Izvor: Večernje novosti, 02.Avg.2013, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Misterija sarkofaga Svetog Save

OBNOVLjENI sarkofag Svetog Save od kraljevski purpurnog mermera zablistao je 20. marta 2003. u Mileševi, četiri veka posle turskog uništavanja groba i moštiju svetitelja. Pod poklopac težak tonu i po stavljene su čestice moštiju prvog srpskog arhijereja koje su monasi spasli od jarosnog Sinan-paše i stolećima čuvali kao najveću dragocenost. Obnova groba Svetog Save ostala je, iako zvuči neverovatno, nezapažena u javnosti. Kao i umetnik Rajko Blažić koji je u tvrdom mermeru godinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dana klesao i isklesao sarkofag. - Pitali su u kamenolomu zašto uzimam stenu koja se najteže obrađuje. Zato što je Sveti Sava ugaoni kamen naše vere i otadžbine, odgovarao sam u sebi - kaže Blažić, profesor vajarstva na Akademiji SPC za umetnosti i konzervaciju. On prvi put za "Novosti" govori o obnovi groba Svetog Save i svetog kralja Vladislava Nemanjića u Mileševi. Naime, ceo poduhvat od sakupljanja sredstava, preko izrade sarkofaga, do njegovog postavljanja u pripratu Mileševe odvijao se godinama u tajnosti. Inicijatori i organizatori i danas su anonimni, po sopstvenoj želji. - Objasnili su mi da je među "nadležnima" u Srbiji bilo i ostalo mnogo protivnika obnavljanju groba Svetog Save. Zato je poduhvat počeo neprimetno u manastiru koji je dugo sav novac od prodaje knjige i brošura čuvao za obnovu Savinog groba. Hiljade Srba su i ne znajući priložnici ovog velikog dela. Zahvalan sam ljudima koji su me odabrali da obnovim grob svetitelja, jer je taj posao bio blagoslov. Ja sam klesao kamen, a isklesao dušu - kaže profesor Blažić. Obnovljenom sarkofagu Svetog Save, teškom oko pet tona ni najveće cepidlake među stručnjacima za srednjovekovnu umetnost nisu mogle da nađu manu. Izgledalo je kao da se čudom iz drevnih vremena vratio monumentalni kameni kovčeg iz doba kada je kralj Vladislav Nemanjić preneo mošti svetitelja iz Trnova u Mileševu. Samo malobrojni su znali za dvogodišnji napor pretvaranja blokova mermera u sarkofag koji izgleda kao monolit iako je sastavljen od 11 brižljivo ukrašenih i uglačanih delova. - Posle dugih priprema i planiranja, rad na otvorenom potrajao je godinu dana, od januara 2002. do januara 2003. uz svakodnevni post i molitvu - priča profesor Blažić, dok sedimo u ateljeu Akademije koja se nalazi u podrumu stare Bogoslovije na Kosančićevom vencu. Zidovi su pokriveni prelepim kamenim reljefima i krhkim filigranskim rozetama kakve krase nemanjićke manastire. Stene izgledaju kao da ih je stvorila priroda, ali nisu izvađene iz majdana. Reč je o izumu profesora Blažića, sintetičkom materijalu nazvanom reljefna kamena masa, smesi mlevenog kamena i veziva čija je receptura tajna. Za ovaj patent prof. Blažić dobio je 2008. nagradu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Novac nikad nije uzeo, jer je tadašnje ministarstvo tražilo da se odrekne autorskih prava na patent. - Dok je vlažna, reljefna kamena masa može da se izliva kao beton, a kada se osuši, ona se se kleše i obrađuje kao prirodni kamen. Posebnim postupcima mogu se dobiti različite i teksture i boje kao i kod prirodne stene - objašnjava Blažić, koji je uz umetnost savladavao tajne tehnologije kamena, kojim se bavio i kao arheolog. Arheologiju praistorije studirao je na beogradskom Filozofskom fakultetu, kod pokojnog akademika Dragoslava Srejovića. Pred sam kraj studija 1992. došlo je do preokreta, kad su kolege arheolozi primetili da je Rajko počeo da pravi neverovatno dobre crteže. - Arheologija je prestala da me ispunjava i predao sam dokumente za prijemni na umetničkoj akademiji, iako me je već čekao posao koji je u vremenu strašne krize nudio rešenje egzistencije - seća se profesor Blažić. Otišao je pred mošti Svetog Vasilija i tražio odgovor šta da čini. - Obećao sam pred moštima svetitelja da ću ako upišem Akademiju posvetiti svoj novootkriveni talenat veri i otadžbini - kaže Blažić. Posle završenih studija počeo je da predaje studentima Akademije SPC, gde je prve tri godine, kao i svi ostali profesori, radio bez dinara plate. - Jednog dana pozvao me je bivši profesor sa arheologije, Đorđe Janković i rekao da su neki ljudi zainteresovani da radim obnovu sarkofaga Svetog Save i Svetog kralja Vladislava. Nisam mogao sebi da dođem od čuda. Danas shvatam to kao blagoslov - kaže profesor Blažić. - Najveća mi je želja da ja ili neko od mojih učenika ostvari projekat izrade kivota Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, na kome će raditi čitavo srpstvo. Za ovaj poduhvat usmeni blagoslov sam dobio još 2000. godine, a na realizaciju još uvek čekam - kaže Blažić.OBNOVA U DRUGIM MANASTIRIMA POSLE uspeha u Mileševi, u poludragom kamenu oniksu profesor Blažević obnovio je sarkofag iz 16. veka Svetog patrijarha Maksima u Pećkoj patrijaršiji. Uporedo je prvi put u istoriji umetnosti srpske crkve primenio novootkriveni materijal "reljefnu kamenu masu" u manastiru u Lešju, kod Paraćina. Vrhunac te tehnike u punoj lepoti može se danas videti u manastiru u Bijeljini . Blažićevi radovi nalaze se u mnogim srpskim srednjovekovnim manastirima, Manasiji, Mileševi, Žiči, Svetim Arhangelima kod Prizrena, Kumanici.ZAPIS NA FILMU OBNOVA grobnog mesta Svetog Save i Svetog kralja Vladislava u manastiru Mileševa snimljena je "od majdana do osvećenja", ali do danas niko nije pokazao interesovanje da se od tog materijala napravi naučno popularni film.
Pogledaj vesti o: Sveti Sava

Nastavak na Večernje novosti...