Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Jun.2020, 15:48
Medijske kontroverze na američkoj sceni: Trampov bacač plamena
Da li je upravo započeti rat predsednika protiv Tvitera samo uvod u sabotažu novembarskih izbora?
Piše: Milan Mišić
Napeta atmosfera u Americi zbog nekoliko simultanih kriza – zdravstvene, ekonomske, društvene i, pola godine uoči izbora, političke – u poslednjih desetak dana dobila je još jedan front: zaratili su predsednik Tramp i njegova omiljena društvena mreža Tviter.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
Počelo je tako što je tehnološka korporacija čije je sedište u San Francisku, savezna država Kalifornija (tradicionalno uporište Demokratske partije), tri objave svog najaktivnijeg i najkontroverznijeg korisnika specijalno obeležila – dve kao “obmanjujuće”, s preporukom čitaocima da se na priloženim adresama “upoznaju sa činjenicama”, a treću kao “društveno nepoželjnu” jer “podstiče na nasilje”.
Prva dva sporna tvita sadrže Trampove tvrdnje da će korišćenje pogodnosti da se zbog pandemije i nužnosti socijalnog distanciranja u novembru na predsedničkim i kongresnim izborima glasa poštom, za rezultat neizbežno imati velike izborne prevare. “NEMA NAČINA (NULA!) da glasanje poštom bude bilo šta osim čiste prevare”, glasila je jedna od tih objava.
Trampova reakcija na ovo “žigosanje” bila je očekivano burna. Izneta je u novim tvitovima u kojima je Tviter optužio za mešanje u izborni proces i sabotiranje slobode govora, posle kojih je usledilo saopštenje korporacije da predsednikovi tvitovi o poštanskom glasanju “sadrže potencijalno obmanjujuće informacije o izbornim procesima i da su kao takve obeležene da bi se obezbedio dodatni kontekst”.
Usledila je Trampova demonstracija političke moći – potpisao je uredbu kojom je zatražio pravno preispitivanje jednog odeljka Zakona o komunikacionoj pristojnosti, donetog 1996, dakle u rano doba interneta, kada još nisu postojale društvene mreže. Odredbe tog odeljka tehnološke kompanije štite od odgovornosti za sadržaje koje na njihovim platformama ostavljaju korisnici (pod uslovom da se ti sadržaji uređivački ili na bilo koji drugi način ne menjaju).
Do eskalacije odnosa predsednika i Tvitera došlo je kad su počeli neredi u Mineapolisu zbog policijskog ubistva Afroamerikanca, koje je doživljeno kao rasističko – tvitujući o tome, Tramp je vaskrsnuo slogan iz rasnih protesta koji su Ameriku potresali krajem šezdesetih godina prošlog veka, a koji glasi “Kad počne pljačkanje, počinje i pucanje”.
Uvid u taj tvit Tviter je prekrio napomenom korisnicima da, pre nego šta ga pogledaju, pročitaju napomenu zašto ova društvena mreža procenjuje da predsednikova objava “veliča nasilje”.
Trampova poruka nije, dakle, zabranjena već je samo otežan uvid u nju, ali to je bio prvi put da se tako postupa sa objavom jedne javne ličnosti, u ovom slučaju “vrhovnog tviteraša”, što je titula koju je Tramp zaradio eksploatacijom ove društvene mreže koja je u svetu politike bez presedana. Tramp je, otkako je biznis građevinskog investitora zamenio politikom i 2016. neočekivano izašao kao pobednik predsedničke trke, na Tviteru stekao oko 80 miliona pratilaca.
Iako je među političarima rekorder po ukupnom broju tvitova – dosad ih je emitovao više od 50.000 – po broju pratilaca tek je na osmom mestu.
Najomiljenije lice Tviter univerzuma je njegov prethodnik Barak Obama, koji i u predsedničkoj penziji ostaje najpopularniji američki političar. Između Obame i Trampa je nekoliko ličnosti globalne muzičke industrije i jedan fudbaler (Kristijano Ronaldo).
Tviter je relativno mlad medij (pokrenut je 2006, Fejsbuk je dve godine mlađi) koji sadrži kratke objave (prvobitni maksimum bio je 140 slovnih znakova, a danas je 280) i koji je brzo prihvaćen, uprkos početnoj skepsi o smislu poruka od samo dvadesetak reči. Uspehu je svakako doprinela činjenica da je “medij momenta” – pruža mogućnost da svaka objava instant stigne ne samo do pratilaca nekog korisnika nego i da se “retvitovanjem” raširi geometrijskom progresijom. “Tviter ima neke aspekte konverzacije, neke aspekte emitovanja, žive televizije i neke aspekte neuređivanih novina, ali nikada u isto vreme”, definicija je Nika Kalena, njegovog nekadašnjeg sistem inženjera.
Političari su Tviter prigrlili kao instant komunikaciju s javnošću, s pristalicama i protivnicima, bez posrednika. U Trampovom slučaju, s obzirom na činjenicu da je osnovni element njegove političke strategije stalno izazivanje konflikata, stalno privlačenje (i po potrebi odvlačenje) pažnje, Tviter mu je glavno oružje, njegov “bacač plamena”, kako je to konstatovano u jednoj analizi Njujork tajmsa.
Tramp ima tri Tviter naloga – jedan je zvanični (@POTUS), drugi službeni njegove administracije (@WhiteHouse) i treći, najčešće korišćen, njegov lični (@realDonaldTrump). Prve tvitove emitovao je još 2009. za promovisanje svog biznisa, a od 2011, kada već razmišlja o ulasku u politiku, Tviter mu je sredstvo kojim osporava državljanstvo Baraka Obame, a time i legalnost njegovog izbora za predsednika SAD.
*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE
.jpg)
