Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Okt.2014, 02:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rebalans ne smanjuje sredstva za agrar

Rebalansom republičkog budžeta nije diran fond namenjen poljoprivredi, a stvoren je finansijski okvir za sprovođenje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period do 2024. godine, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Zoran Rajić.

Rajić je u izjavi novinarima pred otvaranje poljoprivrednog foruma “"Hrana za Evropu"” u Subotici podsetio da je strategija usvojena pre tri meseca i ocenio da je pred nadležnima sada “veliki zadatak” >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jer strategija nije cilj, već iz nje moraju proisteći dokumenta koja će u narednoj deceniji omogućiti da ovaj strateški dokument bude implementiran.

On je najavio da će do kraja godine biti donet niz zakona koji proističu iz pomenute strategije, a koji će predstavljati “prvi korak ka insitucionalnim i zakonodavnim reformama koje nam slede”.

"“Vlada je usvojila rebalans budžeta koji će nam dati finansijski okvir za sprovođenje strategije. Moraćemo da se snalazimo kako znamo i umemo, ali u svakom slučaju za poljoprivrednike je dobra vest da ovim rebalansom nisu dirana sredstva poljoprivrede, odnosno ostali smo na istom onom iznosu koji je bio i pre toga”", – rekao je Rajić novinarima.

Govoreći o sredstvima koja će poljoprivrednicima biti na raspolaganju u narednoj godini, Rajić je rekao da su pregovori u toku, da su sve trenutne projekcije spekulacije i izrazio nadu da će se tim koji učestvuje u tom pregovorima uspeti izboriti za što veća sredstva.

Posebno je naglasio da neće biti odstupanja u pogledu podsticaja.

Rajić je dodao da sredstava ima dovoljno, te da se trude da što više animiraju poljoprivrednike da se obrate Ministarstvu jer dobar deo sredstava ostaje neiskorišćen, pogotovo kada je reč o kreditnim sredstvima.

"“Prosto je velika šteta da naši poljoprivrednici, što iz straha, što iz neinformisanosti, ta sredstva ne koriste. Ali, ono što je ključno, sredstava ima i isplata će ići u planiranom toku",” –dodao je Rajić.

Ševarlić: Razvoj poljoprivrede bazirati bez GMO

Razvoj poljoprivrede mora se bazirati na konceptu razvoja bez genetički modifikovanih organizama, jer jedino možemo biti konkurentni sa proizvodima iz organske poljoprivrede i integralno kontrolisane konvencijalne poljoprivredne proizvodnje, ocenio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

Prema Ševarlićevom mišljenju, Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period do 2024. godine se mora realizovati kroz donošenje nacionalnih programa razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja i istovremenom doslednom primenom zakona o podsticajima u toj oblasti.

"To znači da poljoprivreda i ruralni razvoj ne mogu biti oštećeni, odnosno da moraju dobiti svojih zakonom pripadajućih pet odsto, što nažalost ni u ovoj godini nije bio slučaj", rekao je Ševarlić novinarima pred otvaranje foruma.

Rekao je da bi u smislu dugoročnosti primene, strategije ovog tipa trebalo da usvaja skupština, a da njena realizacija zavisi od pomenutih nacionalnih programa i obima agrarnog budžeta, odnosno investicija u sektoru agrara.

On smatra da se poljoprivreda mora bazirati na konceptu razvoja bez genetički modifikovanih organizama, jer sa njihovim ulaskom na naše tržište, po njegovom mišljenju, srpska poljoprivreda ne može biti konkurentna, s obzirom na domaću agrarnu strukturu.

"Mi na regionalnom i evropskom tržištu možemo biti konkurentni i prepoznatljivi jedino sa proizvodima iz organske poljoprivrede i integralno kontrolisane konvencijalne poljoprivredne proizvodnje. Sa proizvodima na bazi GMO sigurno ne možemo biti konkurentni, niti prepoznatljivi", smatra Ševarlić.

On je dodao da se mora sačuvati domaća industrija semena, sadnog materijala i revitalizovati repro-centri u stočarstvu, bez čijeg razvoja, po njegovom mišljenju, nema dugorično održive poljoprivredne proizvodnje.

Takođe je naglasio da je neophodna revitalizacija zadrugarstva, bez čega se po njegovom mišljenju ne može uključiti u program proizvodnje 630.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Jedna od tema ovogodišnjeg foruma "Hrana za Evropu" biće i privatizacija u agro-sektoru, a Ševarlić je po ovom pitanju ocenio da je "Srbija očigledno mnogo bogatija nego što su drugi mislili jer još ima dosta toga da se privatizuje".

Ševarlić je postavio pitanje treba li privatizovati PKB i postoji li mogućnosti da se ova kompanija, zajedno sa PIK Bečej ostave kao državne firme i uključe i integrišu sa poljoprivrednim veterinarskim fakultetima i naučnim institutima. Time bi se, po njegovom mišljenju, stvorila baza po modelu po kojima posluju američki univerziteti.

"Ako hoćemo već da gledamo šta se radi na zapadu, dajte da primenimo jedan dobar model koji praktično već 200 godina funkcioniše u Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Ševarlić.

Takođe je postavio pitanje treba li privatizovati, po njegovom mišljenju, nacionalno strateške kompanije, kao što je "Porečje Vučje".

Šagovnović: Nov pristup agraru za tri puta veću proizvodnju

Realizacijom strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024., odnosno novim pristupom razvoju agrara, može se postići trostruko veći rast poljoprivredne proizvodnje, izjavio je danas direktor Ekonomskog instituta, Dragan Šagovnović.

On je, u izjavi novinarima pred otvaranje foruma, podsetio da je izrada pomenute strategije, usvojene pre oko tri meseca, bio jedan od osnovnih ciljeva kada je ovaj forum prvi put organizovan pre četiri godine, te da nakon njenog usvajanja sledi izrada kvalitetnih programa potrebnih za njenu implementaciju.

Na pitanje da li se realizacijom strategije može ostvariti radni naslov ovogodišnjeg foruma - "Srpska agroprivreda ima potencijal od 30 milijardi evra", Šagovnović je rekao da to nije realno, ali je realno da se kroz novi pristup razvoju agrara postigne trostruko veći rast poljoprivredne proizvodnje, sa sadašnjih 3,5 milijardi na 12 milijardi evra.

"Postignemo li to, mislim da će rezultat biti sjajan, jer treba imati u vidu da je nama bruto domaći proizvod na nivou od nekih 35 milijardi evra, i koliki bi to bio generalno doprinos i razvoju Srbije i nekom povećanju makroekonomske stabilnosti" kazao je on.

Prema njegovim rečima, jedna od tema foruma koji je otvoren danas u Subotici, biće i promena sistema obračuna BDP, što je zahtev Evropske unije a čiji će rezultat biti povećanje BDP-a za sedam odsto zbog uključenja "sive" ekonomije u taj proračun i istovremeno proporcionalno smanjenje učešća agrara u privredi za tri do četiri procenta ispod očekivanog udela.

"Novi sistem obračuna pokazuje jedan alarmantan podatak, da od 2000-te godine do danas umesto rasta poljoprivredne proizvodnje od 20 odsto, kako smo ga po starom sistemu obračuna doživljavali, u stvari imamo smanjenje od tri odsto. To je nešto što je samo po sebi dovoljno upozoravajuće da se hitno mora krenuti u pravcu implementacije strategije", rekao je Šagovnović.

Kako je ukazao, strategija nije "tvrdo slovo na papiru", može se korigovati, ali je sa druge strane dugoročan dokument. Na osnovu toga je ocenio da "ne bi trebalo da stalno imamo novu strategiju koja se ostavlja u amanet, nego, bez obzira na političku većinu u datom trenutku, strategija treba da ima dugoročnu primenu".

Četvrti poljoprivredni forum "Hrana za Evropu", u organizaciji Ekonomskog instituta i Društva agrarnih ekonomista Srbije, počeo je danas u Subotici, a okuplja predstavnike državnih institucija, agrarnih kompanija i stručnjake agrarne ekonomije na temu realizacije pomenute strategije razvoja poljoprivrede.

Bugarski: Pokrajinu uključiti u realizaciju Strategije

Pokrajinska Vlada želi da bude uključena, do sada to nije bila, u proces realizacije Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. godine, rekao je vršilac funkcije Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bugarski.

Govoreći o realizaciji te strategije, Bugarski je novinarima u Subotici rekao da "Srbija nije jednaka u svim delovima", te da "Strategija da uzme u obzir mikroregionalne razlike".

On je ocenio da je ratarstvo već konkurentno, a da se drugim oblastima mora pomoći kroz brze mere u okviru sistemskih reformi, navodeći primere kao što su Referentna nacionalna laboratorija, promocija izvoza svežeg svinjskog mesa, pomoć ovčarima i kozarima.

S tim da se, po njegovim rečima, ne zaboravi da se "kroz horizontalnu komunikaciju kroz sve sfere društva postave temelji za bolje sutra".

Bugarski je ocenio da je prehrambena industrija i poljoprivreda za Vojvodinu od odlučujućeg značaja, jer predstavljaju privrednu granu koja učestvuje sa 40 odsto i 30 odsto u izvozu, čime zaslužuje posebnu pažnju.

Međutim, po njegovom mišljenju, te dve oblasti ne mogu da se posmatraju izdvojeno od onoga što je za glavno pitanje, ne samo za Vojvodinu, nego i za celu Srbiju, a to je kako izgleda selo i život na selu.

U središtu tog problema, po njegovom mišljenju, su ljudi koji žive u selima i koji se bave poljoprivredom."Utoliko je važnije onda da zemlju ne dajemo u zakup Arapima, nego da rade naši ljudi", rekao je Bugarski.

U tom smislu, po njegovim rečima, Pokrajinska Vlada udružuje sredstva poljoprivrednicima za nabavku nove opreme, ali i sa lokalnim samoupravama, čime je očišćeno 4.000 kilometara kanala za odvodnjavanje.

Četvrti poljoprivredni forum "Hrana za Evropu", u organizaciji Ekonomskog instituta i Društva agrarnih ekonomista Srbije, počeo je danas u Subotici, a okuplja predstavnike državnih institucija, agrarnih kompanija i stručnjake agrarne ekonomije na temu realizacije pomenute strategije razvoja poljoprivrede.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...