Izvor: Vostok.rs, 30.Maj.2014, 19:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je na čelu?
30.05.2014. -
Preliminarni rezultati glasanja na izborima za Evropski parlament označili su pojavu dva otprilike jednaka po brojnosti bloka — Evropske narodne stranke desnog centra i socijal-demokrata.
To je dalo novi impuls borbi za fotelju šefa Evropske komisije, i vodeći kandidati požurili su da izjave svoja prava i interese. Ton je diktirao bivši premijer Luksemburga, bivši šef Evrogrupe i aktualni lider ”narodnjaka” Žan-Klod Junker. Evropska narodna stranka >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dobija evropske izbore. I ona zahteva dužnost predsedavajućeg u Evropskoj komisiji, napisao je Junker u svom blogu na Tviteru, čak ne sačekavši prebrojavanje glasova.
Preliminarni rezultati zaista daju ”narodnjacima” prvo mesto sa 213 poslaničkih mandata (socijal-demokrate imaju 190). Ipak odsustvo očigledne prednosti navodi lidere da traže podršku drugih stranaka i blokova — među kojima su najveći progres postigli krajnje desni i evroskeptici. A to stvara u EU kvalitativno novu situaciju — koja objektivno ide na ruku upravo Nemačkoj. Radi se o tome da ako kandidature Junkera i lidera socijal-demokrata, predsednika aktualnog Evropskog parlamenta Martina Šulca budu uzajamno blokirane, biće potreban treći kandidat. A to, prema postojećim inforamcijama, može da postane kreatura Berlina koja teži da preuzme pod potpunu kontrolu Evropsku komisiju kao ključni organ izvršne vlasti koji upravlja između ostalog finansijskim pitanjima. Nije tajna da jedna od ključnih linija protivrečnosti u današnjoj EU prolazi između Berlina i Evropske Centralne banke. Nemački kandidat na čelu Evropske komisije omogućio bi nemačkim vlastima i poslovnim krugovima radikalno da promene odnos snaga u svoju korist.
Iz usta aktualnog predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barozua rezultati izbora za Evropski parlament odrazili su smesu panevropskih političkih debata sa konkretnim nacionalnim dnevnim redom. Ova okolnost nagoveštava kako zaštravanje unutrašnje borbe u samoj EU, tako i ozbiljne probleme u odnosima Brisela sa drugim svetskim faktorima, između ostalog sa Moskvom. U prvom redu to se tiče Evropskog parlamenta, istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor Centra za kompleksna evropska i međunarodna istraživanja ruskog Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoka škola ekonomije Timofej Bordčev:
- Ima stvari koje predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu, predsednik Saveta EU Herman van Rompej i drugi lideri zemalja EU više vole da ne govore Rusiji. A poslanici Evropskog parlamenta ove stvari izgovaraju. Evropski poslanici shvataju da su njihove mogućnosti u vođenju realne politike ograničene. Ali zato u sferi javne politike oni mogu da uvećaju svoj politički kapital.
Iako pokazuje iskustvo, izvršni organi EU tradicionalno zauzimaju sudržaniji stav o ključnim političkim i posebno trgovinsko-ekonomskim aspektima odnosa EU i Rusije. Uzrok se sastoji u postojanju objektivnih faktora u korist saradnje kod strana. Rusija je zanimljiva EU kao prvo kao isporučilac energenata, a kao drugo, kao tržište za plasman njene robe. Ove dve funkcije nikako ne zavise od istih tih rezolucija Evropskog parlamenta.
U svakom slučaju u igri u izborima za predsednika Evropske komisije nisu samo lični kvaliteti, već i izrada dugoročnog kursa EU u svetskim poslovima.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/Christopher Cotrell /cc-by-nc-sa 3.0
Pogledaj vesti o: Twiter
