Izvor: Press, 30.Dec.2010, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi ne žive, već životare
Press je istraživao kako živi Srbija. Izabrali smo četiri prosečne porodice iz raznih krajeva Srbije, pa su tako pred vama ispovesti Pantelića iz Čačka, Petričevića iz Vranja, Bojanovića iz Subotice i Mišića iz Beograda o tome kako u vremenu krize sastavljaju kraj s krajem i uspevaju da svojoj deci obezbede normalno odrastanje
Uz to, „skenirali" smo i prosečnog žitelja Srbije, uzimajući u obzir mnogobrojne parametre.
Porodica >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Pantelić, Čačak: Sve je manje i novca i nade
ČAČAK - Četvoročlana porodica Saše (42) i Danijele Pantelić (36) iz Čačka zarađuje oko 50.000 dinara mesečno, što je za desetak hiljada manje od statističkog proseka u Čačku. Zahvaljujući sopstvenoj preduzimljivosti i uz veliki rizik, Pantelići su pre sedam godina otvorili prodavnicu u naselju Kulinovačko polje nedaleko od svoje kuće.
- Nismo imali nikakvog drugog prihoda. Kada smo odlučili da počnemo posao, nismo smeli da se upuštamo u kredite, i da nije bilo pomoći kuma Dejana, možda bismo odustali od svega i ko zna šta bi bilo... U prodavnici sam ja zaposlena, suprug Saša radi povremene poslove. Ali sve je teže, jer je kriza sve veća - kaže Danijela, koja radi bez ijednog slobodnog dana u nedelji.
Najviše novca Pantelići troše na komunalije - oko 30.000, a najveći deo preostalog novca ide na razne dečje potrebe. Srećom, za hranu ide najmanje jer Pantelići imaju sopstvenu baštu.
- Srđan je šesti razred, ide na fudbal, Natalija starija godinu dana ide na gimnastiku i glumu. Ako ne računamo opremanje na početku školske godine, za ove njihove vannastavne aktivnosti, razne izdatke u školi i rođendane ode mesečno nekoliko hiljada dinara - objašnjava Saša.
Danijela dodaje da se maksimalno koristi odloženo plaćanje, najviše na čekove, naročito pri kupovini odeće. Novac za odeću uglavnom se troši za decu, a oni tromesečno kupe i sebi neku „krpicu".
- Odrekli smo se zajedničkih letovanja, da ne govorim o porodičnom ručku u restoranu, izletima... Decu smo slali na more preko škole, a Saša i ja moramo da čekamo neka bolja vremena. Možda nam je to i najveća želja, da zajedno odemo na neko daleko putovanje - kaže Danijela.
Pantelići smatraju da se bolje živelo pre deset godina, jer su tada imali više novca, ali i nade da će biti bolje. Za njih najbolje se živi u Beogradu, jer su veće plate, ali i mogućnost izbora - od posla do povoljnije kupovine. V. Trtović
Porodica Petričević, Vranje: Bolje nam je nego 2002. godine
VRANJE - Petočlana porodica Petričević iz Vranja ima mesečne prihode od oko 60.000 dinara. Žive prosečno i najveća radost i luksuz kojeg se ne odriču jeste odlazak na letovanje.
Olgica i Goran Petričević imaju troje dece. Goran se bavi privatnim preduzetništvom, vlasnik je prodavnice stočne hrane i zarađuje oko 30.000 dinara.
- Kada se bavite privatnim poslom, teško možete precizno reći koliko zarađujete. Tu su takse, porezi i ostalo, ali mogu reći da mesečno ostane tridesetak hiljada - priča Goran.
Olgica je laborant u Zdravstvenom centru u Vranju i njena plata je 32.000 dinara.
- Kada imate decu, bitno je da uspevate da zaradite za hranu, a naša prednost je to što živimo u Goranovoj porodičnoj kući - kaže Olgica sa osmehom.
Oko 40.000 mesečno troše na hranu, 10.000 dinara izdvajaju za račune i još 10.000 za decu...
- Garderobu ne kupujemo često, ali uglavnom je to za decu, pošto brzo prerastaju stvari - kaže Goran.
Olgica tvrdi da je jug najsiromašniji kraj i da se svuda u Srbiji živi bolje.
- Ma, ne kaže se uzalud „što južnije to tužnije" - smatra Olgica, koja je rodom Beograđanka, ali ju je ljubav prema Goranu dovela u Vranje.
Za Petričeviće je godišnji odmor „svetinja".
To je luksuz u kojem sa Dušanom, koji ima osam godina, šestogodišnjom Milicom i jednogodišnjom Lenkom uživaju leti.
- Ja već od januara krenem da tražim neki aranžman, tada je puno jeftinije i onda u nekoliko rata to platimo, tako da nekim čudom uspemo da odemo na more - kaže Olgica.
Petričevići bi voleli da kupe nov automobil, ali to je luksuz koji trenutno ne mogu sebi da priušte, oni se ipak nadaju da će i to uskoro moći. Kažu da je 2002. godine, kada su se venčali, situacija bila mnogo gora. J. STOJKOVIĆ
Porodica Bojanović, Subotica: Poslednji put letovali 2003. godine
SUBOTICA - Bojanovići, otac Pero, majka Febrona i sinovi Zoran i Mišo, prosečna su subotička porodica. Pero je komunalni inspektor, Febrona radi kao medicinska sestra, Zoran je student kriminalistike, dok je Mišo srednjoškolac i uspešan sportista.
Njihova ukupna mesečna primanja su oko 70.000 dinara, ali to nije dovoljno da se „ispliva". Bojanovićima na račune za komunalije ode skoro trećina kućnog budžeta, oko 20.000 dinara, hrana „pojede" oko 30.000 dinara, a ono što ostane nedovoljno je da se plate troškovi sporta, školarine, džeparca...
Zbog toga članovi ove porodice ne rade samo „u struci", već često rade „sve i svašta". Febrona je prevodilac za ljude sa oštećenim sluhom, pa je često na lokalnoj televiziji, gde ima svoju emisiju. Ona je i prosvetni radnik, pošto se pre nekoliko godina latila knjige i stekla visoku stručnu spremu na pedagoškoj akademiji. Njoj nije teško i da za dobru nadnicu zađe u leje krastavaca kako bi svojim sinovima ispunila bar neku želju. A ni oni ne beže od posla. Stariji Zoran uz uspešne studije radio je i šegrtske poslove kod obućara, ne stidi se ni pijačne tezge. Mlađi Mišo nedavno je postao sportski sudija, pa i on zaradi neki novac s vremena na vreme. Svi rade, uče, bore se, ali uvek podjednako teško spajaju 1. i 30. u mesecu. Njihov, kao i život mnogih Subotičana, i dalje je pun odricanja.
- Poslednji put smo letovali pre sedam godina u Buljaricama. Ali tada su deca bila manja, pa i troškovi. Nemamo svoj automobil, jer je to za nas luksuz, kao i kvalitetna hrana, markirana garderoba i slično - kaže Febrona Bojanović. - Želela bih da imam i više novca i vremena za sebe da odem u šoping za svoju dušu, pa na manikir, kod frizera, do kozmetičkog salona.
Bojanovići smatraju da se pre deset godina živelo bolje, jer su deca i njihovi prohtevi bili manji. T. Aleksić
Porodica Mišić, Beograd: Za decu ne sme da ne bude
BEOGRAD - Četvoročlana porodica Mišić sa Karaburme, mama Obrada (37), tata Srđan (40) i sinovi Miloš (11) i Lazar (5), živi sa dve prosečne plate. Srđan je zaposlen u „Gradskoj čistoći" kao saobraćajni tehničar i ima platu od oko 40.000 dinara, dok Obrada ima tezgu u Depou. Ona, kaže, nema fiksnu platu jer je „sama svoj gazda", ali obično zaradi oko 35.000-40.000 dinara. Mišići tvrde da definitivno najviše novca daju na hranu, oko 50.000 dinara.
- Jedna cela plata ide na komunalije, Miloševe treninge vaterpola koji koštaju 7.000 dinara, njegove časove engleskog koji su 5.000 dinara mesečno, kao i za Lazarev vrtić i doplatu za engleski od ukupno 9.500 dinara. Pošto se grejemo na struju, mesečni račun je oko 12.000 dinara, a sa ostalim računima bude više od 20.000 dinara za dažbine. Druga plata odlazi na hranu i dnevne troškove - priča Obrada.
Ona kaže da ne zna kada bi mogla sebi da priušti nešto od garderobe da se ne bavi prodajom odeće. Za dečake, s druge strane, uvek mora da ima, bilo da je potrebno za odeću, patike i ranac, ili za svakodnevni džeparac za školu.
- Zaista ne štedimo ni na čemu za decu, kupimo igračkicu ili bilo šta da ih obradujemo. Jedino što uspevam da sačuvam jeste 30 evra mesečno koje izdvajam za životno osiguranje - nastavlja Obrada.
Čini im se da su 2000. živeli isto kao i sada. Njihovi roditelji nekada su sa državnim platama mogli da ih vode na more, planinu i u banju svake godine. Ove godine Mišići su bili na letovanju 20 dana u Valjevu, gde imaju kuću, a na moru su poslednji put bili 2005. u Meljinama. A. VLAHOVIĆ
Najviše novca ode na hranu
BEOGRAD - Prosečan srpski građanin - životari! Odnosno, živi onako kako mora. Kućne aparate menja na deset godina, u kafanu svraća tri puta nedeljno, bioskop i pozorište poseti jednom u dva meseca... Na letovanje ponekad i ode, al' se zato planinskog snega ne nagleda.
U Republičkom zavodu za statistiku kažu za Press da je ovakav građanin Srbije u novembru raspolagao sa prosečnom platom od 34.444 dinara.
- Na osnovu podataka istraživanja „Anketa o potrošnji domaćinstava", prosečno domaćinstvo najviše novca mesečno je trošilo na hranu i bezalkoholna pića, čak 41,1 odsto, odnosno 16.991 dinar. Na kupovinu odeće i obuće trošili su u proseku 1.976 dinara, a na restorane i hotele, i usluge obrazovanja 836, odnosno 388 dinara - naveli su u Republičkom zavodu za statistiku.
Prosečna starost stanovništva u Srbiji je 41,2 godine, s tim što žene vode. Prosečan Srbin ima 39,9, a Srpkinja 42,5 godina, a oni imaju u proseku - 1,4 dete.
Prosečan Srbin se lako prepozna. Nervozan je, mrzovoljan, depresivan i pod stresom. To i ne čudi ako se ima podatak da u njegovoj potrošačkoj korpi najviše ima hleba, mleka i povrća, zatim kafe i cigareta, i jedan „plastikanac" od dva litra piva.
Za sve ovo on radi 40 sati nedeljno, 23 dana u mesecu za dnevnicu od 1.497,56, odnosno satnicu od 187,19 dinara. Svakog radnog minuta zaradi 3,11 dinara. To znači da većina stanovništva u Srbiji treba da radi 59,15 minuta da bi zaradila za dva litra „lav" piva, koje košta 184 dinara, 12,21 minut za veknu hleba od 38 dinara, a 21,22 minuta za 100 grama „C" kafe po ceni od 66 dinara. Lj. Račić
Pogledaj vesti o: Subotica
