Izvor: Večernje novosti, 03.Jan.2014, 11:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kruševo: Život u znaku sećanja na Tošeta Proeskog

A ONDA smo se pozdravili. Seo je u automobil i krenuo. Ja sam dugo stajao na ulici, sve dok je zamicao između kuća: između borova. Propinjao sam se na prste da ga ispratim. Mahao mu, a znao sam da me ne vidi. Eto, tako smo mi, tinejdžeri, voleli našeg Tošeta. I on nas, bili smo uvereni, mada znamo: mnoge po imenu i nije pamtio. Ovako govori Vasil Stojčevski (23), u Kruševu, gradu detinjstva, mladosti i večnog trajanja Tošeta Proeskog, koji je generacijama bio uzor. Pouka. I poruka. Zvezdana >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << karijera njihovog uzora prekinuta je saobraćajnom nesećom kod Nove Gradiške, 16. oktobra 2007. godine. Toše Proeski imao je samo 26 godina. I... Toliko još da potraje godina... Mi ga ne damo zaboravu. On jeste otišao, ali u svetlost i trajanje. Preselio se u večnost lepote svoga duha zajedno sa svojom vedrinom. Osmehom. Optimizmom. Lepotom pesme i neprolaznim stihovima - nabraja Vasil. Ovog mladog čoveka zaustavljamo na zavojnici između Gumenja, samog vrha Kruševa. Sa gostima iz Srbije vraćao se odozgo, gde je pre dve godine podignut memorijalni kompleks pevaču slavuju koji je pesmom, lepotom glasa i porukama plenio čitav Balkan. Spajao nespojivo. Grlio sve ljude dobre volje, ma kome narodu, veri i naciji pripadali. - Nije ovo prva ekipa koja dolazi iz Srbije - kaže Vasil. - Stalno dolaze. Stalno. Okuke, pa uzbrdica, pa uske ulice starog grada Kruševa... I, najzad, zaravan na samom vrhu. Desno, na koji metar više, spomenik Ilindenskom ustanku. Levo je memorijalni kompleks Proeskog.PO SAVESTI U MEMORIJALNOM kompleksu Toše Proeski fotografisanje je strogo zabranjeno. I za novinare, i za privatne posetioce. - Ja bih vam rado izašla u susret, ali takva su pravila, i niko ih do sada nije prekršio - kaže Talevska. Na naše pitanje možemo li da napravimo fotografiju spolja, odgovorila je: - Vi radite vaš posao, po savesti. Službenici su već zatvorili kapije muzeja. Produžili su, ipak, vreme za našu ekipu. Kustos Nadica Talevska, ovako je počela: - Ovo je Tošetova povojnica u kojoj ga je majka iznela iz porodilišta. Ovo je njegova prva benkica... Prve čarape. Džemperić... Košuljica... I tako redom. Toše Proeski od rođenja do poslednjeg intervjua za Kanal 5 skopske televizije. Posle ovog intervjua uputio se na gostovanje u Hrvatsku. I, tu se prekida film njegovog života, u Novoj Gradiški. U kobnoj saobraćajnoj nesreći. Između su zamrznute sekvence na Guminju. Gostovanja, priznanja, predmeti njegovih hobija, motori, odbojkaške lopte, dresovi, kimona za džudo... Sve od prvog do poslednjeg nastupa. Sve što je na sebi imao od prvog dana do poslednjeg dana života. Sva garderoba, rekviziti, izdanja diskografskih kuća, tekstovi iz novina, intervjui... Prizemlje i sprat ovog zdanja od stakla, podignutog na temeljima u obliku krsta, popunili su 26 godina života Tošeta Proeskog. - Toše je, kao što znate, bio i veliki vernik - kaže Talevska. - Ovo su njegove brojanice koje je nosio, ikone i priznanja od crkve koju je poštovao. U jednom delu kompleksa Tošetov studio, prenet iz stana u Skoplju. On u zelenoj trenerci za klavijaturama. Voštana figura gotovo identična živom Tošetu. Možda, negde gore, on komponuje neke nove pesme. - A ovde, sve je ovde istinsko. Njegova porodica se saglasila da sve što je obeležavalo Tošetov život, zapravo što je bio njegov život, bude i ovde. Da on tako nastavi da živi. A oni koji žele da vide, da se i uvere, kako je skromno, gotovo iz siromašne kuće Toše počeo i da je moguće da se iz takvih uslova čovek vine do visina. Ali samo ako ima istinsku ljubav i volju. A on ju je imao. Grlio je sve, gledajući im samo u oči. Iza sebe je ostavio, na našu sreću, veliku i trajnu uspomenu u dušama stotina hiljada onih koji su ga voleli, koji ga vole i čuvaju uspomenu na njegov zemaljski život koji je ispleo čarobnom i fluidnom energijom.Za nas, dok prolazimo kroz Tošetov život u ovom memorijalnom kompleksu, dani i dani bi začas promakli. Da li su dirljivije njegove pesme koje se u svakom kutku ovih 870 kvadratnih metara čuju.... Ili, sve ono s čime je nekada živeo. Slušamo: „Još uvek sanjam da smo zajedno, kao nekad davno ti i ja... al’ jutro svaki put mi pokvari, slatka prevara sna“. Nižu se pesme. Slajdovi. Zastajemo kod jednog, prikaz Tošetovog koncerta u „Beogradskoj areni“. Nadica Talevska kaže: - Tu je, vidite, sve što je te večeri na sebi imao. Izabrao je crne pantalone, belu košulju, tregere, maramu oko vrata i veliki prsten. Izašao je na binu, kleknuo i sklopio ruke... Tu su i plišane mede i srca od pliša koje je te večeri dobio. Vidite koliko ih je. Njegovi fanovi, kada dođu iz Srbije... plaču... Ja ćutim... A mislite da je lako? RODITELJI NEMAJU SNAGE KUSTOS Nadica Talevska kaže nam da roditelji Tošeta Proeskog, od otvaranja ovog memorijalnog kompleksa još nijednom nisu došli. - Sestra jeste dolazila, ali Dominika i Nikola nemaju snage. Oni žive u tišini i mole novinare da ih ne uznemiravaju. Žele u tišini i tuzi da sačuvaju uspomenu na sina. Ne na zvezdu, nego na svoje dobro i drago dete.
Pogledaj vesti o: Kruševac

Nastavak na Večernje novosti...