Izvor: Politika, 08.Maj.2015, 22:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažljiva plava ptičica
Moguće je da su Britanci apel komičara Rasela Brenda – da njegovo biračko tviter-telo sa 10 miliona sledbenika masovno glasa za lidera laburista Eda Milibanda – shvatili kao šalu. Glasali su za Dejvida Kamerona. I eno Dejvida, kod kraljice je. Kako sada Miliband ubija tugu? Možda piše tužne tvitove?
„Politika” se uoči izbora u Velikoj Britaniji bavila temom uticaja „Tvitera” na izbore u Engleskoj, podsećajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako su i škotski secesionisti uoči referenduma u internet-zajednici imali značajnu podršku. Šta sada rade Škoti, posle propalog pokušaja da pobegnu od Imperije? Eno ih, kod kraljice su.
U srpskoj galaksiji tog beskrajnog sajber-kosmosa vlada slična društveno-politička iluzija. Otkako je svaki vlasnik naloga na društvenim mrežama postao medij sam po sebi, a zbir svih tih haotičnih misli postao okosnica medijskog novog sveta, stvorena je iluzija da tviteraši odlučuju ne samo o izborima već i o životu na zemlji.
Tipičan primer za to je Saša Radulović, koji je svoju političku sudbinu skoro potpuno poverio toj prevrtljivoj i lažljivoj plavoj ptičurini, „Tviteru”. Tako se čini da Saša dominira u informatičkom biračkom telu.
Kad izađe na svež vazduh, dobaci do jedan ili dva odsto. Sličnu, skoro nepodeljenu podršku ima i njegov imenjak, zaštitnik građana, tokom permanentnog sukoba sa „naprednjacima”. Neizvesno je kako bi Saša Janković prošao na terenu, ukoliko bi postao nova tačka okupljanja opozicije. Tviter-podršku za sada ima, jer u ušančenom taboru sajber-lobista nema iznijansiranih mišljenja.
Tako, kada sindikalci okupaju Verbića, to se pozdravlja kao pomoć ministru da ne dehidrira. Dok je, recimo, Šešelj rafalno tvitovao protiv svojih kumova i kumčića Tome i Vučića, tviter-zajednica je slatko ćutala. Kad je Čanak priznao da je planirao da „kokne” Koštunicu, tviteraši su reagovali nepodeljenim – ćutanjem. Ipak, kada je Šešelj istu sudbinu sramno poželeo Čanku, tviter-zajednica se iznenada rasanila.
I Vučićevi dvorjani su se pojavom prvih sajber-ustanika mobilisali, te su stvorili svoje botovske ratnike. Imaju i dnevno sledovanje, sendviče i sokove.
Nije ovde problem njihova uhranjenost, već to što ni jedni ni drugi ne razumeju običan svet van informatičkog novog totalitarizma, koji, umesto da kucka poruke, mahom kucka sebe po glavi. I, svako ko je među tviterašima statusno neutralan, automatski je sumnjiv. Jednako i opoziciji i „vučićevcima”.
Političari dođu, pa odu. Najgore tek sledi. Posmatram našu dečurliju. Oči im sijaju kao displeji pametnih telefona. Možda će, već u narednoj generaciji, postati mala, slatka čudovišta. To već nije iluzija. To je naša i njihova sudbina.
