Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Sep.2017, 03:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fenomen hejtera na internetu

Hejteri ili mrzitelji koji daju negativne a često i besmislene kritike na bilo kakvu objavu na internetu su jedna od najčešćih pojava kako na elektronskim medijima u komentarima tako i na društvenim mrežama počevši od foruma, preko Tvitera i Fejsbuka pa nadalje.

Ovo naravno ne znači da je najveći broj internet korisnika infantilan, emotivno nezreo, ili negativno nastrojen. Ovo zapravo znači da najveću energiju i najviše upornosti imaju ljudi koji nisu baš sasvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << normalni.

Danas je gotovo nemoguće pročitati neki tekst ili informaciju na elektronskim medijima a da ispod nje ne stoji preko 80% negativnih komentara ili hejtova. Isti slučaj je i na društvenim mrežama. Ako nečiji status na Fejsbuku nije i sam neka vrsta hejta, verovatnoća da će se ispod statusa u komentarima naći barem jedan hejterski komentar je sasvim izvesna. Na Tviteru je pak gotovo redovna pojava da je većina statusa hejterska, tako da ni komentari ne odudaraju previše od "zadate teme".

Omiljeni predmet hejtovanja većine hejtera su poznate ličnosti. Sasvim je nebitno iz koje oblasti, da li iz sporta, glume, politike, religije, muzike, ili bilo koje druge društvene delatnosti, bitno je samo da su poznate ličnosti.

Kao i većina korisnika interneta tako i hejteri primarno gledaju naslov i fotografiju nekog članka i samo na osnovu toga donose svoj sud. Što je fotografija provokativnija ili naslov bombastičniji to su veće šanse da će na takav članak biti veliki odziv hejtera.

Hejterima je u suštini najvažnije da istresu svoje emocionalno nezadovoljstvo i frustracije.

Konstruktivne kritike na internetu su veoma retke a i one su uglavnom zatrpane morem hejterskih komentara te je njihovo prisustvo sasvim irelevantno.

Dakle, hejtere na internetu je nemoguće izbeći.

Urednici komentara na elektronskim medijima se i ne trude da sankcionišu hejterske komentare dok god oni nisu vulgarni ili ne pozivaju na nečije ubistvo ili kakvu destrukciju. To što su oni sami po sebi oblik destrukcije i predstavljaju mentalno zagađenje interneta većini domaćih pa i svetskih medija ne predstavlja problem. Jer koliko god da su loši odnosno hejterski komentari na određenu objavu, oni su kao komentari poželjni jer podižu čitanost same objave i doprinose boljem rangiranju članka.

Slično je i na društvenim mrežama. Svaki staus na Fejsbuku ili Tviteru koji ima veliki broj komentara postaje viralan, odnosno bolje primetan široj zajednici te društvene mreže, a samim tim njegov postavljač uticajniji na toj mreži. Stoga se ne elektronski mediji a ni pojedinci na društvenim mrežama ne trude previše da sankcionišu hejtere u komentarima.

Ipak, povremeno su objave takvog karaktera, kao što su na primer neki apeli, ili kakve motivacione poruke, da nije u interesu ni elektronskim medijima a ni pojedincima na društvenim mrežama da im hejteri svojim frustracijama i negativnostima zatrpaju objavu.

Tada mediji prosto isključe mogućnost komentarisanja a isto bi trebali da čine i pojedinci na društvenim mrežama ako ne žele da se sadržaj njihove objave pretvori u svoju suprotnost.

Interakcija ili bilo kakav pokušaj razumne komunikacije sa hejterima na društvenim mrežama je sasvim besmislena, jer najveći deo njih nikada, ali apsolutno nikada neće prestati da hejtuje. Stoga je najbolje blokirati takve osobe, štiteći ujedno i sebe i svoje prijatelje na društvenim mrežama od negativnosti koje dolaze od hejtera. Povremeno domišljatiji i kreativniji korisnici društvenih mreža uspeju da izvrgnu sarkazmu pojedine hejtere, ali to zapravo nije rešenje na duge staze. To više ostavlja pedagoški efekat na povremene i potencijalne hejtere koji još nisu postali pravi spameri i trolovi.
Pogledaj vesti o: Facebook

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...