Izvor: eKlinika.rs, 26.Feb.2021, 11:46
Kardiolog i aritmolog Gabrijela Nikčević: Kako lečiti atrijalnu fibrilaciju
Poremećaj srčanog ritma koji nastaje u pretkomorama i predstavlja najčešću aritmiju zove se atrijalna fibrilacija (AF). Prema podacima, Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti Sveti Sava od oko 24.000 moždanih udara, koliko se godišnje dogodi u Srbiji, gotovo svaki peti uzrokovan je AF.
Stručnjaci naglašavaju da moždani udar uzrokovan ovom bolešću često dovodi do trajne onesposobljenosti ili fatalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << ishoda. Dobra terapija je zato ključna za dalji tok bolesti. Primena, na primer antikoagulantnih lekova, može u znatnoj meri smanjiti rizik. Iako je savremena medicina donela pacijentima širok izbor terapije, doktori, ipak, upozoravaju da ne postoji jedno rešenje za sve.
Nekad nije moguće primeniti optimalne lekove
Simptomi atrijalne fibrilacije jesu ubrzan i nepravilan srčani rad, kratak dah, nedostatak vazduha, netolerancija napora, u neki slučajevima simptomi mogu potpuno izostati. Fibrilacija pretkomora se manifestuje slikom apsolutne aritmije (nepravilan i ubrzan ritam komorskih kontrakcija). Radi se o velikom broju impulsa, od 350-600. Od posebnog značaja za dobar ishod lečenja je pravi izbor terapije i redovna kontrola doktora.
– Pacijenti se javljaju upravo zbog simptoma koje osećaju. Mali je broj asimptomatskih pacijenata, prema nekim studijama taj procenat je oko 13 odsto. Primenom medikamenata moguće je da, zbog usporavanja aritmije pacijenti imaju AF ali je ne osećaju. Usled pridruženih bolesti nekada nije moguće primeniti optimalne lekove, a ima i slučajeva da se uspostavljeni sinusni ritam relativno brzo ponovo preobražava u aritmiju – kaže za eKliniku kardiolog, aritmolog primarjus dr Gabrijela Nikčević.
Pridružene bolesti kao što su dugogodišnji visok krvni pritisak, angina pektoris, srčana slabost, dijabetes, opstruktivna bolest pluća mogu, kako naglašavaju stručnjaci, skoro preko noći da se zakomplikuju pojavom AF. S druge strane intenzitet ovih bolesti utiče i na tok i lečenje AF.
– Pridružene bolesti su veoma važne pri izboru terapije, jer utiču na težinu same aritmije u smislu njene frekvence. Neke ranije hronične bolesti utiču na subjektivno podnošenje nastalog poremećaja ritma i na uspostavljanje osnovnog, sinusnog ritma. Cilj je izabrati terapiju koja će dovesti do poboljšanja subjektivnih tegoba i prevencije komplikacija. Ako je AF novonastala ili kratkog trajanja, svakako da je cilj uspostavljanje i održavanje sinusnog, to jest normalnog ritma. Koji će oblik antiaritmijske terapije biti primenjen zavisi od mnogih faktora od pola, starosti, težine simptoma, pa do osnovnog kardiovaskularnog oboljenja – ističe dr Nikčević.
Sprečiti tromb
Terapija može biti antiaritmijksa, a prevencija ide u cilju sprečavanja komplikacija, pre svega, kako dodaje doktorka, udaljenih tromboembolija. Kako bi se sprečio nastanak tromba u levoj pretkomori i nastanak cerebrovaskularnih komplikacija koristi se antikoagulantna terapija. Doktori savetuju pacijentima koji uzimaju grupu antikoagulantnih lekova poznatih kao varafini, da posebno vode računa o hrani – izbegavaju zeleniše koji su bogati vitaminom K (kelj, blitva, prokelj, brokoli, zelena salata, kupus).
Dr Nikčević objašnjava da antiaritmijska terapija može biti medikamentna ili putem interventnih kardioloških procedura. Način lečenja i odgovarajuća doza leka određuju se specifično za svakog bolesnika, ali u nekim situacijama antiaritmici mogu biti i opasni.
– Antiaritmici su lekovi koji spadaju u više farmakoloških grupa. Neki od njih, zbog osnovnog mehanizma delovanja, mogu pogoršati postojeće ili neprepoznato kardiološko oboljenje, kao što je angina pektoris ili srčana slabost. Zbog potencijalne toksičnosti mogu dovesti do oštećenja drugih tkiva ili organa (poznato je štetno delovanje na štitnu žlezdu). I konačno, svi antiaritmici potencijalno deluju i proaritmogeno (izazivajući poremećaje ritma), sami ili u kombinaciji sa drugim lekovima, ili uz pridružene druge bolesti, posebno oštećenja bubrega ili jetre – kaže dr Nikčević.
Kateterska ablacija ne doprinosi smanjenju smrtnosti
Kateterska ablacija je procedura koja se primenjuje u poslednjih 10 godina u lečenju srčane aritmije, doktori je savetuju ukoliko lečenje medikamentima ne da željene rezultate. Oko srca se ugrađuje kateter, uz sagorevanje dela mišića oko plućnih vena, kako bi se sprečilo prenošenje nepravilnih elektro impulsa na ostatak srca.
– Ablacija je procedura koja se, prema sadašnjim preporukama Evropskog kardiološkog udruženja, primenjuje kao druga linija lečenja nakon pokušaja lečenja AF lekovima iz klase I i III antiaritmika. Svakako se savetuje onim pacijentima koji će imati olakšanje simptoma zbog atrijalne fibrilacije, i gde to olakšanje nastupa samo uspostavljanjem normalnog sinusnog ritma. Druga stvar koju imamo na umu je da, zbog pridruženih drugih faktora kao što je starost, pridružene bolesti srca, ehokardiografska evaluacija pretkomora pre svega, kao i druga oboljenja, ne postoji visok rizik od ponovne atrijalne fibrilacije u kratkom roku. Svakako da kateterska ablacija, tamo gde je indikovano, donosi poboljšanje u kvalitetu života ali, prema dosadašnjim studijama, ne doprinosi smanjenju smrtnosti, moždanog udara ili drugih velikih komplikacija kod svih pacijenata koji boluju od AF – naglašava dr Nikčević.
Šta smo postigli ako se preopteretimo zdravljem Foto: Kardiolog dr Gabrijela Nikčević
Doktorka pojašnjava da sve analize ukazuju da kateterska ablacija samo olakšava simptome AF ali ne leči toliko efikasno bolest, kako su govorili, neki svetski stručnjaci.
– Ispitivanja ponovljene AF nakon kateter ablacije ukazuju da 20 do 40 odsto pacijenata ima ponovljenu AF nakon perioda dužeg od 36 meseci. Najveći broj recidiva se dešava unutar prvih 6 do 12 meseci. Kako to nisu pacijenti koji su u potpunosti kardiološki zdravi, sve ono što se sa njima dešava nakon ablacije utiče na recidiv AF: od starenja do oboljevanja srca, dijabetesa, bubrega. Ablacija nudi period bez simptoma, ali su studije pokazale da ne utiče na oporavak osnovnog strukturnog oštećenja pretkomora koje i kod ovih pacijenata dalje napreduje – kaže dr Nikčević.
Šta smo postigli ako čoveka opteretimo zdravljem?
U želji za izlečenjem neki pacijenti pribegavaju i alternativnim načinima lečenja, pa koriste glog, koprivu, posebne tehnike masaže ili hladne obloge
Dr Nikčević naglašava da je poštovalac alternativne medicine, ali i ističe da je potrebno pacijenta proceniti u celini i razmisliti da li mu ovaj vid lečenja može pomoći.
– Nemam iskustva sa pozitivnim efektima biljnog lečenja, masaža ili obloga u terapiji ovako kompleksnog kardiološkog oboljenja – objašnjava ona.
S druge strane ona naglašava da nije zagovornik preopterećenja pacijenta „pametnim satovima“ ili na druge načine dostupnim tehnologijama uz koje mogu pratiti svoj ritam.
– Ljudima je uglavnom nemoguće da se emotivno od toga ograde. Ako se čovek u toj meri optereti svojim zdravljem šta smo onda postigli? Redovne kontrole kod kardiologa koji će preduzeti sve da takvog pacijenta zaštite od komplikacija sasvim su dovoljne. I naravno, u slučaju da sam pacijent oseti tegobe, svakako će se javiti lekaru – kaže dr Nikčević.
Članak Kardiolog i aritmolog Gabrijela Nikčević: Kako lečiti atrijalnu fibrilaciju se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
