Izvor: Blic, 21.Jul.2011, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratni filmovi ne treba da se bave pravdom, već da pričaju o istini
SUBOTICA - Na ovogodišnjem Festivalu evropskog filma na Paliću, koji traje od 15. do 22. jula, prikazana je posebna selekcija od 10 filmova pod nazivom “Kako je počeo rat na mom balkanskom (polu)otoku?” (“Pre kiše”, “Vukovar jedna priča”, “Karaula”…).
Upriličen je istoimeni dvodnevni okrugli sto (juče i danas), a povodom dve decenije od raspada SFRJ i početka ratova na ex-YU prostoru. O odnosu kinematografije prema datoj istorijskoj činjenici za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Blic” govore Milan Vlajčić, Srdan Golubović, a upečatljiva su i viđenja Janka Baljka i Miše Radivojevića.
Srdan Golubović, reditelj filma "Krugovi” koji je nedavno završen, a čija se radnja jednim delom odvija 1993. u ratnim sukobima, kaže da umetnost, film takođe, nema zadatak da daje odgovore, već da otvara pitanja, a gotovo uvek teži ka katarzičnosti.
Večeras na programu
Na programu su večeras (21) finsko-švedsko-irski film „Zaustavljen na putu" Andreasa Dresena (23) i srpski film „Montevideo, Bog te video" Dragana Bjelogrlića.
- Rat koji se desio duboko je obeležio naše živote, bez obzira na to da li je neko u njemu direktno učestvovao ili ne. Rat je ekstremna situacija u kojoj ljudi pokazuju ekstremno ponašanje, a neretko i svoje pravo lice.
Film „Krugovi" bazirao sam na istinitom događaju jer mislim da je istina, život koji se desio jači od bilo kakve umetničke fikcije.
- Politiku da i ne pominjemo, nastavlja Golubović. „Krugovi" su film o krivici, o posledicama jednog herojskog čina, o senci prošlosti i potrebi da se iz te senke izađe, o kukavičluku, o spoznaji besmisla osvete, o oproštaju, o dilemi da li biti heroj (ni)je isto što i biti budala...
Baveći se filmom, pokušavam da se bavim ličnim istinama koje su duboko u vezi sa kontekstom u kome živimo. Tragam za ljudskošću, identitetom. Mislim da umetnost samo na taj način može da da svoj doprinos katarzi i tumačenju vremena - kaže Golubović.
Jedna od najmarkantnijih filmskih vivisekcija ratova na ex-YU prostoru po mnogima je film "Vukovar - poslednji rez” Janka Baljka, rađen po scenariju novinara Drage Hedla (prva srpsko-hrvatska dokumentarna koprodukcija posle raspada SFRJ), ovenčan je 2006. i nagradom " Human Rights Award" na filmskom festivalu u Sarajevu. Film, podsetimo, govori o tome šta se sve događalo u Vukovaru 1991. godine, kao i pre i posle ratnih zbivanja.
"Vukovar - poslednji rez” je pokrenuo niz komentara a kritika je, između ostalog, rekla: ”Priča se odvija bez posredovanja, bez ijedne reči komentara, bez intervencija i zadire u samo tkivo dokumentarne građe, odnosno istorijskih činjenica. (")
Sve ono što gledamo i slušamo u dramatičnim ukrštajima prizora i svedočenjima govori da je 'Vukovar, poslednji rez’ jedan od najsnažnijih priloga (o) našoj bliskoj istoriji bezumlja i beščašća.”
Prilikom jednog od medijskih nastupa povodom filma Janko Baljak je kazao da tim i drugim filmovima koji govore o tragičnim događajima pravda neće biti zadovoljena, ali da je bitno da je napravljen pošteno i sa najboljim namerama. "Naša misija je da podsećamo na civilizacijski poraz koji se desio na 200 kilometara od Beograda.”
U osvrtu na datu temu ugledni filmski kritičar Milan Vlajčić napominje:
”Kad je reč o jugoslovenskom filmu uoči rata i raspada zemlje, pa i tokom užasnih i krvavih devedesetih, za razliku od pisaca i dežurnih patriota, nije bilo zapaženijih pokušaja da se podupre rastući talas nacionalne mržnje. Filmovi poput 'Pre kiše’ Milča Mančevskog, 'Lepa sela lepo gore’ Srđana Dragojevića, 'Bel epok’ Nikole Stojanovića bavili su se dramom običnih ljudi koji će se uskoro naći u kovitlacu ratnog bezumlja ili su potom osetili šta nas je snašlo. Deset godina kasnije još se traga za pravim objašnjenjima koja umetnost može da ponudi.”
Govor mržnje kriv za raspad
Okrugli sto pod nazivom „Kako je počeo rat na mom balkanskom (polu)otoku?" okupio je učesnike iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i fokusirao se tri pitanja: Da li je i u kojoj meri u temeljima SFRJ bila ugrađena klica njenog raspada? Koliko su republičke oligarhije doprinele raspadu i ratovima? Koliko i do koje mere je tzv. svetska zajednica bila uključena u sve te procese?
O svom viđenju raspada Jugoslavije govorili su Boško Kovačević, Filip Škiljan, Žarko Puhovski, Muharem Bazdulj, Džemal Sokolović, Boro Drašković, Lordan Zafranović i drugi.
Prof. dr Žarko Puhovski u izjavi za „Blic" kaže da je govor mržnje bio presudan i da je omogućio rat i raspad Jugoslavije. Po njegovim rečima, eksplozija privatnih interpretacija rata iz 1941. pokazala se kao odlična priprema za rat 1991. godine. On smatra da su sadašnje vlasti u Srbiji i Hrvatskoj naučile lekciju i da su jasno protiv rata, ali da u Srbiji ipak nije nemoguće da na narednim izborima dođe na vlast opcija bliska ratnoj ideologiji i praksi.
- U Sloveniji rat je stavljen ad akta, međutim, na Kosovu su na vlasti ljudi koji smatraju rat legitimnim rešenjem problema. U Makedoniji imamo albansku koaliciju koja nije čista od ratne opcije. BiH je najteže jer je ona prošla najteža zla rata. Tamo je prisutna jaka politička intervencija spolja, pa se u liku Dodika pojavljuje realistična posleratna opcija koja znači da postoji mogućnost izbora između ratnih zločinaca i ratnih profitera. Crna Gora je shvatila veoma brzo da je organizovani kriminal modernija varijanta od ratnih zločina i oni su se na međunarodnom planu ponašali kao Austrija 1945, koja se proglasila prvom žrtvom Hitlera, umesto jednom od učesnica rata - kaže dr Puhovski. B. V.
Povezane vesti: Vodimo vas na Palić Dan filmskih koprodukcija na Paliću Vodimo vas na filmski festival na Paliću Karanović: U srpskom filmu sve prisutniji amaterizam Karanović: Nema recepta za dobar film
.jpg)
