Izvor: Politika, 16.Nov.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je nastala Tvitoslavija
Tviter omogućava formiranje javnog mnjenja koje nije pod kontrolom – jedna je od poruka prve domaće konferencije o „cvrkutanju”
Zašto bih ja čitao ko šta jede – klasična je reakcija okorelih protivnika Tvitera. Da nije sve tako banalno i da ova mreža predstavlja novu platformu za komunikaciju i menjanje sveta, pokušala je da objasni grupa aktivnih srpskih tviteraša na prvoj domaćoj konferenciji posvećenoj toj mreži. O tome kako su preko Tvitera razbijene predrasude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kako je nastala Tvitoslavija, u okviru festivala novih komunikacija B-link, govorio je Nebojša Radović, stručnjak za Internet marketing koji „cvrkuće” još od 2007.
– Za razliku od Fejsbuka, na Tviteru ne vidim da li devojka ima velike grudi. Pratim nekog isključivo na osnovu onoga što ima da kaže. Upoznajem ga, a upoznavanje znači rušenje predrasuda prema onima koji su drugačiji – rekao je Radović, na mreži poznat kao Enijak (@eniac).
Kao druga velika prednost mreže koja u realnom vremenu prikazuje mikroblogove 200 miliona korisnika iz celog sveta istaknuta je nemogućnost da se kontrolišu informacije. Naveden je primer Makedonije, gde su mediji pod pritiskom zataškali da su policajci na smrt prebili jednog mladića, a tviteraši su se udružili i organizovali proteste.
Osim što omogućava formiranje javnog mnjenja koje nije pod kontrolom političara, Tviter nudi priliku da promenimo sliku o nama. Skupu je prisustvovao i Danijel iz Istre koji je zbog prijatelja koje je upoznao preko ove mreže odlučio da se preseli u Novi Sad.
Iako ga Fejsbuk i dalje daleko premašuje po broju korisnika i u svetu i kod nas, Tviter je na ovim prostorima protekle godine doživeo ekspanziju.
Bilo je na Tviteru žestokih polemika koje su preko klasičnih medija dospevale u širu javnost, poput one između Biljane Srbljanović i Jelene Trivan ili slučaja rediteljke Maje Uzelac, koja je privođena na informativni razgovor zbog tvita koji je protumačen kao pretnja. Na njemu se komotno osećaju i političari i poznate ličnosti, koji preko kratkih poruka ćaskaju sa biračima i obožavaocima.
J. J. K.
-----------------------------------------------------------
Internet ne otuđuje ljude
Zašto ljudima prija da su deo tog „digitalnog čopora” pokušao je da sa aspekta psihologije objasni Istok Pavlović, stručnjak za Internet i još jedan zagriženi tviteraš. Osim praktičnih primena, da se u širokom krugu ljudi raspitate gde ima da se kupi nešto što vam treba, on je pomenuo i iskustvo koje opovrgava već zastarelu teoriju o „Internetu koji otuđuje ljude”.
– To je možda važilo pre deset godina kada nije bilo društvenih mreža. Sada mnogo bolje poznajem ljude koje sam nekad samo površno poznavao. A kada se ljudi sa Tvitera nađu u kafiću rečenica 'gde si, šta radiš' postaje suvišna, jer se diskusija sa Interneta odmah nastavlja uživo – ispričao je Pavlović svoje iskustvo.
-----------------------------------------------------------
Ruždi naružio Fejsbuk na Tviteru
Za dva sata stekao 115.000 sledbenika: Fejsbuk stranica Salmana Ruždija Foto Fejsbuk
Pisac Salman Ruždi objavio je juče da je pobedio društvenu mrežu Fejsbuk, i to u „ratu” vođenom na drugoj socijalnoj mreži – Tviteru.
Mreža Marka Zakerberga nije verovala da iza tog imena zaista stoji poznati književnik, pa je prethodnog vikenda izbrisala njegov profil i zatražila da potvrdi identitet, odnosno da dokaže da se ne predstavlja lažno. Da bi to učinio, Ruždi je Fejsbuku poslao kopiju pasoša, ali time problem nije bio rešen. Mreža je ponovo aktivirala njegov nalog, i to pod imenom Ahmed Ruždi, po prvom imenu iz njegovog pasoša.
Pisca je to razljutilo, jer ga svet poznaje kao Salmana, a ne po imenu iz dokumenta, pa je na Tviteru poveo borbu za sopstveni identitet.
„Gde se kriješ, Mark? Dođi ovde i vrati mi moje ime”, „tvitovao” je autor romana „Satanski stihovi”, čime je izazvao nezadovoljstvo u muslimanskom svetu i izricanje fatve, smrtne kazne, pa je zbog toga više od 10 godina živeo krijući se.
„Hoće li Fejsbuk pretvoriti Edgara Huvera, prvog direktora Ef-Bi-Aja, u Džona Huvera, kako je bilo njegovo prvo ime”, rugao se Ruždi i pitao Zakerberga da li bi i od američkog pisca Skota Ficdžeralda tražio da se na društvenoj mreži sa najviše korisnika predstavi kao Frensis Ficdžerald.
Posle samo dva sata, za koliko je stekao 115.000 sledbenika, književnik indijskog porekla je na Tviteru objavio pobedu: „Ponovo sam Salman Ruždi. Mnogo mi je bolje. Kriza identiteta u mojim godinama nije baš zabavna.”
Fejsbuk nije objasnio kako se ovaj nesporazum dogodio, ali je priznao da je reč o grešci i izvinio se piscu. On je, međutim, ove godine već morao da se bori za svoje ime i na Tviteru gde je neko već koristio nalog sa njegovim imenom. Sada uz njegov profil stoji znak da je reč o verifikovanom nalogu.
Ovaj slučaj je još jednom u prvi plan stavio pitanje identiteta na internetu i društvenim mrežama. Za razliku od Tvitera, Fejsbuk i nova mreža Gugl plus insistiraju na politici pravog imena, odnosno zahtevaju da se korisnici registruju isključivo pod pravim imenom.
A. M.
objavljeno: 16.11.2011
