Izvor: Vostok.rs, 30.Jan.2016, 14:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miloš obilazi srpske generale po zatvorima
30.01.2016. - Miloš Vučković iz Amberga u Nemačkoj, posećuje Srbe osuđene u Haškom tribunalu. Radislava Krstića posetio u oktobru, a Nebojšu Pavkovića u decembru 2015. Čuvari oko Pavkovića više su ličili na zatvorenike
Ko daje, Bog mu vraća.
Ovako, za "Novosti", počinje priču Miloš Vučković iz Ugljareva kraj Trstenika, danas ugledni privatnik koji živi i radi u Nemačkoj. U Ambergu kraj Nirnberga čuven je među našim ljudim, ali ne samo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ovom delu Nemačke. Od 1992. pomaže srpskom narodu u Republici Srpskoj i Srbiji. Ponovo se o njemu, među "našim" Nemcima priča, jer se "setio" da obiđe srpske generale koje je Haški tribunal osudio zbog navodnih ratnih zločina.
Vučković je prvo u oktobru otišao u gradić Pjotroklov Tribunalski u Poljskoj, gde "leži" general Vojske Republike Srpske Radislav Krstić. Onda se u decembru zaputio u Finsku, u zatvor "Kilamkoski", u kom je je general Nebojša Pavković. Kad se vratio kući u Nemačku i zemljacima pokazao slike i ispričao priču o putu, javili su se mnogi da mu se "pridruže". Prema Vučkovićevim rečima, već s proleća, jedan broj naših imućnijih ljudi iz Nemačke, "razviće se u strelce" po kaznionicama Evrope da bar malo ovim ljudima olakšaju robiju.
- Nikad nisam sanjao niti želeo da postanem humanitarac, neko o čijem će se "srcu" govoriti javno. Kriva je moja žena Milka. Ona je iz sela Podnožje, između Doboja i Dervente, a tamo je sve počelo u proleće 1992. - seća se Vučković. - Kad je Milka tog aprila i maja počela da plače i kuka nad sudbinom njenih, na koje su ponovo kao i 1941. godine krenule komšije Hrvati i muslimani, morao sam da se umešam. Usred tog rata otišao sam u tazbinu da vidim muku i odmah shvatio da mi žena posle svakog telefonskog razgovora ne plače bez razloga.
"NADMUDRIVANjE" SA NATO
Kao anegdotu, Vučković priča svoj prvi ulazak u "Armi šop" u Nirnbergu 1992. kad je pitao prodavca koliko košta 10.000 kompleta NATO uniformi.
- Ljudi umalo nisu pali u nesvest, shvativši da sam ozbiljan. Kao, dali bi i popust, a rok isporuke može da se skrati. I sve tako, dok me za nekoliko dana nisu obavestili da od posla nema ništa, jer sam kao Srbin "pod sankcijama". Onda smo morali da angažujemo naše prijatelje Nemce iz "Simensa", pa je svako kupovao onoliko komada koliko su dali.
Skupljao je i nosio Miloš iz Nemačke u otadžbinu prvo čizme i uniforme. Onda, posle rata, novac i građevinski materijal. Zatim su se obnavljale bogomolje. Sada prikuplja pare i kupuje invalidska kolica. Sada obilazi zatvorene oficire. Veli, sve što je i potrošio vratilo mu se kroz prijateljstva, a poslovi u firmi koju vodi "sami su se nameštali".
- Ideju da odem u Poljsku dobio sam od jednog našeg oficira, proletos. Taj potpukovnik mi je pričao o Krstiću, jer je sa njim službovao na Kosmetu. Potresla me je sudbina generala bez potkolenice, koga su Alabanci u zatvoru Vejkfild u Engleskoj pokušali da prekolju. Zato sam se uputio prvo kod njega i napravio pravu stvar - u dahu će Vučković.
Sagovornik "Novosti" navodi da je susret sa generalom Krstićem bio veoma emotivan. U međuvremenu, general je prvo naučio engleski, a danas govori poljski kao pravi Poljak. Mesečno čita oko 100 knjiga.
- Kod Pavkovića sam otišao "naoružan" iskustvom od posete Krstiću - smeje se naš sagovornik. - Očekivao sam da ću naći utučenog čoveka koji je sa mesta načelnika Generalštaba pao u zatvorsku ćeliju. Međutim, on me sačekao u teget odelu sa pozom upravnika zatvora. Čuvari oko njega ličili su na zatvorenike. U ratu metak nisam opalio i kako sam siguran za sebe, toliko sam uveren i za generale, da nisu zaslužili da se srećemo iza rešetaka - kaže Vučković.
D.Vujičić,
Novosti
Pogledaj vesti o: Trstenik
