Izvor: Blic, 21.Sep.2015, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miodrag Ražnatović za "Blic": Igrače prodajem i preko Tvitera
Kažu da može da proda svakog košarkaša. Kažu i da je toliko moćan da postavlja i smenjuje trenere, bira igrače selektorima. Na ovakve reči Miodrag - Miško Ražnatović samo se šeretski nasmeje.
Ražnatović slavi rođendan istog datuma kad i „Blic“ - 16. septembra. Agencija Miška Ražnatovića „Beobasket“ nastala je pre tačno dve decenije, “Blic” godinu dana kasnije. Pravi razlog da za rođendan u goste pozovemo jednog od najuticajnih menadžera.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
I odmah ga pitamo: Da je Aleksandar Vučić košarkaš, u koju ligu biste ga prodali?
- Nisam baš siguran jer ne znam kako čovek igra. Istina, čuo sam da je bio aktivan dok je bio mlađi. Opet, dok je trajala moja igračka karijera, mislim da sam igrao protiv njegovog brata Andreja nekoliko puta i da je bio sasvim korektan igrač u to vreme.
- Na primerima zemalja koje su poslednje postale članice, pokazalo se to ne znači da će nam u Uniji teći med i mleko, ali to je svakako pravac kojim mi moramo da idemo. Ja drugi ne vidim. Čitam hrvatske novine i u njihovom gospodarstvu se stvari ne odvijaju nimalo bolje nego što su se odvijale pre ulaska u Uniju. Čak naprotiv. Opet, to verovatno otvara mogućnost za bolje zapošljavanje ljudi, ulaska u fondove...
Koje godine vidite našu zemlju u Uniji?
- Trenutno deluje da smo tome mnogo bliži nego što je neko pre dve godine mogao da očekuje. Da me je tada neko pitao, rekao bih da to nikada neće da se desi, a sada, u ovom trenutku, bar koliko pratim reakcije stranih političara, a pogotovu dame iz Berlina, tu zaista postoji šansa da se tako nešto dogodi. Možda za dve, tri ili pet godina, ali deluje da Srbija više nije neka crna ovca koja će poslednja ući u vagon.
Vratimo se sportu. Kako danas živi srpski košarkaš?
Malo je poznato da vaša ćerka bira boju dresova za tim Mege.
- “Adidas” ima specijalni program za VIP klijente za dizajniranje dresova, osnovna premisa je da budu roze i da se svake godine dodaje druga boja koju Megin ovlašćeni kreator bira (smeh). Ove godine to je maksimalno drečavozelena i u kombinaciji sa roze došli smo do toga da u njima može da se radi noću na autoputu bez opasnosti da stradate, jer će vas svi uočiti. Ideja je da budu što luđi i šokantniji. Pratim košarku već 40 godina i nisam čuo nijedan komentar na Zvezdine i Partizanove dresove, da su lepi ili ružni. Za Megine je svake godine lavina komentara, jedni kažu da je to jedini klub koji može da igra kada se ugasi svetlo, drugi da svi daltonisti navijaju za nas i to je sve simpatično.
- Igrači koji igraju u Zvezdi i Partizanu žive lepo. Oni koji igraju za Metalac ili Megu, oni od novca koji zarađuju imaju sve što im je potrebno i mogu da žive korektno, ali da time obezbede budućnost, to nije moguće. Kao i u fudbalu, oni moraju da naprave sledeći inostrani transfer i tako obezbede nešto nakon karijere. Sa druge strane, Mega je fabrika talenata gde novac kod igrača nije u prvom planu.
Malo je poznato da ste agent i jednom fudbaleru - Mihailu Ristiću iz Zvezde?
- U košarci nema još mnogo stvari da uradim, zvuči prepotentno to da sam prešao igricu, ali vrlo teško nalazim izazov. Ristić je jedini fudbaler, jer u svemu što radim želim da budem najbolji. Moje znanje o fudbalskoj igri je limitirano, što nije smetnja za veliki transfer kada je klijent koga zastupate vrhunski. A Ristić je upravo takav, bar po mišljenju desetine eksperata koje sam konsultovao.
U čemu je razlika između fudbala i košarke?
- U fudbalu se ljudi ne ponašaju na način na koji sam ja navikao. Košarkaška je u pogledu odnosa prema agentima apoteka, 10 procenata si dobio od transfera koje podeliš uglavnom sa lokalnim agentom, nema devet niti 11. Za NBA je četiri odsto, vrlo su jasna pravila, retka su obeštećenja i kada ih ima, uzima ih klub. U fudbalu je 1.000 transfera, a 1.010 pravila.
Aktivni ste na Tviteru. Odakle to?
- Ranije je agencija preko sajta komunicirala sa javnošću. Tviter tu komunikaciju podiže na viši nivo. Informisanje javnosti putem Tvitera da je neki transfer završen predstavlja za mene neku vrstu rituala kojom označavam gubitak jedne brige zvane pronalaženje posla za igrača.
Marko stiže u Zvezdu!?
U toku intervjua javili su nam se predsednik KSS Dragan Đilas i Miloš Ninković, član uprave Crvene zvezde, kako bi i on postavio pitanje Mišku Ražnatoviću.
- Kada ćete Zvezdi dati besplatnog igrača?
- Može odmah - kao iz topa odgovorio je Ražnatović.
- Je l’ to Simonović? - usledilo je naše pitanje.
- Nije, zove se isto, ali se drugačije preziva.
- Kešelj? (Kao odgovor dobili smo samo osmeh)
Nisam puno znao o Tviteru i slučajno sam počeo. Danas imam više od 18.000 pratilaca, najviše u Turskoj, ljudi su dobili prilku da me bolje upoznaju. Kada napišem “Noć kada je jedan maratonac postao maneken” i to je način da preduhitriš Milano koji ne dozvoljava da objaviš transfer pre njih. Ili kada napišem da je “Najdeblji zamenio najvišeg” (Sofo umesto Bobija, prim. nov.), pokazujem neku vrstu duhovitosti za koju svi misle da je nemam, jer sam namršten 24 sata dnevno. Kada je Jokić trebalo da ide u NBA, rok za povlačenje sa drafta je do ponoći, a ja sam u 10 ujutru stavio da se povlači, iako to nisam uradio, i svi timovi su uspaničeno zvali, buneći se. Objasnio sam im da mi niko nije dao garanciju i da nemam izbor, a epilog je bio davanje garancije Denvera u sledećih nekoliko sati. Naravno, Jokić je ostao na draftu (smeh). Tako je i Tviter odigrao ozbiljnu ulogu u Jokićevom draftu.
Da li postoji promil šanse da uđete u NBA tržište?
- Ne, to je nemoguće. Druga su pravila, drugi biznis, moraš da budeš tamo. Bio sam skoro u nekom klubu sa tamošnjim partnerom, možda i najboljim u Americi. Pola četiri je ujutru i zvoni mu telefon. Pitam ga ko je, kaže: „Tajson Čendler. Tetka hoće da ga sutra poseti, moram da mu sredim kartu.” Ostao sam u šoku i pitao „Je l’ moguće da ti u ova doba moraš time da se baviš?“ A on mi kaže: “Vidi, ako neću ja, hoće hiljadu drugih.” To je suština. Zato je ovih dana potpisao dva nova klijenta, i to kakva - Demarkusa Oldridža i Džoja Džonsona. Ja imam NBA licencu, ali u procentima, da se preorijentišem na NBA košarku, šanse su nula.
Vujošević i Čović su povukli tužbe. Kasno ili ne?
- Imam odličan odnos sa obojicom i svaku priliku sam koristio da im skrenem pažnju da to nije neophodno i da sud nije rešenje. Međutim, oni su ljudi u godinama, s autoritetom i imaju svoje razloge zašto su išli u tom smeru. Jako je dobro da su to konačno uradili, košarka ne treba da se vrti po sudovima. Dolaskom Pekovića mislim da će tenzija nestati.
Šariću nije lako
Otac Darija Šarića umeo je da kritikuje sina, ali i agente i ljude kojima je okružen. Kako održati balans između igrača i roditelja?
- Zavisi koliko su stari, do neke 18-19. godine se priča sa roditeljima, posle samo sa igračima. To za Šarića nije dobar primer, jer je to atipična situacija pošto sve ove godine je njegov otac bez velike potrebe puno u medijima. Dario ima 21 godinu, izuzetan je u svakom pogledu i nije mu bilo jednostavno da te nastupe prevaziđe. Na pravom je mestu okružen trenerom (Dudom Ivkovićem) u Efesu, koji toliko vodi računa o njemu.
Zvezda ili Partizan?
- Kao mali sam navijao za OFK Beograd, otac mi je iz Ulcinja i porodično su svi navijali za Hajduk, a Zvezda i Partizan mi nikada nisu bili bliski. Etiketirali su me da sam crno-beli jer su moji najbolji igrači išli u taj klub. To je posve logično jer su igrali Evroligu i odatle pravili najbolje ugovore. To se u poslednje dve godine promenilo i domaći igrači uglavnom idu u Zvezdu koja im nudi ono što je Partizan nudio 15 godina, pa sam izdao crno-bele.
Da li je došlo vreme da Dejan Milojević napravi sledeći korak. Koliko je daleko ovog leta bio od Partizana?
- On sam nije želeo. Ja sam mu rekao da ima ponudu i da je to neka nova priča, da neće imati pritiska i da to nije loše rešenje. Međutim, nije želeo da ostavi ovaj tim koji je selektirao u Megi, iako gaji veliku ljubav ka crno-beloj boji. Bitan element bio je i taj da nije želeo da bude on taj koji dolazi posle Vujoševića. On njega jako voli i ceni. Rekao je, neka to bude neko drugi, ja možda jednog dana.
Spanulis tuguje
Poznato je da vas sa Spanulisom veže veliko prijateljstvo. Da li ste se čuli sa njim posle eliminacije Grčke?
- On je veliki, ne voli da gubi i naravno da mu je teško. Želeo je na lepši način da se oprosti od nacionalnog dresa. U tom porazu od Španaca, izašao je kada je bilo nerešeno, vratio se na minus sedam, drugi put na plus četiri, vratio se na minus tri. Dakle, bio je sedam minuta van igre, a Španci su to iskoristili za plus 14. Nije bilo povratka.
Kakvu sezonu očekujete od Pekovića i Marjanovića?
- Ako zaleči povredu, pravog Pekovića možemo očekivati u drugom delu sezone. Kada je u pitanju Bobi, on bi trebao da dobije svojih 10-15 minuta po meču, što je više nego dovoljno. Tim San Antonija je star, ti igrači moraju da se odmore i dobiće priliku. Ove nedelje samo pričali, on je izuzetno zadovoljan.
Ko je kriv što Bobi nije u Lilu sa “orlovima”?
- Kriva je njegova noga. Na kraju svega se pokazalo da on zaista nije trebalo da igra. Pazite, to je povreda koja ga ne sprečava da igra, on ne trpi bol, ali rizik dobijanja povrede je stostruko veći nego kod igrača koji nema takav otok. E sad, druga je stvar što niko od nas to nije znao. Na prvom lekarskom pregledu u novom klubu nije se ništa videlo. Drugog pregleda ne bi ni bilo da se ta izjava nije pojavila. Sada se postavlja pitanje da li je dobro što je tako ispalo, možda bi sada bio teško povređen.
