Izvor: Politika, 30.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sadili drveće, nikao korov
Iako je za pošumljavanje oko 395 hektara preduzeće „Čistoća i zelenilo” dobilo oko 40 miliona budžetskog novca, umesto šume nakon četiri godine komisije zatekle samo korov
Subotica – Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 26. novembra prošle godine tražio je od subotičkog JKP „Čistoća i zelenilo“ da vrati u budžet 18.112.864 dinara. Reč je o novcu koji je još 15. decembra 2011. plaćen „Čistoći i zelenilu“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz budžetskog fonda APV za pošumljavanje 193,17 hektara. Povraćaj novca se traži na osnovu nalaza stručne komisije koja je konstatovala da su subotički komunalci pošumili samo 13,80 hektara, ni deseti deo od planiranih površina.
Pre nepune četiri godine, u Subotici je počela velika akcija pošumljavanja, nakon što je zakonom omogućeno da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini pretvori u šume. Na osnovu Zakona od dostupnosti informacija, „Politika“ je imala uvid u dokumenta koja pokazuju kako se vodio ovaj posao. Odluku o tome da se bez nadoknade na JKP „Čistoća i zelenilo“ da na korišćenje 395 hektara oranica u naseljima Bikovo, Žednik i Đurđin, tadašnji gradonačelnik Saša Vučinić potpisao je 12. avgusta 2010, pozivajući se na saglasnost Ministarstva poljoprivrede od 6. septembra iste godine. Ali, nije to jedina nelogičnost u odlukama i ugovorima.
Komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ je izradilo program o pošumljavanju kojim je utvrđeno da im je potrebno 47.321.257 dinara kako bi gotovo 400 hektara u roku od četiri godine pretvorili u šume koje tako nedostaju Vojvodini. Celokupan iznos je tražen od Republike, koja je odobrila tri miliona manje. Već 22. oktobra 2010. Ministarstvo poljoprivrede, iz budžeta Srbije, isplaćuje tom komunalnom preduzeću polovinu odobrenog iznosa ili 21.727.942 dinara. Po slovu ugovora, komunalci treba da podignu šumu u roku od četiri godine, u suprotnom moraju da vrate i zemlju i novac. Razliku od 3,8 miliona dinara, „Čistoća i zelenilo“ tražilo je, i dobilo, od grada.
Izgleda da je tadašnji direktor komunalnog preduzeća Vladimir Dragin imao predosećaj da će dobiti ovaj posao jer je još 1. januara 2010, dakle bar devet meseci pre nego što je preduzeću odobreno korišćenje zemlje za pošumljavanje, sa direktorom Jožefom Pinterom sklopio ugovor o zakupu celokupne zemlje, opreme i radnika Goranskog rasadnika. Međutim, ugovorom nije jasno definisano da se zakupnina određuje po prosečnoj vrednosti sadnice od 35 do 40 dinara, a da će ugovorne strane međusobno razmenjivati informacije poverljive prirode, iako je u pitanju gradsko komunalno preduzeće i udruženje građana. Ovaj ugovor je inače ponovo potpisan 2012. godine i produžen na neodređeno vreme.
To što je od Ministarstva poljoprivrede dobilo novac za pošumljavanje svih 395 hektara, rukovodstvo „Čistoće i zelenila“ nije sprečilo da za isti posao, ali sada na 193 ha, traži novac i od pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Tadašnji sekretar Daniel Petrović potpisao je ugovor sa „Čistoćom i zelenilom“ 15. decembra 2011. o pošumljavanju uz obavezu pet godina nege zasada. Iznos od ukupno 21.247.800 dinara podeljen je na avans od 14,8 miliona, dok preostali deo od 6,3 miliona treba da bude isplaćen nakon prijema radova posle jednog vegetacionog perioda.
Dok su potpisivani ugovori i isplaćivani avansi, činilo se da je ovo dobar posao i za preduzeće i za celokupnu zajednicu, jer je najavljivano da je ovo najveća akcija pošumljavanja još od vremena Marije Terezije. Međutim, kada su inspektori pokušali da pronađu te šume, na parcelama gotovo da nisu zatekli ništa osim korova. U zapisniku o inspekcijskom nadzoru koji je 30. oktobra 2012. potpisao Branko Opsenica konstatovano je da je pošumljavanje rađeno po ugovorima. Nevolja je, međutim, što „Čistoća i zelenilo“ gotovo mesec dana pre toga, 3. oktobra, traži produženje roka za pošumljavanje jer je na pojedinim parcelama suša nanela štetu 55–95 odsto. Pokrajinski sekretar Goran Ješić odobrio je produženje roka, umesto 15. oktobra 2012. – 30. april 2013.
Inspektor Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Mirjana Ćosić aprila prošle godine pokušala je da utvrdi koliko je urađeno na pošumljavanju i na površini od 3,5 hektara pronašla zasade šume, na parceli od 200 hektara u Đurđinu je konstatovala da postoje tri reda sadnica, od kojih se veliki broj nije primio. Ostatak površine je pod korovom ili pod poljoprivrednim kulturama. Očigledno, nemar „Čistoće i zelenila“ nekome je koristio.
Komisija pokrajinskog sekretarijata koja je obišla teren 7. i 8. oktobra prošle godine detaljno je opisala ono što je zatekla na 193 hektara za čije pošumljavanje je Vojvodina dala novac. Ukratko: kao što sada nema novca na računu komunalnog preduzeća koje je u gubicima preko 100 miliona dinara, tako nema ni šume. Komisija konstatuje da na pojedinim parcelama nisu mogli da utvrde ni da li sadnice uopšte postoje od visokog korova. Po mišljenju stručnjaka, može se prihvatiti samo da je pošumljeno 13,8 hektara, i za to subotički komunalci mogu da zadrže oko 1,5 miliona dinara, a ostatak, uz zateznu kamatu, treba da vrate u budžet.
U „Čistoći i zelenilu“ i dalje tvrde da će nastaviti posao pošumljavanja i da ne nameravaju da vrate novac. S obzirom na dugove preduzeća, teško i da imaju odakle. Gradonačelnik Subotice Jene Maglai je rekao da će tražiti i da se utvrdi pozadina ovog pošumljavanja u kojem je trošen veliki budžetski novac a rezultat izostao.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 31.01.2014.
Pogledaj vesti o: Subotica
