Izvor: B92, 07.Jan.2013, 01:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proslava Božića u Srbiji

Beograd -- Pravoslavni vernici, koji poštuju julijanski kalendar, danas slave Božić - rođenje Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik.

Božić se praznuje tri dana kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.

Ponoćnu liturgiju u Hramu svetog Save služio je patrijarh srpski Irinej, a od devet sati u Sabornoj crkvi počela je Božićna liturgija, koju služi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << episkop hvostanski Atanasije Rakita.

Liturgiji u Sabornoj crkvi prisustvuje predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, članovi njegovog kabineta, predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić i brojni građani.

Nikolić je nakon liturgije poželeo građanima da godina "u kojoj nas iščekuju velika iskušenja i sa prijateljima i sa manjim prijateljima, bude prelomna". Opširnije u posebnoj vesti.

Povodom velikog hrišćanskog praznika u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u zemlji i rasejanju na Božić se služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, prema kanonima SPC.

Uoči Božića, u hramovima su održana bdenja, a u portama i na gradskim trgovima naloženi badnjaci, čime se najavljuje rođenje Spasitelja, čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena.

Patrijarh Irinej je u ponoć u Hramu Svetog Save, u prisustvu velikog broja vernika, premijera Srbije Ivice Dačića i visokih državnih i verskih zvaničnika, održao božićnu liturgiju.

Liturgiji su prisustvovali i predsednik Skupštine Nebojša Stefanović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, direktor Kancelarije za crkve i verske zajednice Mileta Radojević, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom i princeza Jelisaveta, kao i veliki broj građana.

Nakon liturgije pročitana je Božićna poslanica, u kojoj je patrijarh poručio da su nam, pored ljubavi, preko potrebni mir i dobra volja i pozvao narod da ne zaboravi svoju pravoslavnu veru i jezik, bogomolje i grobove svojih predaka i svoje svetosavske korene.

Čestitka od Bilta

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt danas je putem tvitera čestitao Božić svim pravoslavnim vernicima koji ga slave po Julijanskom kalendaru: "Danas treba da poželimo srećan Božić svim pravoslavnim hrišćanima koji slave po starom kalendaru".

"Božić je dan utehe i nade za sve izbegle i izgnane, pa i za sve one iz roda našega koji jedu gorki izgnanički hleb", rekao je patrijarh u Božićnoj poslanici.

On je istakao da je Božić dan radosti i za narod Svetog Save, "rasut voljno i nevoljno po svim meridijanima od Evrope do Amerike i Australije".

"Očinski brinući, pozivamo vas da ne zaboravite svoju pravoslavnu veru i svoj jezik, da ne zaboravite bogomolje i grobove svojih predaka, da ne zaboravite svoje svetosavske korene koji su ovde, u ovoj zemlji Božjoj koja se Srbijom zove i u drugim krajevima koji su vekovna postojbina Srbinova", poručio je patrijarh.

On je građanima na Kosovu i Metohiji poručio da je Božić dan kojim počinje i Vaskrs, a da Vaskrsenje ne biva bez stradanja i da na stotu godišnjicu oslobođenja Kosova i Metohije treba "položiti nadu u Gospoda".

Patrijarh srpski je u poslanici ukazao i da živimo u vremenu u kome su hrišćanske vrednosti obezvređene i zapostavljene, kao i da duhovna kriza ostavlja strašne posledice po međuljudske odnose.

Patrijarh Irinej zapalio je u nedelju uveče u beogradskoj Crkvi Svetog Aleksandra Nevskog badnjak.

Bez incidenata u Mitrovici, privođenja u Gračanici

Svetom arhijerejskom liturgijom koja je održana u svim pravoslavnim hramovima na severu Kosova u ponedeljak je počela proslava Božića. Posle bogosluženja pročitana je poslanica patrijarha srpskog Irineja i obavljena pričest onih koji su postili božićni post.

U pratnji Kosovske policijske službe građani su organizovano posetili hram svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice, a incidenata nije bilo.

Protojerej stavrofor Milija Arsović rekao je da smo imali i imamo veliku obavezu da uvek obiđemo hram Svetog Save jer su ga naši dedovi i pradedovi gradili ne za sebe, već za svoja pokolenja.

Koordinator Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Zlata Radovanović čestitala je vernicima Božić ističući da će Vlada Srbije, a posebno svi iz Kancelarije, učiniti sve da srpski narod ostane i opstane na ovom prostoru.

"To što smo danas ovde gde srpski narod trenutno više ne živi, pokazuje našu i rešenost SPC ali i svih nas koji živimo na Kosovu da ostanemo i opstanemo ovde i da se tamo gde trenutno nema našeg stanovništva vraćamo bar kroz crkve i manastire", rekla je ona.

Srbi iz Kosovske Mitrovice prethodno su prisustvovali i jutarnjoj službi povodom Božića u hramu Svetog Dimitrija u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Liturgija je služena i u manastiru Banjska, ali i ostalim manastirima i crkvama u ovom delu pokrajine.

Centralna proslava Božića na Kosovu i Metohiji održana je u Gračanici, gde je božićnu liturgiju u prisustvu nekoliko stotina vernika služio episkop raško-prizrenski Teodosije.

Božićnoj liturgiji u Gračanici prisustvovali su, između ostalih, i direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović, komandant Kfora Folker Halbauer, specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar i strane diplomate.

Posle bogosluženja pročitana je poslanica patrijarha srpskog Irineja i obavljena pričest onih koji su postili božići post.

Kosovska policija privela je u Gračanici više Srba posle božićne liturgije u manastiru Gračanica. Opširnije u posebnoj vesti.

U Pećoj patrijaršiji danas je, u prisustvu Srba iz okolnih sela, kao i onih koji su došli iz centralne Srbije, obeležen najveći hrišćanski praznik Božić.

Predbožićnu liturgiju služio je episkop Lipljanski Jovan uz sasluženje sestrinstva manastira, na čelu sa mati Fevronijom i mati Haritinom.

Nalaganju badnjaka ispred manastirskog kompleksa u Pećkoj Patrijaršiji prisustvovao je i narodni poslanik Dragomir J. Karić.

On je posetu Kosmetu počeo obilaskom srpske crkve u Đakovici, zatim manastira Visoki Dečani, da bi pred početak ceremonije paljenja badnjaka stigao na liturgiju u Pečku Patrijaršiju.

"Srećan sam što se i ove godine okupilo puno sveta, našeg srpskog naroda koji je došao iz okolnih sela, a izuzetno mi je drago što je stigao i jedan autobus iz Beograda" naveo je Karić, saopštio je njegov portparol.

Tradicionalno lomljenje česnice na Terazijama

Tradicionalno lomljenje božićne česnice održano je danas u podne u Beogradu kod Terazijske česme - ove godine mirno i dostojanstveno, bez guranja.

Pogača je bila teška oko 50 kilograma i u njoj su bila tri zlatna dukata, a sva tri su pripala mališanima.

Ova manifestacija se održava po 22. put, a organizuje je Unija pekara Srbije.

Česnica je bila prečnika 1,5 metara i težine 52 kilograma u kojoj su tri zlatna novčića našli Tijana Stevanović (11), Jovana Milić (5) i 21-mesečni Đorđe Stanković.

Dukate Beograđanima darivao je poslastičar Aleksandar Šulajić u čast svog pokojnog oca Đorđa, nekadašnjeg predsednika sektora poslastičara Unije pekara Srbije.

Veliki broj vernika otišao je na liturgiju u manastire

Monahinje manastira Svete Petke, Hristovo rođenje obeležavaju zajedno sa oko 90 teško obolele dece iz gotovo svih gradova Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Božić je obeležen jutros i u manastirima Tronoša i Čokešina, kao i u crkvama u Loznici, Banji Koviljači, Lešnici, Dragincu i drugim mestima Jadra, gde je uz učešće velikog broja vernika služena sveta liturgija.

U Jadru, kao i širom Podrinja, dan Hristovog rođenja je svečano obeležen u domovima vernika, u miru i radosti porodice, uz poštovanje verskih obeležja i tradicije, najčešće uz bogatu prazničnu trpezu posle jutrošnje pričesti nakon božićnog posta.

U Kragujevcu održana božićna fijakerijada

Nesvakidašnju proslavu povodom rođenja Isusa Hrista organizovao je Kragujevac gde je u Božićnoj fijakerijadi centralnim gradskim ulicama do Hipodroma prodefilovalo desetak fijakera.

Građani koji su se zatekli na gradskim ulicama uživali su u svojevrsnoj promenadi kočija i lipicanera iz šumadijskih ergela.

Vožnju fijakerom na Božić organizovao je konjički klub "Kraguj", čiji predsednik Bojan Ilić kaže da je namera da ta manifestacija preraste u tradiciju kakva je nekada postojala u Srbiji, kao i da bude što više učesnika.

Vožnja fijakerima je stari običaj, u kojem su, kako objašnjavaju etnolozi, učestvovali članovi porodica, i mladi i stari, kako bi simbolizovali jedinstvo i slogu.

U Srbiji prvi fijaker upregnut je pred konakom Jevrema Obrenovića u Šapcu, tadašnjeg gospodara šabačke nahije i brata kneza Miloša Obrenovića.

Dug spisak običaja

Hristos se rodi!

Od Božića do Bogojavljanja ljudi u Srbiji se pozdravljaju rečima “Hristos se rodi” i otpozdravljaju “Vaistinu se rodi”. Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona.

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić po julijanskom kalendaru slave i ruska, gruzijska i makedonska crkva, Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom praznićnih dana bude na okupu. Vernici koji slave Božić dan započinju unošenjem nenačete vode, dočekivanjem položajnika, odlaskom u crkvu na službu i pričest, te prvim mrsnim doručkom.

Dug je spisak narodnih običaja koji krase ovaj praznik - od lomljenja pogače pa do igara koje simuliraju tobožnje vijanje Božića. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove "kutja".

Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju.

U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.

Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi.

Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - "banica". Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi.

Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino.

Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.
Pogledaj vesti o: Sveti Sava

Nastavak na B92...

medio.rs: Srećan Božić - Hristos se rodi!

RTV Pink: Srećan Božić - Hristos se rodi!

Novine novosadske: Srećan Božić – Hristos se rodi!

OkRadio.rs: Srećan Božić - Hristos se rodi!