Izvor: Politika, 21.Avg.2013, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta je imao Boris Berezovski u Srbiji

Na zahtev Rusa Viši sud u Beogradu u julu doneo odluku o zamrzavanju imovine „Imleka”, „Knjaza Miloša” i „Bambija”, ali iz vrha „Dunav hrana grupe” tvrde da je Apelacioni sud juče poništio tu odluku. Na portalu suda, međutim, takve odluke nema

Država Srbija stavila je privremenu meru raspolaganja i otuđenja imovine mlekare „Imlek”, „Mlekare Subotica”, fabrike mineralne vode „Knjaz Miloš”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanije „Bambi Banat” i još tri firme, zbog sumnje da pripadaju preminulom ruskom tajkunu Borisu Berezovskom.

Takvu meru doneo je Viši sud u Beogradu, 11. jula ove godine, po zahtevu ruskih vlasti od decembra prošle godine. Privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi već je upisana u Agenciji za privredne registre (APR) i Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV).

Međutim, izvori „Politike”, od kojih neki važe za vlasnike ovih kompanija, tvrde da je Apelacioni sud juče doneo novo rešenje kojim se u potpunosti poništava prvostepena odluka, jer te firme nisu u vlasništvu Borisa Berezovskog. „Politika” još nema potvrdu da je Apelacioni sud doneo takvu odluku, a nejasno je i odakle bi pojedinci iz vrha „Dunav hrana grupe” za takvu sudsku odluku znali pre nego što se objavi. Naši izvori kažu da će tokom današnjeg dana dobiti ovu odluku i da će nam je dati na uvid.

Isti izvori tvrde da „Salford” nije bio kupac ovih firmi već samo „menadžer investicije”, dakle firma koja je za određenu naknadu upravljala poslovanjem ovih kompanija koje spadaju među najbolje u Srbiji.

Da podsetimo, dosad se verovalo da iza ovih kompanija stoji srpski biznismen Milan Beko. Međutim, prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu navodi na pomisao da je nekadašnji ministar za privatizaciju kupovao ove firme za račun ruskog tajkuna koji je krajem marta pronađen mrtav u Londonu.

Zaplenu imovine najvećih srpskih mlekara, subotičke i „Imleka”, kao i „Knjaza Miloša” i „Bambija”, zatražile su ruske vlasti. Zahtev je našem ministarstvu pravde stigao u decembru prošle godine. Ministarstvo ga je prosledilo tužilaštvu i Višem sudu koji je 11. jula doneo rešenje kojim se određuje privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi ovim preduzećima.

U rešenju Višeg suda u Beogradu piše da se uvodi privremena mera kompanijama „Dunav hrana grupa”, sa sedištem na adresi Lokatelikade 1, Amsterdam, Holandija i firmi „Klates holding BV”, iz holandskog Utrehta. Ove firme su pored vlasništva u „Imleku”, „Mlekari Subotica”, „Bambiju” i „Knjazu Milošu”, imale vlasništvo i u firmama „Belosavac 2001” iz Smederevske Palanke i „Sekopaku”, društvu za postupanje sa ambalažnim otpadom iz Beograda.

Posebno je interesantno da je mera stavljena i na imovinu „Bambi parka” iz Požarevca, koji je svojevremeno gradio Marko Milošević, sin nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

U rešenju Višeg suda u Beogradu dodaje se da zabrana korišćenja i raspolaganja pravima iz akcija i udela navedenih privrednih subjekata uključuje i uskraćivanje prava prinudnim upravnicima imovine Berezovski Boriča Abramoviča, predstavnicima kompanije „Grant Tornton UK LLP”, sa adresom Finsburi skver 30, London, Nikolasu Stjuartu Vudu i Kevinu Džonu Helardu, da zaključuju pravne poslove koji se odnose na raspolaganje predmetnim akcijama i vlasničkim udelima.

Cela priča o imovini Borisa Berezovskog u Srbiji krenula je od istraživanja međunarodne grupe istraživačkih novinara koje je krajem prošle godine objavljeno u britanskom „Gardijanu”. Novinari su zapravo istraživali ko stoji iza ofšor kompanija u državama koje slove kao „poreski rajevi” i fokus te priče bio je na ljudima koji su prodavali svoja imena da bi zavarali tragove koji bi vodili do pravih vlasnika preduzeća. Među više hiljada kompanija, isplivalo je i ime „Salford kapital partners” sa Britanskih devičanskih ostrva.

„Gardijan” je tada objavio da je Salford, sa prikrivenog vlasništva, uložio 750 miliona britanskih funti investicija u Gruziji i Srbiji za gruzijskog oligarha Badrija Patarkacišvilija. Ovaj Gruzijac je označen kao partner Borisa Berezovskog sa kojim je i pobegao u London. Patarkacišvili je umro 2008. u Velikoj Britaniji.

Nepunih mesec dana od objavljivanja teksta Srbiji je stigao zahtev ruskih vlasti da zamrzne imovinu Salforda.

U istom tekstu je „Gardijan” apostrofirao Judžina Džefija kao manjinskog suvlasnika Salforda. Za Džefija je navedeno da je prvobitno radio u ruskom ministarstvu finansija, a da je kasnije stekao državljanstvo SAD i luksuzni stan u centru Londona, tačnije u Hajd parku.

Upravo je uloga Džafija, izgleda, ključna u zahtevu Rusije da se oduzme imovina kompanija koje je kupio „Salford”. Naši izvori iz kompanija koje upravljaju mlekarama i fabrikom vode „Knjaz Miloš”, tvrde da je zahtev Rusije upućen upravo na osnovu lažnog svedočenja Judžina Džafija koji je navodno ispričao da je Salford vlasništvo Berezovskog. Zbog toga je, tvrde u beogradskom menadžmentu kompanija, pokrenuta tužba protiv njega.

----------------------------------------------------

Dunav hrana grupa: Nijedna firma nije zamrznuta

Svetlana Glumac, direktorka korporativnih poslova „Dunav hrana grupe” demantovala je juče za „Politiku” da je imovina firmi koje su u sastavu ove grupe zamrznuta. „Kompanije normalno funkcionišu i mi nemamo veze sa preminulim gospodinom. Ništa nije menjano ni u našoj vlasničkoj strukturi, potpuno normalno radimo, ništa nije oduzeto ili zamrznuto”, rekla je ona. Direktor „Dunav hrana grupe” Slobodan Petrović izjavio je sinoć, prenosi Beta, da je Apelacioni sud u Beogradu poništio rešenje Višeg suda kojim je bila zamrznuta imovina grupe i da nema saznanja da je jedan od vlasnika bio Berezovski.

-----------------------------------------------------

Imovina vredna 300 miliona dolara

Vest o zapleni imovine Berezovskog u Srbiji, bez konkretnih detalja objavila je ruska agencija RIA „Novosti”. Citirajući zamenika ruskog državnog tužioca Aleksandra Zvjaginceva, agencija je prenela da je, na zahtev ruskog tužilaštva, u Srbiji zaplenjeno sedam preduzeća koja su pripadala Borisu Berezovskom, a čija je vrednost devet milijardi rubalja (300 miliona dolara).

Naši izvori tvrde da je „čista slučajnost” to što je, istog dana kad se pojavila vest o zapleni imovine, doneta i odluka Apelacionog suda kojom se prvobitno rešenje pobija.

------------------------------------------------

Ko je Boris Berezovski

Nekada moćni ruski oligarh preminuo je u 23. marta ove godine, u 67. godini. Telohranitelji su ga našli u kupatilu kuće u Londonu. Pretpostavlja se da je uzrok smrti samoubistvo.

Berezovski je 1989. pokrenuo trgovinu automobilima „Logovaz” i počeo da uvozi „mercedese” u Rusiju. Postao je glavni distributer automobila i ruskog auto-giganta „Avtovaz”.

Tako stečeno bogatstvo i postojeće političke veze počeo je da koristi kako bi uspostavio kontrolu nad ključnim sektorima ruske privrede u nameštenoj privatizaciji. Do sredine devedesetih, zagospodario je energetskim sektorom, medijima i avio-industrijom.

U uski krug oko Jeljcina stiže kada je dogovorio objavljivanje njegovih memoara, te je postao glavni izvor informacija za pisca memoara Valentina Jumasheva. Brzo se sprijateljuje i s Jeljcinovom ćerkom Tatjanom Dijaćenko.

Berezovski i drugi oligarsi potom udružuju svoje „resurse” i medije kako bi osigurali da Jeljcin bude ponovo izabran 1996. Nakon Jeljcinove pobede, tajkun je u intervjuu britanskom „Fajnenšel tajmsu” priznao kako on i još šest drugih finansijera Jeljcinove kampanje kontrolišu otprilike pola ruske ekonomije i lavovski deo nacionalnih medija.

Nakratko postaje sekretar Jeljcinovog Saveta za sigurnost i pomaže u kreiranju mirovnog sporazuma kojim je okončan prvi čečenski rat.

Godine 1998. politički analitičar Sergej Markov opisuje Berezovskog kao savremenog Raspućina, koji tajnovito manipuliše predsednikom i njegovim timom.

Tokom Jeljcinovog drugog mandata, njegovo zdravlje se sve više pogoršava, pa Berezovski i društvo u Kremlju počinju da traže odgovarajućeg naslednika. Uskoro Jeljcin postavlja Putina za premijera i imenuje ga svojim naslednikom u avgustu 1999. godine.

Pokreću snažnu medijsku kampanju koju predvodi državna televizija i Putinova popularnost počinje brzo da raste.

Putin nije bio poput Jeljcina. Vrlo brzo se okreće protiv Berezovskog i drugih Jeljcinovih oligarha.

Berezovski je pobegao u Veliku Britaniju krajem 2000, a politički azil mu je odobren 2003. godine Ruske vlasti pokreću niz kaznenih prijava protiv Berezovskog i pokušavaju od Londona da dobiju zeleno svetlo za njegovo izručenje.

Ubrzo postaje najviše rangirani anti-Putinov emigrant, zajedno sa bivšim tajnim agentom Aleksandrom Litvinjenkom, za čiju je smrt trovanjem 2006. godine Berezovski okrivio Kremlj.

Tokom vremena, bogatstvo Berezovskog počinje da se topi. Godine 2012. izgubio je 5,1 milijardu dolara tešku tužbu protiv Romana Abramoviča u sporu oko deonica u „Sibnjeftu”. Tužio je Abramoviča za ucenu i kršenje ugovora.

Troškovi tužbe koštali su Berezovskog stotine miliona dolara, ali i ugleda.

Prema novinskim izveštajima u mesecima pre svoje smrti, Berezovski je zatvorio kancelariju u Londonu i prodao imovinu , koja je uključivala palate, „rols rojs” iz 1927. i čuveni rad Endija Vorhola „Crveni Lenjin”.

Dušan Telesković

objavljeno: 21.08.2013.

Nastavak na Politika...

Politika: Bitka za uspešne firme