Izvor: TvojPortal.com, 13.Jan.2012, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ariljske piramide – istina ili splet fantastičnih podudarnosti?
Da li su i naši preci bili zagledani u Sirijus? Šta imaju Nil i sfinga sa našim prostorima? (scenario, napisan pre nekoliko godina za istoimenu tv emisiju „Čovek se boji vremena, a vreme se boji piramida“, prerađen kao novinski tekst)
Šta znate o jednom malom mestu u zapadnoj Srbiji koje ima manje stanovnika nego pojedine beogradske ulice?
O Arilju.
Po logici stvari ništa, ali verovatno ipak nije tako. Za to je kriva ariljska malina, sada već nadaleko čuvena u svetu. Za drugo mesto se izborilo ariljsko rublje, koje je odavno sinonim za kvalitet u toj oblasti. A na trećem … gužva. Toj poziciji je najbliža prelepa planinska reka, Veliki Rzav,
(kao poslednja, celim tokom(preko 50 km), nezagađena reka u Srbiji, koja privlači sve više turista željnih devičanske, netaknute prirode, onoga čega je duša savremenog čoveka najžednija. Ali, nad Rzavom su se nadvili tamni oblaci.. Država je rešila da ga izbriše sa kugle zemaljske (potopi trima branama), a sve zarad novca.
Sramno ali istinito (o svemu više na ovoj veb adresi : http://www.tvojportal.com/component/k2/item/6740-god-save-rzav-sa%C4%8Duvajmo-reke.html )
Ali i pre ovih ariljskih brendova, za ovaj gradić se znalo i u bivšoj, socijalističkoj Jugoslaviji i to po maloj privredi, koja je bila, po razvijenosti, na nivou nekih tadašnjih slovenačkih varošica, što je za ostatak Srbije bila nemoguća misija. Moj otac je išao u SIV (Savezno izvršno veće), ispred ariljskog Zavoda za zapošljavanje, da drži slovo tadašnjim komunističkim glavešinama kakav je to tajni napitak koji koriste Ariljci, te od ‘’gradjana pokornih’’(za mladji naraštaj, u pitanju je nepotpuni naziv legendarne srpske TV serije), postaju maloprivrednički Asterix i Obelix.
Bilo je raznih „teorija” koje su pokušale da objasne tu ekonomsku srpsku anomaliju, a jednu, dosta neobičnu, je relativno skoro iznela i žena- ekstrasens. Došavši u Arilje, osetila je nešto, što bi se najlakše moglo nazvati popularnim terminom: Pupak sveta.
Tu negde počinje i ova priča.
Da li je došlo vreme da se ovoj maloj, ali probranoj ekipi najdirektnijih asocijacija na Arilje doda još jedna.
Podjimo tim putem.
A put me je vodio ka Visokoj, udaljenom selu u ariljskoj opštini. Tačnije, ka Visočkoj banji, i njenim visećim termama. Bajkovitom mestu u vrletnom rzavskom kanjonu, gde ljudska pohlepa za novcem još nije stigla. Ali i to je samo pitane vremena, kao i sve što je vezano za Rzav.
.
Na tom putu, ka svom odredištu, spazio sam dva piramidalna brda. Asocijacija na piramide u Gizi je bila nedvosmislena. Stao sam i fotografisao.
Tu neobičnost sam kasnije samo prokomentarisao u video klipu o Visočkoj banji na svom ‘’YouTube’’ profilu. Kad sam već počeo da zaboravljam na to, prisetih se Bosne, mesta Visoko, te pronađenih piramida. O tome šta je sve tamo otkriveno, pretpostavljam da ste čuli, barem jedan deo. I sama ta koincidencija, sa imenom, je već delovala kao otkrovenje ali to je tek bio početak u nizu sličnosti izmedju mesta pod nazivom Visoko u Bosni i Visoka u Srbiji. To isto veče sam grozničavo, za samo nekoliko sati, ukomponovao nekoliko činjenica i podudarnosti u jedan video klip i odmah ga prezentovao na netu. Nije trebalo čekati dugo a video klip su preuzeli mnogi elektronski mediji, a najviše, gde drugde, no u Bosni, te B92 (video postavke), Večernje novosti i ko zna ko još. Za posledicu sam imao zatrpan inboks pismima znatiželjnih, a između ostalih, kontaktirao me i saradnik Semira Osmanagića iz Amerike. Barem se tako predstavio.
Ovde ćemo napraviti iskorak u ovom vremenski linearnom izlaganju. Zašto je važna ova poslednja informacija? Zato što se cela priča, skoro sve vreme, prepliće sa radom, sada već svetski poznatog arheologa Semira Osmanagića, čoveka koji je pronašao prve piramide u Evropi. I to kakve? Najveća medju njima, piramida Sunca, je daleko veća i od Keopsove.
Za mnoge je to bilo čudo nevidjeno, osim za njega i njemu slične po znanju. Jer piramide nisu samo Egipat. Nadjene su u Srednjoj i Južnoj Americi, (Maje, Acteci …) što i nije toliko nepoznato široj publici. Ali ne samo tu, već su nadjene na svim kontinentima, čak i u Evropi, i pre ovih Semirovih, mada mnogo, mnogo manjih dimenzija. Jedino ih nisu našli na Antarktiku, ali kako je krenulo sa ovim globalnim zagrevanjem, i to je samo pitanje vremena. Ima ih čak i ispod nivoa mora. Kod japanskog ostrva Okinava, u Tihom okeanu, pronadjene su ogromne pravilno obradjene kamene ploče, zarasle u alge, a koje su bile tako poredjane da se ukazivale samo na jedno - Piramide. I još jedna zanimljivost sa svetskih meridijana na ovu temu. Znate li u kojoj državi ima najviše piramida? Teško da ćete pogoditi. U pitanju je Kina. U oblasti Šensi nalazi se preko stotinu gigantskih piramida potpuno nepoznatih široj svetskoj javnosti, smeštenih u zabranjenoj zoni oko grada Ksian.
Vratio bih se Semiru i Visokoj u Bosni. On je pronašao mnoštvo materijalnih dokaza, artefakata, podzemnih prolaza, čime je samo potkrepio svoju teoriju. U Visokom, kraj Sarajeva nema skoro vidjenijeg egiptologa koji nije došao da poseti tu arheološku lokaciju par excellence.Treba samo napomenuti da je Semiru na noge došla čak i ekipa kairskih arheologa, i sto je još značajnije, dala mu podršku. Šta je to značilo za gradjane Visokog, Bosne uopšte, ne treba mnogo pričati. Tom delu priče vratićemo se pri samom kraju. Samo da napomenem, u Bosni koja još vuče rane iz zadnjega rata; razorena privreda, vijetnamski sindrom je uobičajena stvar, pitanje piramida, za i protiv, bilo je podignuto na nivo patriotizma.
Priču smeštam na ono mesto gde smo je i presekli.
Kao što sam vec napomenuo, prva veza sa ovim brdima iz ariljskog kraja sa piramidama je bila, logično, vizuelna. Tu se nije imalo više ništa dodati sve do trenutka dok nisam sam postao svestan tog imena Visoka/Visoko. Pogledao sam letimice slike bosanskog brda Visočice i ovih naših, i učinilo mi se da imaju nešto zajedničko. Preklapanjem snimka preko snimka utvrdio sam da čine skoro identični ugao na vrhu piramide. To je bila prva u nizu podudarnosti.
Sledeca kopča je već gore pomenuta zajednička imenica: Visoko/a. To je već podatak na kome ova priča dobija na zanimljivosti. Nekome to možda i nije neki dokaz, ali ljudima koji se bave toponimijom, ime mnogo govori. Malo razjašnjenje. Naučnici koji se bave tom granom lingvistike, poreklo mnogih naroda, dogadjaja, pojava, imena reka, planina itd … izvlače upravo na osnovu imena. I sama postojbina Slovena, nas samih, locirana je na osnovu zajedničkih reči za većinu Slovena, bez obzira gde sad žive. Pored ovih, strogo naučnih tumačenja, ima i drugih, poput hermetičkih učenja, o tome da svaka reč ponaosob nosi svoju sopstvenu vibraciju, koja stupa u interakciju sa okruženjem, da ime koje nose pojedini oblici reljefa, stvari, imena ljudi i svega ostalog u ovom božjem toru, nisu ni slučajna, ni nevažna.
Treća podudarnost. Ista geografska širina. Ponovo se vraćam na tu rečenicu. Prosečno obaveštenom čoveku ta informacija mnogo ne govori. Ali, dim je obično pouzdan pokazatelj da negde ima vatre. Četrdesettreća paralela severne hemisfere, Visokog u Bosni i Arilja u Srbiji, ipak možda nisu slučajnost. Naša planeta je jedna ogromna dinamo mašina i to mašina širokog spektra energetskog zračenja. Svima je barem poznat magnetizam. Magnetska mreža Zemlje sastoji se od linija energije poznatih kao ‘’lay lines’’, magnetni meridijani. U Kini su poznate kao ‘’Zmajeve linije’’. Na mestima gdje se te crte seku, stvara se vrtlog, a tamo gde se seče mnogo crta, nalazi se jak energetski vrtlog. To su moćna, sveta, mesta drevnih naroda koji su poznavali taj sistem. Spirala je nešto što je prisutno u svim kulturama a i u svemiru. Tačke na kojima se te linije seku su te, na kojima su ljudi hiljadama godina unazad gradili objekte različitih namena, koji su im bili od velike važnosti u trenutku gradnje. Na tim su se mestima gradili u drevno vreme kameni spomenici, megaliti (kao Stonhendž, npr.), tumulusi ili moundsi ( u nekima su grobovi, a u nekima su astronomske opservatorije) pa se na njihovim ruševinama, u kasnijim vremenima, gradila crkva ili zamak. U junu, 1921. britanski fotograf Alfred Votkins tražio je na svojoj geografskoj karti najkraći put do nekih megalitskih umetničko-istorijski vrednih gradjevina Engleske, za potrebe svog foto serijala. Kad je ta mesta označio krugovima, ostao je zapanjen. Sva istorijska mesta ležala su tačno na jednom pravcu, protežući se nekih 100 kilometara. Još je nešto primetio kad je, jašući na konju s kompasom u ruci, obilazio ta mesta. Spomenuti se pravac protezao kroz crkve i kapele. Je li taj poredak možda slučajno takav? Votkins je istraživao dalje pa je otkrio da su se, pre širenja hrišćanstva, upravo na tim mestima nalazila paganska kultna mesta.
I brdo Visočica u Bosni, alijas “Piramida Sunca”, kako ju je nazvao Semir, je takodje tipičan primer. Na njenom vrhu i dan danas postoje ostaci nekadašnjeg srednjevekovnog grada. Ta sličnost geografskih širina se može tumačiti i sa stanovišta položaja zvezda, što je već odavno poznato na primeru egipatskih piramida. Pošto ćemo o tome podrobnije pričati, vratio bih se na Stonhendž i njemu slična mesta, koja su najverovatnije bila, pored mnogo čega drugog, i opservatorije. Tu geografska širina igra veliku ulogu.
I još nešto. Verovatno da je i vama zapalo za oko nekoliko relativno uzanih pojaseva na zemaljskoj kugli, gde su skoncentrisani mnogi veliki svetski gradovi. To se može donekle i racionalno tumačiti klimom i sličnim, ali ima tu još nečega ... verovatno.
Četvrta spona. Zvezde.
Ostala mi je, još iz mladosti, utisnuta jedna rečenica iz udžbenika, koja otprilike ovako glasi: „Od kad se naš daleki predak uspravio i stao na dve noge, otad mu je pogled bio uprt i u zvezdani svod”. Baš poetično. Šta je pisac hteo da kaže? Verovatno da nas je beskrajni svemir od najranijih dana ljudske civilizacije pobudjivao na razmišljanje. Iskreno rečeno, ta krajnja pitanja oko svemira, poput odnosa vreme – prostor, početak – kraj, mene duboko interesuju, a verovatno i ne samo mene. Ali, da li u toj našoj zagledanosti u sjaj zvezda ima nešto više od puke znatiželje. Afrika je, sa svojim nasledjem, pravo tlo za takvu priču.
Prvo, po zvaničnoj nauci, Afrika je mesto gde se desio taj kopernikanski preokret u našoj evoluciji, kad smo počeli da se razlikujemo od ostalih životinja. Kako se to desilo i dalje je predmet mnoštva teorija. A druga verzija nije ništa manje zanimljiva. Ona govori o nekoj čudnoj vezi zvezda i nas, a boljeg primera od egipatskih piramida za tako nešto nema.
Piramide fasciniraju ljude od vajkada. Verovatno od kako su napravljene, jer i na ovom nivou tehnike, takav poduhvat bi bio na granici mogućeg. Onda možete zamisliti kako je to izgledalo tadašnjim stanovnicima zemlje pre više hiljada godina. Dovoljan je i ovaj fascinirajući podatak, da je teren od nekoliko hektara na kome su piramide izgradjene, znači ondašnja nulta tačka, tako perfektno iznivelisana da su odstupanja manja od jednog santimetra. No comment. Na tu temu je napisano knjiga i knjiga, pa vam je verovatno veliki deo tih tema poznat. Ja bih o nečem manje poznatom. Drevni egipćani su na neki način stekli sofisticirana znanja o zvezdama. Raspored tri glavne piramide u Gizi se savršeno podudara sa rasporedom Sirijusa i njegova dva pratioca (fotos 04).
Dugački tuneli u Keopsovoj velikoj piramidi usmereni su ka tim zvezdama i omogućavaju da se vide čak i danju. Ovi tuneli su usmereni prema Orionu sa zapanjujućom tačnošću. Moglo bi se reći da uistinu tri piramide u Gizi predstavljaju veran odraz tri zvezde Orionovog pojasa na zemlji s identično prenesenim uglovima između dužina koje ih povezuju. Orionov pojas, zvezda Sirijus (najsjajnija zvezda na nebu) i Mlečni put čine jedinstvenu celinu, kao što je Egipat celina na Zemlji. I dok velike piramide predstavljaju zvezde Oriona, druge piramide predstavljaju susedna sazvežđa, Nil je zemaljski pandan Mlečnog puta – nebeska reka. Izgleda da su i graditelji piramida u Kini gledali u isto nebo. Ove kineske piramide su poređane prema sazvežđu Orion isto kao i piramide u Gizi. Svemu tome, dozu još veće zagonetnosti, dodaje podatak da je Sirijus B savremena nauka otkrila tek pre sto i nešto godina. To je prvi otkriveni beli patuljak. A jedva vidljiv Sirius C, i to uz pomoć najjačih teleskopa, poznajemo tek nekih desetak godina.
Ovde ne mogu a da ne pomenem afričko pleme Dogona, koji nisu u nikakoj direktnoj vezi sa ovom pričom ali kad se pomene zvezda Sirijus, oni su nezaobilazni. Dogoni nemaju nikakvu opremu za posmatranje zvezda, ali znaju da je Sunce centar našeg solarnog sistema i da Mesec kruži oko Zemlje. Oni znaju da su orbite planeta u našem solarnom sistemu eliptične a ne kružne, da Jupiter ima mesece a Saturn prstenove. Njihova glavna svetkovina usredsređena je na zvezdu Sirius, najsjajniju zvezdu na noćnom nebu (8,6 svetlosnih godina udaljena od Zemlje), u sazveždju Oriona. Dogoni su očigledno nekako zaključili, pre mnogo vekova, da Sirijus nije jedinstvena zvezda, nego da ih ima tri. Rekli su da postoji glavna zvezda, i da oko nje kruži druga zvezda kojoj su pripisivali karakteristike jednog gustog i ekstremno teškog objekta, znanog danas kao „beli patuljak“. Beli patuljci su male guste zvezde. Sirius B je čak manja u prečniku od Zemlje. Jedna kašičica te zvezde težila bi preko 5 tona. Mada Sirius B ne može biti vidjen golim okom, Dogoni tvrde da njegova orbita traje tačno 50 godina što je kasnije i potvrdjeno, a treća zvezda je otkrivena tek 1996 g. Više nego fantastično, ali istinito.
Oni tvrde da su im ta, i jos mnoga druga fantastična znanja (za koja nemamo vremena) preneli humanoidi koji su sleteli kovčegom, a čija je životna sredina voda.
A sad povratak na naš prostor. Pogledajmo „naše piramide” iz ptičje perspektive.
Ova dva piramidalna brda su poredjana pod istim uglom kao i egipatske piramide.
Giza iz ptičje perspektive
Slučajno ili ne, kad smo kod toga, jos jedna koincidencija se tu provlači. Pogledajte ugao izmedju pravca prostiranja piramida i sfinge, inače daleko starijeg objekta od samih paramida.
Prisetite se sad priče o magnetnim meridijanima, njihovim sečenjima koja prave vrtloge i objektima koji su pravljeni na tim mestima, a posebno onog dela, gde se pominje da su na tim istim mestima mnogo kasnije građene crkve. Ovo je slika crkve sv. Ahilija u Arilju. Povucimo liniju njenog prostiranja po dužini.
.A sad je preklopimo preko slike naša dva brda. Da, upravo tako. Ugao je isti kao i ugao koji prave sfinga i piramide. Ne bih sad na tome pravio neke direktne paralele ali, da je ovo zanimljivo - jeste.
Vratio bih se lingvistici. Mnogi naučnici tvrde da je prapostojbina Srba u stvari Indija i navode mnoštvo istih reči poput: ; bagas - bog; brath - brat; bhala - bela; chata - četa; deti - dete; div - div; dina - dan; dasa - deset; dama - dom; girja – gora itd. Jedan Arapski putopisac iz desetog veka pominje običaj Srba da svoje mrtve spaljuju u čamcu, što je ponovo direktna veza sa Indijom. Oni su se odatle, iz Indije, proširili u Malu Aziju, a nešto kasnije odatle su prešli i u Evropu, a jedan deo Srba se naselio i u Egiptu. Posle smrti faraona Pepija II, ti Srbi zavladali su područjem koje su naselili, i ta njihova vladavina trajala je od 2261. do 2052. godine stare ere. Tu teoriju zastupa francuski egiptolog Masper Gaston, i ne samo on, koji kaže da su Srbi iz Sarbarske stigli u Afriku u tri navrata. Gaston svoju tvrdnju zasniva na srpskim natpisima na egipatskim piramidama i kamenim spomenicima. Srbe su Egipćani nazivali “kraljevi pastira”, a vladali su Donjim Egiptom. Ako u ovome ima i zrno istine, onda paralela Srbije i Egipta dobija na težini. Dakle imamo piramide i ovde i u Egiptu, reke Nil i Mali Rzav, pa čak i sfiingu i njenog sličnog parnjaka koji možda, u nekim prastarim vremenskim slojevima, samuje ispod današnje crkve. Možda je i na ovim prostorima Sirius imao neku čudnu ulogu.
Ovde će biti prekid sa teorijom, i odavde krećemo, da ne kažem, vraćamo se na teren. Kako tvrde arheolozi, ako tražiš artefakte na nekom lokalitetu, uvek ih traži u podnožju a nikako na vrhu. Jer vremenom, sve što se obruši, logično, kotrlja se dole. To sam i prvo uradio, ali ništa posebno nisam našao. Kasnije sam se popeo na vrh veće “piramide”. Mislim da bi iskusni radistezista, rašljar, ovde imao posla. Dosta davno, i ja sam jedan kratak period vremena proveo držeći visak u rukama sa relativno solidnim uspehom. Ali manjak znanja, jer u to doba nije se imalo gde šta pročitati na tu temu, i ne pražnjenja nagomilane energije po radu, učinili su to da sam tu “moć”, skoro sasvim izgubio. Došavši ovde, poželeo sam da se ponovo okušam. Prema učenju hermetizma, svaki spoljnji oblik usko i neodvojivo je povezan s odgovarajućom energijom i sadržajem, slično Aristotelovom učenju o jedinstvu ideje i oblika. Stoga već sam oblik piramide znači posredovanje jedne više energije. Postoji vrlo različit i raznovrstan niz pojava povezanih sa piramidama, od onog famoznog i pomalo banalnog oštrenja starih žileta pod maketom kartonske piramide, što je otkrio češki inženjer Karl Drabal, a to i patentirao u zavodu za patente, preko raznih isceliteljskih, korisnih delovanja, iniciranja buđenja životne energije i viših psihičkih iskustava izmenjene svesti u doživljaju spokojstva i duhovnog uvida.
Pokušaću da budem samokritičan koliko je to moguće, jer je to najteže. Kažu da je pesimista, optimista koji raspolaže činjenicama. Cela priča oko ovih ariljskih piramida je počela kao moja intelektualna spekulacija, na osnovu činjenica koje sam prethodno obrazložio, a koje, kao takve, u sferi ideja, i piju vodu. Stvar se sasvim menja kad se ode na teren, kad ta teorija treba da dobije konkretnu potvrdu. Ne bi se poveo sloganom šezdesetosmaša koji su se nosili krilaticom da ” treba biti realan, tražiti nemoguće”. Doista, dva-tri izlaska na pomenutu lokaciju, nisu nikakav argument da tu nema ničega, ali ni verovatnoća da su ova dva brda uistinu piramide nije velika. Zbog nepoznavanja terena (pauza od skoro 30 godina), tek sam po postavljanju videa na YouTube shvatio da brda jesu na putu za Visoku ali da je ipak u pitanju drugo selo, da se ne bi to protumačilo kako namerno prikrivam istinu. Čak i Semir Osmanagic, posle tri godine rada, i posle silnih nalaza i dalje nailazi na nemali otpor kod jednog dela arheoloskog establišmenta
Ali zanemarimo sve to. Kao što rekoh, oko bosanskih piramida, da li jesu ili nisu to, i dalje se lome koplja, ali jedno je sigurno. Broj turista koji su posetili to mesto je na nivou najposećenijh turističkih destinacija u ovom regionu. Tako i ovde, piramide možda i ne postoje ali pare potencijalnih turista su sasvim realne. Pravi primer za to je jezero Loh Nes, te čudovište koje tu navodno živi – Nesi. Mnogi su ga „videli” ali niko dokazao, što uopšte ne smeta bujici turista, koja ne jenjava decenijama. Držim da iako ne verujete ni malkice u ariljske piramide, da je sama priča barem inspirativna i vrlo zanimljiva i šteta bi bilo ne pretstaviti je širem čitalaštvu.
Završio bih lucidnim zapažanjem dr Vlada Jovanovića, koji mi se telefonski javio iz inostranstva, po obljavljivanju video klipa o piramidama na Internetu, rekavši sledeće: “Arilje odavno ima Faraona (vlasnika lokalne kafane), samo su mu falile piramide.
Zoran Raković
P.S. Neki delovi teksta su preuzeti sa Interneta, ali zbog velike vremenske razlike nastale od pisanja do obljavljivanja, linkovi izgubljeni, te se ovim putem izvinjavam piscima istih, što nisam u mogućnosti da ih navedem.
.jpg)
