Izvor: Studnel.com, 07.Jan.2013, 03:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mir Božiji - Hristos se rodi

Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Gospoda Isusa Hrista. Božiću prethodi i oni se po novom, Gregorijanskom kalendaru proslavljaju 25. i 26. decembra, a po starom, Julijanskom kalendaru proslavljaju se 6. i 7. januara. Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, ispunjen najrazličitijim verskim običajima koji imaju jedan cilj, umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćinstva.
Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela i pripremu za najradosniji praznik u pravoslavlju. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama se služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici. Božićni običaji počinju Badnjim danom tako što domaćin rano ujutru odlazi po badnjak. Na Badnji dan se posti, uveče se pali badnjak, unosi slama i prostire po podu, a nakon pijukanja i kvocanja postavlja se posna večera. Nakon večere, ukućani u miru iščekuju Božić.  

Proslavljanje Božića traje tri dana. Prvog dana rano ujutru pre svanuća, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i odlazi se u crkvu na bogosluženje. Ljudi se pozdravljaju rečima "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju rečima "Vaistinu se rodi!". Prva osoba koja dođe u dom tog jutra je položajnik, i obično se domaćin dogovori sa nekim ko je srećne ruke da on bude taj koji će ih prvi posetiti. Njegova dužnost je da ukućanima poželi sreću, zdravlje i napredak. Veruje se da položajnik donosi sreću porodici tokom cele godine sve do narednog Božića. Na ovaj dan jede se i prvi masni doručak. Domaćica priprema pogaču - česnicu, u nju stavlja metalni novčić a odozgo je bode grančicom badnjaka. Kada se česnica ispeče, donosi se na već postavljenu Božićnu trpezu i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, biće srećan cele te godine. Nakon lomljenja pogače, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu. Drugog dana Božića međusobno se posećuju prijatelji. Treći dan Božića je Stevandan i to je poslednji dan u Božićnom ciklusu. Tada se iznosi slama i ostaci badnjaka iz kuće.
 
Za Božić se vezuje i ukrašavanje Božićne jelke ili drvca. Nekada su se drvca kitila prirodnim ukrasima, najčešće voćem i prirodno izrađenim ukrasima. Danas se najčešće koriste lampice raznih boja, šareni lampioni, kuglice, a na vrh svake jelke stavlja se zvezda ili anđeo. Ipod jelke se stavljaju Božićni i Novogodišnji pokloni i čestitke, kao i žito koje se sadi na dan slave Svetog Nikole. Običaj je da se ljudi međusobno daruju na dan Božića. 
Dan Hristovog rođenja je u našem narodu prvenstveno praznik porodice i porodičnog domaćinstva. Savremeni uslovi života su i te kako suzili mnoge drevne Božićne običaje, svodeći ih uglavnom na unošenje badnjaka, božićni kolač, pečenicu i vino. Proslavljanje Božića danas, u izmenjenim uslovima i u gradskim sredinama, ima modifikovanu formu. Umesto velikog drveta, danas se koristi manja hrastova grana i manja količina slame. To se uoči Božića unosi u kuću i stavlja na istočnu stranu stana ili kuće. Pale se sveća i kandilo što simboliše vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom i izgovaraju se ili čitaju molitve a sve to u prijatnoj porodičnoj atmosferi. Ljudi se raduju i vesele, u domovima vlada sreća, radost i dobro raspoloženje, pa se u tom periodu ljudi mire i vole, i vlada harmonija među svim ljudima. Za sve ove praznike vezani su lepi srpski običaji, dobro raspoloženje, harmonija i ljubav. Baš zbog toga je Božić jedan od najlepših praznika u Hrišćanstvu. Može se slobodno reći da je to i praznik dece jer se tog dana rodilo najlepše i najsvetije dete u istoriji ljudskog roda. Božić je kao samostalni praznik posvećen rođenju Isusa Hrista, prvi put proslavljen u Rimu 354. godine.
 

Nastavak na Studnel.com...