Izvor: Svet, 02.Sep.2016, 09:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

#BookTalk2016 – Kulturna scena ima iste probleme u celom regionu!

Kompletan program konferencije i sve učesnike pogledajte na www.color.rs/booktalk2016/
Ovim je završena druga regionalna književna konferencija “Book Talk 2016“. Vidimo se 2017!
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

18:30

Predrag Marković: Za državnu strategiju prema kulturi morate imati prvo državu. Ima tih strategija trista, sigurno nije samo novac, novac ne škodi. Ima modela nekih zaživeli, >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << deo kultura se finansira iz zadužbina, ali naši bogati ljudi trenutno nisu zainteresovani za to. Ulaganje u kulturu kod nas – em se malo ulaže, em se pola baci. To je regionalna slabost.

Ante Tomić: Ja se ne osećam kao pripadnik kulturne elite. Jako sam protiv svakog elitizma. Ne vidim da se ulaže u bilo kakvu kulturnu infrastrukturu. Ne sećam se kad je otvoreno neko pozorište. Tu ja vidim poraz. Ne postoji neko javno dobro, da mi ulažemo nešto nesebično u nešto od čega ćemo imati svi korist. Normalno nam je da dolaze generacije i generacije sve neobrazovanijih koji će biti poslušna glasačka grupa.

Teofil Pančić: Mi živimo na prostoru gde je do nedavno tekla krv. I to je bilo političko organizovano, to su ljudi koje smo mi birali u svim zemljama. Ako su amateri ti ljudi koje smo izabrali, to znači da smo i mi amateri, građani su amateri pa su izabrali one koji su najviše ličili na nas same. A kulturne elite, pa one dolaze iz ovog društva, iz ovog naroda, one su plod ovog naroda.

Duško Ljuština: Ove nove amatere smo mi izabrali i te amatere biramo 25 godina i nama niko ne može pomoći. Celu Evropu vode amateri. Nijedan političar ne govori o tome kako su izbeglice došle ovde. I mi uporno guramo i biramo amatere koji nemaju veze s kulturom i ne možemo imati nikakvu ozbiljnu kulturu. U diplomatiji Josipa Broza je bila Sorbona do Sorbone. Gradska kasa u Zagrebu je imala 100 miliona evra za kulturu. A koji je odnos prema kulturi? Mi narpavimo sjajnu predstavu, ali koga to zanima. Na Sterijino pozorje je dolazila elita bivše države, ko danas dođe – niko. Kako dođe svoja elita ima svog ministra, direktora pozorišta…




U toku je panel “Čekajući rezultate konkursa i ratu švajcarskog kredita: Društveni status kulturne elite, model 2016.”
Moderator: Jovana Gligorijević
Učesnici:
Teofil Pančić, Beograd
Duško Ljuština, Zagreb
Ante Tomić, Split
Predrag Marković, Beograd
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

17:30

Фотографија корисника Ljubica Balać (@mamanacose) дана 2. Сеп 2016. у 9:11 PDT



Ivan Medenica: Na 50-tom jubilarnom Bitefu jedna od tema je upravo izbeglička kriza. Mnoge predstave koje sam izabrao tretiraju na različite načine izbegličku krizu, a to su pre svega predstave sa nemačkog govornog područja, i vrlo često se bave uzrocima, bave se time kako je do izbegličke krize došlo. Evropa je odgovorna više kao saučesnik, to joj ne smanjuje odgovornost. Tako da u isto vreme može da bude i žrtva i saučesnik.

Minja Bogavac: Vidite da će veću pažnju izazvati eksplicitna knjiga ili predstava, ali neće se govoriti o problemu koji je izazvao taj gest. Evropa je preplašena problemima koji joj se trenutno dešavaju. To ne znači da je svet nasilniji, već da je bliži Evropi. Ljudi koji žive te momente misle da je to kraj sveta, ali svet nastavlja da živi i posle toga.

Vera Kopicl: Performans je iz pozorišta ušao u politiku, tako da pokreti isto imaju simbole. Mi rešavamo pogrešne probleme i zamagljujemo probleme, rešavamo i govorimo o izbegličkim kampovima, umesto da zaustavimo rat. Da zaustavimo uzrok problema.

Lazar Džamić: Imate užasno jaku intelektualnu struju svuda u svetu, i u Evropi. Sve zavisi da li pričamo dugoročno. Mi smo imali mir i prosperitet. Jedno od razloga zašto smo se našli u problemu jesu činioci na koje ne možemo da utičemo. Nismo navikli da se bavimo takvom vrstom problema, a demokratije su jako spore i ne mogu da reaguju na tu vrstu problema. Inteelektualni izazov i dalje postoji, intelektualci imaju te predloge samo treba da stignu do politike. Većinu stvari čujemo iz medije.

Ivan Ivanji: Ja ne znam šta je Evropa, jel to ona zgodna ženska koju je Zevs proganjao? Najlakše je uopštavati. Evropska unija je grupa nespretno izabranih činovnika, to je upropastilo ideju.


U toku je panel “Vrli stari svet: Kako je intelektualna Evropa odgovorila na izazove migrantske krize, terorizam i Brexit”
Moderator: Eržika Pap Reljin
Učesnici:
Ivan Ivanji, Beograd
Lazar Džamić, London
Vera Kopicl, Novi Sad
Minja Bogavac, Beograd
Ivan Medenica, Beograd
#booktalk2016 Panel: Vrli, stari svet. Da li je intelektualna Evropa danas, u svetlu migrantske krize i Bregzita, zapravo – Kukavica? Hmmm
— Aristea Stakic (@AristeaStakic) September 2, 2016













U drugoj sali u toku je panel “Dečja književnost u eri Instagrama, selfie-stickova i lova na Pokemone”
Moderator: Dina Vranešević
Učesnici:
Zoran Penevski, Beograd
Branko Stevanović, Beograd
Vladislava Vojnović, Beograd
Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, Beograd
Jovan Ljuštanović, Beograd
16:10
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:

Nele Karajlić: Živimo u jednom neplodnom vremenu! #booktalk2016
— Robert Coban (@robert_coban) September 2, 2016

Kuća u sokaku i nas četvoro. #booktalk2016 #knjiga pic.twitter.com/b2UUN5CSm0
— KnowHowProduction (@KnowHowPro) September 2, 2016


Nele Karajlić: “Bajagi bi bilo bolje da napiše roman nego autobiografiju. On se rodio tu, zaspao je tu, bilo bi dosadno…” #BookTalk2016
— Robert Coban (@robert_coban) September 2, 2016

Padnem ponekad. To je život. Ustanem i još jače se zaletim. To je karakter. A.T.#booktalk2016 pic.twitter.com/t5GQwGspA7
— Andrija Terzic (@AndrijaTerzic) September 2, 2016

Kada se pojavi planetarno revolucionarni potencijal, poezija ce biti medij prenosenja. Do tad je u zapecku. Nele Karajlic #booktalk2016
— Marko Gaić (@luudvig83) September 2, 2016

Skolsku lektiru upoznao sam zaobilaznim putem preko muzike, nakon skole. Branko Rosic #booktalk2016
— Marko Gaić (@luudvig83) September 2, 2016

Diana Niven: Sve radimo zbog nas samih. Knjigu sam napisala svom narodu, ja imam tri domovine. Jugoslavija je za mene ostala Jugoslavija i za mene je vrlo teško da to pojmim. Pisala sam zbog mnogih devojaka, radi se o ženi, o tom trnovitom putu, kako se postaje poznat. Moj život je čudan, pun lepog, pun trnja.

Branko Rosić: Imao sam razna iskustva i prolazio kroz razne likove kroz intervjue, i nisam hteo to da zadržim za sebe. Pišem naravno prvenstveno zbog sebe, ali sam hteo to da podelim, da ne ostane u kompjuteru.

Marija Grujić Bepa: Ja sam shvatila u jednom momentu da imam obavezu da pišem, da idem svetom da svašta saznajem, a da to negde ne napišem. Sve ostalo sam negde napravila osim da postanem pisac. Pošto sam ja učitelj koji pokreće da urade velike stvari, i ja sam morala da uradim nešto veliko, da izađem iz svoje komforne zone. I upravo je bilo da sve te svoje misli napišem. I počela sam da pišem sebi, da to sve sebi poređam, da mi te priče ne pobegnu.

Nele Karajlić: Književnost je najteža umetnost. U svakoj drugoj umetnosti imate neko pomagalo koje će vas gurati ka tom što želite da uradite, a jadni književnik nema ništa od toga. Još jedna od grešaka koju sam napravio kada sam postao književnik je što se od knjige ne može zaraditi. Ja sam počeo da pišem da bih rekao ono što sam znao a nisam hteo da to ponesem u grob, a sad pišem zato što mi je lepo.


U toku je panel “Šta bi dao za veliku gestu: Iskustva javnih ličnosti koje su napisale knjige“. Moderator: Nataša Heror. Učesnici: Nele Karajlić, Beograd, Branko Rosić, Beograd, Diana Niven, Los Angeles, Marija Grujić Bepa, Beograd.

Фотографија корисника David Bajazet (@david_unija) дана 2. Сеп 2016. у 7:19 PDT



Фотографија корисника Robert Coban (@robert_coban) дана 2. Сеп 2016. у 7:37 PDT


Фотографија корисника Ivan Golusin (@ivangolusin) дана 2. Сеп 2016. у 7:35 PDT


15:00
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:


Dejan Mihajlović: Sigurno je da su te tarife za prevodioce male i da je to rudarski posao. Ali su te tarife slične kod različitih izdavača. Vrlo retko imate agencije koje zastupaju autore. Uglavnom svi zastupaju sami sebe. Onda izdavača sa piscem sklopi ugovor i na neki način smo mi agenti, izdavači.

Andrija Terzić: Mlad sam autor, imam samo dva romana objavljena. Najviše na svetu poštujem prevodioce. Roman sam dao na prevod osobi od poverenja i rekao sam joj da procenat u mom uspehu će imati i ona. Morate ljudima dati vetar u leđa. Ako prevodilac odradi svoj posao kako treba, po meni zaslužuje da dobije sve.

Marko Vidojković: Ja nisam preteran vernik u prevod u 21. veku. Bio sam skoro na festivalu u Skoplju i bilo nas je iz cele Evrope, gde sam saznao da se zapravo očekuje na tržištima koja nisu englesko govorno područje da im se knjiga prevedi na engeski, tako pošalje, a onda prevodi na jezik tog tržišta. Naravno da se tada gubi dosta toga, gubi se duh.

Arpad Vicko: Čak i najozbiljniji recenzenti, pišući o nekoj stranoj knjizi uvek pominju ime prevodioca. Dešava se u poslednje vreme da se rade pozorišne predstave po motivima romana ili po motivima eseja, nigde se na napominje ko je to preveo. Što se tiče paralelnih prevoda, ja ne znam čemu služe. Novi prevod ima funkciju da potvrdi ili ospori neke uvrežene kanone u književnosti.

Anne-Kathrin Godec: Osim prevođenja često posao prevoditelja da funkcionira kao ambasador, jer prevodioci su oni koji i najviše čitaju. Kako bi uopšte došli do posla moraju i da ponude, skoro da rade posao agencije i sve je to velika stvar i tačno je da se to nigde ne vidi. To je bolja situacija u Nemačkoj, nego u Hrvatskoj. Tamo su prevodioci dobili jedan status, ne sme da se ne spomene ime prevodioca, postoji i zakon o tome. Postoji i zakon o vlasništvu tog prevedenog teksta. I napravljen je veliki rispekt prema prevodiocima.

Zdenka Valent-Belić: Učiniti vidljivim ono što je nevidljivo, ja mislim da je najveći problem prevodilaca njihovo nevidljivost i neadekvatan status. Hoću da pohvalim težnje i trud, osećaj za ovu temu organizatora konferencije. Ovih dana održava se Festival poezije, veliki međunarodni festival. U toku čitavog tog festivala ne spominje se nijedan prevodilac.


U toku je panel “Prava i prevodi: Kako urediti tržišta Balkana“. Učesnici: Zdenka Valent-Belić, Novi Sad, Anne-Kathrin Godec, Tribalj, Arpad Vicko, Novi Sad, Marko Vidojković, Beograd, Andrija Terzić, Užice, Dejan Mihajlović, Beograd. Moderator: Jelena Bačić Alimpić










Фотографија корисника Robert Coban (@robert_coban) дана 2. Сеп 2016. у 6:25 PDT

U drugoj sali u toku je paralelni program i panel “Mi deca Save Savanovića: Fantastika i njeno mesto u savremenoj književnosti“. Moderator: Dragoljub Igrošanac. Učesnici: prof. dr Zoran Živković, Beograd, prof. dr Sava Damjanov, Novi Sad, Goran Skrobonja, Beograd, Uroš Petrović, Beograd, Ivan Lutz, Slavonski Brod, Oto Oltvanji, Beograd
Po prvi put organizovali smo Walk&Talk – šetnju Novim Sadom i razgovor sa omiljenim piscem. Publika koja se prijavila imala je priliku da prošeta i razgovara sa Isidorom Bjelicom u prijatnoj atmosferi kafea Teatar u centru Novog Sada.

Фотографија корисника Color Media Communications (@colormediacommunications) дана 2. Сеп 2016. у 5:42 PDT








13:20

Zvonko Maković: Danas ću govoriti o slici “Velika Iza”, ali ne samo o slici već o njoj kao književnom fenomenu, jer je reč o književnom liku. Vlaha je zainteresovao ovaj lik. Kada je knjiga postala poznata ušla je i u druge oblike, teatar. Knjige Velika iza se i dalje izdaju. Bukovac je krenuo slikati sliku, napravio je predložak za sliku i napravio je prvo sliku kojom je njegov učitelj bio nezadovoljan. U jednoj krčmi je našao modela, prostitutku, za svoju sliku. Taj model je bio dobar. Bukovac slika prostituku koju njena sluškinja pere, a ona se trenutno odmara, iz aspekta jednog građanskog morala bila tema iz koje se zaziralo. Svi su znali da prostitutke postoje, ali nisu se primale u društvo. Kada je Bukovac izložio na salonu, dobio je veliku nagradu na Salonu, kopije njegove slike se umnožavaju i prodaju se u hiljadama primeraka. Njegove slike se prepoznaju na tržištu, radio je portrete za porodice Obrenovića, Petrovića.

Sledi Case Study: Kada knjiga sretne sliku: “Velika Iza” Vlaha Bukovca, Zvonko Maković, Zagreb
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

12:30

Milan Isaković: Ja sam u dosta specifičnoj situaciji. S jedne strane prilično definisano ugovorom, drugo on je potpuno zaokružen. Delovanje neko šire se svodi u stvari na omogućavanja da ceo legat funkcioniše i žive, da želja mog dede bude proširena, da se o tome više čuje i više zna. Ja s druge strane moram to da podržim jer mislim da je upravo to misija svakog legata, a ne da se zatvori. Treba propagirati stvar i tako jedino može da živi jedan legat. I treba imati sreću i imati jedan ovakav tim koji sve ovo dobro radi.

Jasna Jovanov: U Darovnom ugovoru je vrlo jasno zacrtano kako mi moramo da se ponašamo, on nas ne ograničava, on ima samo nekoliko stavova, otvoreno je sve, ali poštovanje umetničkih dela se mora sačuvati. U tom smislu mi gradimo ličnost Pavla Beljanskog, trudimo se da osvetlimo tu ličnost javnosti, da prikažemo ono što je dobro među osobinama tog čoveka i da sačuvamo sećanje tako velikog darodavca. Taj mehanizam treba da bude prisutan svuda, ne samo u kulturnim krugovima, već da se ta svest širi na sve moguće načine, pogotovo danas kada su te mogućnosti ogromne.

Isidora Bjelica: Prosto moramo da shvatimo da nažalost je ideologija ta koja diktira stvari koje se tiču spomenika i nagrada. Mislim da je spomenik nizak oblik preživljanja, klinci koji sede oko njega ne znaju čiji je to spomenik. Postoje pisci koje morate da predstavite na novi način, jer nemaju taj diskurs za nove generacije. Zato treba da ih predstavimo novim generacijama. Priča o nagrada je priča o ideologiji, barem 80%.
Isidora Bjelica govori na drugoj po redu konferenciji #BookTalk2016 pic.twitter.com/fRlz8ffgWU
— DaVid (Unija) (@dejv_ibica) September 2, 2016


Vlaho Bogišić: Autorska prava i nasledna prava su ista u hrvatskoj kao i u Evropi. Mislim da se ipak ne bi očekivalo u Hrvatskoj kada se spomenik podiže u svežem sećanju, da se to čini bez najbližih srodnika. Nije mi poznato da se radilo drugačije, pogotovo kada su najbliži srodnici tu. Kada se trenutni interesi bilo koje vrste zajedno sa familijom krenu u sprovođenje podizanja spomenika, ne bih očekivao da je to poseban problem.

Jasmina Mihajlović: 2009. je preminuo Milorad Pavić, vreme kad nije bilo cunamija spomenika u Srbiji. Milorad Pavić je gradu Beogradu zaveštao sve svoje knjige, pisaći sto, i ja živim u tom stanu koji je legat, ja sam dakle državni podstanar, a takođe sam i staratelj nad Legatom, ali to nije pravni status. Spomenik koji je postavljen za Pavićevog života u Moskvi, to smo saznali iz Moskve, iz Rusije, to je Rusija postavila. Kad je Azerbejdžan postavljao, meni su javili da spremim materijal, a pozivnica mi je stigla od Privredne komore Azerbejdžana. Pavićev sin i ja smo pokušali legalnim putem da postavimo ploču na Legat, čitav svet dolazi tamo. Moj sin je morao da ima majicu gde piše “Legat Milorada Pavića” da bi ljudi mogli da dođi. Legalnim putem nije moglo. Na kraju su Rusi poslali repliku spomenika. Ono što je urađeno jedino je urađeno u Novom Sadu, zahvaljujući Savi Damjanovu. U centru Pariza stoje sva izdanja “Hazarskog rečnika”, a tada za godišnjicu su studenti u Novom Sadu napravili skup. Nemojte misliti da naslednici imaju neko pravo. Mi imamo pravo da radimo uprkos državi.
Jasmina Mihajlovic: Bežite što dalje od države. #booktalk2016 pic.twitter.com/f4cPaJhPO4
— KnowHowProduction (@KnowHowPro) September 2, 2016


Фотографија корисника Robert Coban (@robert_coban) дана 2. Сеп 2016. у 3:36 PDT


U toku je panel “Umetnik i njegov spomenik: Kako čuvamo uspomenu na dela velikana naše kulture“. Učesnici: Isidora Bjelica, Beograd, Vlaho Bogišić, Zagreb, Jasna Jovanov, Novi Sad, Milan Isaković, Beograd, Jasmina Mihajlović, Beograd. Moderator: Daniela Pavelka
12:15

Nemanja Milenković: Programski koncept smo se trudili da ne predstavimo sve ono što je sjajno u njemu, jer to nije turistički projekat. On u sebi ima karakter promene u kulturološkom smislu i hteli smo da budemo realni da predstavimo Novi Sad sa svojim resursima. Zapravo smo predstavili programske mostove. 21 nacionalna zajednica živi u Novom Sadu i to je simbolika te godine 2021. I to su ti mostovi. Kada želite kratko da predstavite Novi Sad kažete da je on najmanji grad na Dunavu, sa najviše mostova, njih 11. Kroz vizuelni identitet hteli smo da predstavimo slogan “za nove mostove”, a radili smo ga kroz konkurs i dobili originalno rešenje koje prenosi poruku.

Nemanja Milenković, predsednik organizacionog projekta “Novi Sad 2021“, predstavlja kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021.
U toku je pauza za kafu, a nakon toga sledi Case Study / Predstavljanje koncepta kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine pod sloganom “Za nove mostove”
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:

11:00
Nenad Šaponja: “Na Frankfurtskom sajmu knjiga Srbiju ne možete da nađete pod slovom ‘S’, nego pod ‘M’ kao “Ministarstvo…'” #booktalk2016
— Robert Coban (@robert_coban) September 2, 2016


Jelena Trivan: Mi nismo subvencionisano preduzeće od strane države već funkcionišemo na tržištu kao i svi drugi. Ulažemo onoliko koliko zaradimo, država nam u tome ne pomaže. Na primer SANU je imala veliki konkurs o Vizantiji, tu knjigu je izdao Službeni glasnik o svojim sredstvima,  a samo štampa je koštala 200.000 evra, bez ikakve pomoći države. Imamo sreću da imamo štampariju. Izdajemo knjige koje su neprofitabilne, ali predstavljaju kapitalna dela.


Фотографија корисника Robert Coban (@robert_coban) дана 2. Сеп 2016. у 2:18 PDT

Sanja Jovičić: Ne postoji jedna jasna vrednosna vertikala danas, nekada je bilo jasno definisano šta je manje vredno, šta je više vredno, šta je zabava. Država ne može podržavati nešto što je komercijalno, ali moramo takođe odrediti jasne vrednosne sisteme i ne možemo pustiti čitaoce da sami biraju, u svom očaju od svakodnevnog života, šta da čitaju. Treba naći način kako da ih proguramo do čitalaca.

Nenad Šaponja: Imali smo odličnu izdavačku industriju i kada bi se poredili sa drugim državama iste ideologije čini se da je kod nas u Jugoslaviji bio opšti trend slobode i malo šta je bilo zabranjivano, a kada je neko bio zabranjivan u Srbiji, otišao je kod izdavača u Sloveniji. Država je imala ideju da izdavaštvo i sve što proizlazi iz izdavaštva bude veoma važno, a državama u tranziciji to uopšte nije važno.

Zoran Kolundžija: Od ostataka socijalizma ostalo nam je da danas niko nema pravog državnog izdavača. Kod nas u Novom Sadu je bilo više od 100 predstavništva izdavačkih kuća kada sam ja počeo da radim. Danas je pozicija samostalnih, privatnih izdavača vrlo teška i moraju da se dovijaju na razne načine. Oni koji se opredeljuju na zabavnu literaturu malo bolje stoje.
“Zivimo u realnom a mastamo u virtuelnom svetu”. #booktalk2016
— Marko Gaić (@luudvig83) September 2, 2016


Zoran Hamović: Mi izdavači kad govorimo o virtuelnom svetu uvek imamo potrebu da se izvinimo što nismo skroz u virtuelnom, a treba reći da živimo realnost, a maštamo virtuelni svet. Osim muzeja, tako i knjiga postaje svedočanstvo, a to je naš posao. Naši prethodnici, u socijalizmu, tada su naprosto sva državna preduzeća ideološki oblikovana i tada je izdavaštvo bila propaganda. Kada je reč o Jugoslaviji, baština u izdavaštvu je vrlo velika i vrlo slobodna. Kada je otvoren istočni svet tek tada se videlo koliko smo mi imali prozor u svet. Mislim da je jugoslovensko izdavaštvo od velikog značaja. I danas su slovenački izdavači prisutni na celom jugoslovenskom prostoru i shvatili su kako da iskoriste taj prostor.
10:30
U toku je panel “Između države, pisaca i čitalaca: Tradicionalni “Book Talk” panel izdavača” Učesnici: Sanja Jovičić, Zagreb, Zoran Hamović, Beograd, Nenad Šaponja, Novi Sad, Zoran Kolundžija, Novi Sad, Jelena Trivan, Beograd. Moderator: Teodora Ž. Janković

10:00

Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe: Dragi prijatelji, draga Jasna, dragi Nebojša, svi gosti iz Beograda i zemalja regiona dobrodošli na Book Talk. Ovo već postaje tradicija i nama je drago što Novi Sad nije poznat samo po nekim stvari na kakve smo navikli do sada, već i po pisanoj reči. Gosti mogu da posete i Festival uličnih svirača koji je ove godine pomeren iz centra grada u Petrovaradinsku pograđe, tako da uživajte i u drugim kulturnim dešavanjima u Novom Sadu. Juče smo imali prvi panel koji se ticao regionalne saradnje u kulturi i imali smo sjajne sagovornike. Poseban značaj ima sedeti ovde ispred ovih umetničkih dela i pričati o književnosti.

Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog : Želim vam srećan početak ove zanimljive konferencije. Za nas je stvarno već tradicija, jer su i prošle godine neki paneli održani u našoj kući. Mi smo kuća koja funkcioniše između virtuelnog, interneta i olovke. Nalazite se u najvrednijoj zbirci umetnosti s početka 20. veka, koje je sakupio jedan čovek. U pauzi odšetajte do memorijala Pavla Beljanskog i molila bih vas da se upišete u knjigu utisaka, biće nam drago da vaše ime ostane upisano u ovu knjigu. Želim vam plodni dijalog i plodne panele.

Nebojša Kuzmanović: Čast mi je što sam ovog jutra u prilici da vas ispred Pokrajinske Vlade pozdravim u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Konferencija, sudeći prema prošlogodišnjeg odjeku i ovogodišnjem programu, postaje tradicija, a otuda je i veći respekt u napore koje ste u organizaciju konferencije uložili. Postavili ste niz drugih važnih, ali i intrigantnih pitanja. Želim da nađete odgovore. Lepo je što su volonteri i građani izašli sa knjigama na ulicu. Pripadam onima koji smatraju da knjige u digitalno doba gube na značaju. Ne samo da iz njih možemo da upoznamo svet, već i sebe same. Da li je danas podrška države izdavačima dovoljna, to je teško reći. Te odgovore ćete i vi pokušati da pronađete danas. Pokrajinski sekretarijat će više podržati književne projekte nego što je to bilo do sada.

Konferasije Ivan Golušin pozdravio je prisutne i najavio gospodina Nebojšu Kuzmanovića, pomoćnika Pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje koji se obratio ispred Pokrajine Vojvodine.
Drugi dan konferencije Book Talk 2016 počinje u 10 časova, a danas nas na programu očekuje 10 panela u dva paralelna programa.


Фотографија корисника Color Media Communications (@colormediacommunications) дана 2. Сеп 2016. у 12:58 PDT

Najveća regionalna književna konferencija sinoć je imala uvod u program panelom “Da li je sloboda umela da peva: 25 godina posle – regionalna prožimanja i barijere u kulturi” na kojem su učestvovali Muharem Bazdulj, Beograd, Svetlana Slapšak, Ljubljana, Borka Pavićević, Beograd, Vladimir Arsenijević, Beograd, Katica Ćulavkova, Skoplje. Moderator Jovana Gligorijević. Prenos prvog dana konferencije pogledajte na ovom linku.
Novi Sad je 1. i 2. septembra po drugi put domaćin najpriznatijim imenima iz sveta književnosti i izdavaštva u okviru najveće regionalne književne konferencije “Book Talk 2016”. U prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog danas od 19 časova održaće se prva panel diskusija i svečani koktel.
Kao i prošle godine konferenciji je prethodila akcija “Nedelja knjige“, od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje je putnicima u gradskom prevozu u Novom Sada, koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu, podeljeno preko 500 naslova.
Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscem tokom “Walk & Talk” aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u “Teatru“.





















































 

Nastavak na Svet...