Izvor: RTS, 24.Mar.2015, 01:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radionice kao učionice
Pored niskih plata prosvetara, problem srpskog školstva je i neusklađenost programa sa realnim potrebama društva. To se naročito primećuje u trogodišnjim srednjim školama gde se učenici pripremaju za zanate. Nedavno je predloženo da Srbija za njih uvede dualno obrazovanje, koje se uspešno primenjuje u Nemačkoj.
Mnogo teorije, malo praktične nastave, teško primenjive na radnom mestu – zato >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su trogodišnje škole nepopularne. Ne i za bravare-zavarivače u Subotici.
Učenik subotičke Tehničke škole "Ivan Sarić" iz Subotice Marko Rudić kaže da mu je pri upisu ukazano da mu je posle školovanja posao zagarantovan.
Učenik iste škole Zolika Kutan pretpostavlja da će raditi sa iskusnijim majstorima, da će ih oni obučavati.
Da trogodišnja škola ne bi vodila u slepu ulicu, pravac iz školskih klupa pokazuje fabrička hala. Zanat u rukama ipak ne znači da mogu da okače knjigu o klin.
Direktor škole "Ivan Sarić" Ivan Bajić navodi da svršeni đaci te škole mogu da upišu visoku školu strukovnih studija i da posle toga odu na specijalizaciju, gde dobijaju titulu u rangu mastera, a mogu čak da postanu profesori.
Postojeći model školovanja nije dovoljan ni da iz škole izađu kao majstori. To kažu privrednici i zato podržavaju da se u Srbiji uvede dualno obrazovanje.
Portparolka kompanije "Simens" u Srbiji Jovana Žuržin kaže da su do sada kadrovi za rad u fabrici dolazili na obuku u samoj kompaniji i odlazili na usavršavanje u Nemačku. Sada će učenici Tehničke škole "Ivan Bajić" dolaziti kod nas na obuku, što će kompaniji doneti uštedu, napominje Žuržinova.
Na to je računao nemački GIZ kada je u Srbiji započeo projekat reforme stručnog obrazovanja po dualnom modelu, u osam škola, sa dvadesetak preduzeća. Pored zanimanja bravara-zavarivača obrazuju se i za električara i industrijskog mehaničara. Vođa projekta, inženjer, i sam je najpre završio zanat.
Hajnc-Diter Harbers iz nemačke organizacija za tehničku saradnju GIZ kaže da su za pravljenje mašine potrebna dva inženjera da je dizajniraju, četiri da nadziru izradu, i 20-30 radnika koji će je napraviti. To što Srbiji nedostaje su specijalizovani radnici", poručuje Harbers.
Da bi to postali, u prvoj godini učenici imaju jedan dan prakse, u drugoj dva, u trećoj tri dana i to u fabrici. Na kraju školske godine, blok praktične nastave. Tokom letnjeg raspusta mogu da rade i da za to budu plaćeni.
Ministarstvo prosvete pokušava da taj model primeni na što veći broj trogodišnjih škola, uz pomoć Zavoda za unapređenje obrazovanja i Privredne komore.
Privrednici kažu da je njima potrebno godinu, do godinu i po da mladog čoveka koji je tek izašao iz škole uvedu u posao, navodi Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije. "Želimo da krenemo sa manjim brojem zanimanja, ne želimo da krenemo široko jer smo svesni da za to mnogo treba. Nisu svi privredni subjekti spremni odmah za to", ističe Kovačevićeva.
Privreda najviše brine i one koji se bave razvojem obrazovanja. Najmanji je problem da promene nastavni plan.
Gojko Banović iz Zavoda za unapređenje obrazovanje i vaspitanje naglašava da praksa nije samo slanje učenika u preduzeće, jer tamo treba neko da ih dočeka. Tamo treba da imaju mentore po svim standardima, tako da je veliko pitanje koliko je privreda za to zainteresovana, dodaje Banović.
Zato, za narednu školsku godinu i najavljuju da se dualno obrazovanje primeni tamo gde privreda to može da podrži. U GIZ-u kažu da to mora da prati i promena zakona.
Potrebno je da se jasno definišu prava i obaveze preduzeća, učenika, ali i roditelja i škola, koje bi mogla da dobiju određene poreske olakšice ili subvencije ako se uključe u sistem dualnog obrazovanja, poručuju iz GIZ-a.
U Nemačkoj veruju da tom modelu mogu da zahvale za najnižu stopu nezaposlenih kod mladih.
Pogledaj vesti o: Subotica
