanje. „Šta radite?” je postalo „Šta se dešava?”. Razmislite. „Šta radite?” znači pogledajte u sebe. „Šta se dešava?” znači pogledajte oko sebe. I tako odjednom nema zamenice prvog lica. Postoje zamenice trećeg lica. I vremena se smenjuju u jednoj rečenici – prošlo i buduće: „Video sam nešto, a videću i to”. I reklame stižu na „Tviter”. Govore: „Pogledajte našu novu knjigu! Evo šta prodajemo”. Tako „Tviter” odjednom postaje forma izveštavanja, servis za novosti, pre nego dnevnik i u suštini menja jezik. Jednostavno zbog tog što vas ne samo tehnologija već i softver navode da razmišljate na drugi način od uobičajenog.
Na koji način engleski jezik čuva identitet stranca koji ga govori?
U engleski ulaze pozajmljene reči iz drugih jezika, što strancu otežava razumevanje tog jezika. Ja sam ovde stranac, niste samo vi. Ako vi odete u Južnu Afriku reći ćete da ste stranac i da engleski vama nije maternji jezik. Nemojte tako razmišljati. Ja sam Britanac, išao sam u Južnu Afriku i takođe ne razumem taj engleski jezik, a meni je maternji. I svuda u svetu u svakoj zemlji razvija se nova varijanta engleskog koja je pod uticajem lokalne kulture. To se dešava i u Srbiji. Pitate se „Srpski engleski, šta bi to moglo da bude?“ To je kada vi meni na engleskom govorite o Srbiji, a ja nemam pojma o čemu pričate, jer ne razumem šta se dešava u Srbiji. Da vam dam neke obrnute primere.
Ako vam kažem izlazeći iz susedne prostorije: „Užas, tamo je pravi Klapam Džankšen” – zapitaćete se sigurno, na šta mislim. Klapam Džankšen je ime železničke stanice u južnom Londonu, to je najhaotičnije mesto u Velikoj Britaniji, mnogo platformi, mnogo vozova koji dolaze sa svih strana. Tako je nastao ovaj idiom, koji u stvari znači haos. Svaki aspekt vaše kulture, mitovi i legende, flora i fauna, hrana koju jedete, folklor koji imate, pesme i igre, politika, institucije, ako o njima govorite na engleskom, onda će on imati srpski začin, koji ću ja možda razumeti, a možda i ne.
Poštovaoce Šekspira u sledeće dve godine očekuju dva velika jubileja.
U naredne dve godine u svetu će se obeležavati dva velika Šekspirova jubileja. Jubilej njegovog rođenja, 1564. godine, i njegove smrti, 1616. godine. Industrija Šekspira je ludo krenula. Svi nešto rade i ja nisam nikakav izuzetak. Moj sin Ben je glumac, uglavnom igra u Šekspirovim komadima. Ima svoju pozorišnu trupu. Zajedno pišemo knjige.
Pripremili smo knjigu o Šekspiru za škole, koja će se pojaviti 2015. godine. Međutim, druga za mene veoma interesantna knjiga pojaviće se krajem 2015. godine, dakle uoči godišnjice Šekspirove smrti.
To je rečnik šekspirijanskog izgovora. Svaki put kada čujete Šekspira, čujete ga na modernom engleskom, čujete ga na američkom engleskom ili bilo kom drugom. Ono što gotovo nikada ne čujemo je izvođenje na jeziku koji se koristio u šekspirijansko doba.
U poslednjih 10 godina razvija se poseban pokret, uglavnom u Velikoj Britaniji i SAD, a sada i po svetu, ljudi koji su rekonstruisali jezik iz tog vremena, koristeći se tehnikama istorijske fonologije kako bi utvrdili kakav je akcent bio u šekspirijansko doba i danas su postavili pozorišne drame na jeziku sa originalnim izgovorom, akcentovanom onako kako se nekada govorilo.
Najpre je Šekspirov Glob teatar postavio dramu „Romeo i Julija” u originalnom izgovoru, a zatim „Troila i Kresidu”. Pomogao sam im u postavci. Od tada više od deset Šekspirovih drama i gotovo sve sonete možete čuti u originalnom izgovoru odnosno šekspirijanskom govoru. Zbog toga što je originalni izgovor postao toliko popularan, ukazala se potreba za rečnikom koji će pomoći da se bolje prikaže jezik kojim se govorilo u Šekspirovo doba.
Toni O’Brajan
Direktor Britanskog saveta za zapadni Balkan
objavljeno: 27/03/2014
Pogledaj vesti o: Twiter
