Izvor: B92, 31.Dec.2011, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko vredi jedan tweet?
Koliko vredi jedan tweet? А koliko košta jedan Twitter sledbenik?
U osnovnim ekonomskim terminima, vrednost individualnog tweeta izgleda zanemarljivo; jedan post nije ništa drugo do nekoliko znakova poslatih preko interneta.
Ali u svetu gde uticaj društvenih medija može da predstavlja razliku između unosne prodaje i još jednog „hladnog finansijskog tuša”, profili kompanija na društvenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mrežama dobijaju na značaju.
Pitanje je: da li kompanija može da unovči profil svog zaposlenog i da tvrdi da je vlasnik istog i, ako je tako, šta to znači za radnike koji su aktivni na Twitteru, Facebooku i Google Plusu tokom radnog vremena?
Jedna parnica pokrenuta u julu mogla bi da pruži neke odgovore.
Oktobra 2010. Noa Kravic, pisac iz Ouklenda (Kalifornija), dao je otkaz u firmi koja je držala poznati sajt Phonedog.com, posle četiri godine radnog staža. Sajt se sastoji od bloga i dela za elektronsku trgovinu, koji prodaje telefone.
Dok je radio u kompaniji, Kravic (38) je otvorio Twitter nalog pod imenom Phonedog_Noah i vremenom je prikupio 17.000 sledbenika. Kad je odlazio, PhoneDog mu je rekao da može da zadrži svoj nalog ali ako povremeno bude postovao. Kompanija ga je zamolila da, u njeno ime, tweetuje s vremena na vreme „i ja sam se složio, jer smo se korektno rastali”, kaže Noa.
I tako je počeo da piše, promenivši korisničko ime u Noah Kravitz, zadržavši pri tom sve sledbenike. Ali, osam meseci po odlasku iz kompanije PhoneDog, ista ga je tužila, navodeći da je njegova Twitter lista zapravo lista potrošača ove kompanije, tražeći odštetu od 2,50 $ mesečno po sledbeniku, dakle ukupno 340.000 dolara za osam meseci.
Phone Dog je izdao zvanično saopštenje: „Troškovi i resursi koje je PhoneDog Media investirala u porast broja svojih sledbenika, fanova i generalnu svest o brendu preko društvenih medija su vrlo značajni i smatraju se vlasništvom PhoneDog media L.L.C. Nameravamo da agresivno štitimo listu naših kupaca i poverljive informacije, intelektualnu svojinu, brendove i naš zaštitini znak”.
Kravic kaže da je ova tužba zapravo podneta kao znak odmazde za njegovu potražnju 15 odsto od bruto prihoda od oglašavanja na sajtu, jer je on bio na poziciji uticajnog partnera, i zaostalu zaradu dok je radio na mestu blogera i recezent na sajtu.
Ova parnica, međutim, mogla bi da ostavi posledice na mnogo širu javnost od Kravica i kompanije.
„Postavićemo presedan u online svetu, jer se ovo odnosi na vlasništvo nad nalozima na društvenim mrežama”, kazao je Henri Dž. Ćitone, advokat u Njujorku koji vodi parnice vezane za intelektualnu svojinu. „Čekali smo da se konačno pojavi jedan ovakav slučaj, jer su mnogi naši klijenti zabrinuti oko vlasništva nad profilima, a u vezi sa svojim brendiranjem”.
Ćitone je dodao da je naročito važan segment priče kako će sud da odredi vrednost jednog Twitter sledbenika medijske kompanije, jer bi ta „cena” mogla da utiče na buduće slučajeve koje se tiču vlasništva nad društvenim medijima. „Sve se svodi na to zašto je profil otvoren”, kaže on.
„Ako je razlog komunikacija sa potrošačima PhoneDoga ili širenje tržišta ka potencijalnim potrošačima, onda je on otvoren u ime PhoneDoga, a ne g. Kravica lično. Dodatna komplikacija je to što PhoneDog tvrdi da je g. Kravic bio samo 'izvođač radova’ u konkretnom slučaju partnerstva/zaposlenja, osim ako iz kompanije ne dokažu da je on angažovan da prikupi sledbenike ”.
Za očekivati je da će ovakve situacije sve češće da se javljaju jer kompanije sve više koriste alatke društvenih medija poput Twittera, Google Plusa i Facebooka da budu u kontaktu sa svojim fanovima i potrošačima.
Druga vrsta problema može da nastane kada kompanije unajme popularne korisnike na Twitteru zbog njihovog prisustva u medijima. Na primer, Samsung Electronics je unajmio blogera Filipa Berna da, interno, piše recenzije telefona za kompaniju.
Bern sada koristi svoj privatni Twitter nalog da često piše eksplicitno o Samsungovim telefonima koje je testirao. On kaže da je njegov nalog samo njegov i da je to razjasnio sa PR odeljenjem Samsunga.
„Njihovo stanovište je da ja imam pravo da izrazim svoje mišljenje, ali ja nisam predstavnik Samsunga i moram jasno da istaknem da su moja mišljenja samo moja, a ne mog poslodavca”, kaže Bern.
Eksperti za društvene medije savetuju kompanijama da pažljivo manevrišu kad je reč o vlasništvu nekog naloga.
Sri Srinivasan, profesor novinarstva na Kolumbiji, kaže da pametne kompanije puštaju društvene medije da „cvetaju” gde god je to moguće. „Užasno je da kažete da morate da ostavite za sobom svoje Twitter sledbenike”, kaže profesor, misleći pri tom na medijske kompanije koje unajmljuju popularne Twitter autore. „To šalje loš znak za novinare i autore i učiniće manje atraktivnom sledeću turu 'regrutovanja’”.
On takođe kaže da prosečan Twitter nalog ima manje uticaja nego što mnogi misle.
„Vrednost individualnog korisnika je teško količinski odrediti. Opasno bi bilo preceniti vrednost naloga organizacije i potceniti njegov značaj za pojedinca.”
Gospodin Kravic je zbunjen.
"Tuže me za više od 250.000 dolara”, rekao je on. "Sa moje tačke gledišta, nadam se dobroj pogodbi”.
