Izvor: Politika, 13.Avg.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Palićka vila „zarobljena” u tranziciji
Konenova ili Titova vila jedno je od najlepših i najstarijih zdanja na Paliću, ali poslednjih godina, zbog nespremnosti grada da ulaže u imovinu koja će biti vraćena, neumitno propada
Subotica – Zovu je Konenova ili Titova vila, u zavisnosti od perioda koji želi da se naglasi, ali bez sumnje to je jedna od najstarijih i najlepših vila na Paliću. Ili je bar to bila dok poslednjih godina nije postala žrtva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tranzicije, zagubljena u administrativnom prenosu između državne i privatne imovine.
Ulaznu kapiju vile otvara Đula Raguž, koja je 40 godina ovde bila domarka, a nakon što je otišla u penziju nastavila je da živi u opštinskoj kući sagrađenoj u dvorištu. Ograda prema glavnoj Splitskoj aleji je još očuvana, dvorišni prostor gotovo da više nema ni zaštitu, plotovi su propali i pod teretom neorezanog rastinja. U dvorištu pored fontane koja ne radi u zemlju je utonula bronzana skulptura, kako se smatra, rad Mihajla Dejanovića. U sredini je vila čija su fasada i drveni ukrasi vidljivo nagriženi vremenom.
– Kada sam došla, to je bila divna vila. Bilo je lepo tu raditi, uvek sa finim ljudima – kaže nam Đula koja nerado priča za novine o sadašnjoj situaciji, ali se rado seća vremena kada je ova vila bila privremeni smeštaj mnogim političarima, umetnicima, javnim ličnostima.
Vila je projektovana na razmeđi 19. i 20. veka, a izgrađena 1902. godine za porodicu Vilima Konena, jednog od suvlasnika mesne industrije koja će posle Drugog svetskog rata biti poznata kao „29. novembar”. Podignuta u stilu secesije, porodična kuća za odmor imala je veliku baštu i teniski teren na Paliću. Nakon Drugog svetskog rata oduzeta je, zajedno sa svom njihovom imovinom, od pređašnjih vlasnika i prešla u ruke države. Nazvana je Titova ili partijska vila, a bivši predsednik SFRJ u njoj je prespavao samo jednom, prilikom posete Subotici 1963. godine. Ipak, bila je redovno u upotrebi, koristili su je visoki funkcioneri Komunističke partije, ali i pisci, umetnici. Ovde su pisali Oskar Davičo, Dobrica Ćosić, Tanasije Mladenović, Antonije Isaković, stvarao Milan Konjović, samo su neka imena kojih se prisećaju hroničari istorije Palića. Poslednji put je korišćena 2005. godine za goste palićkog filmskog festivala.
Uvučena od glavne, Splitske aleje, u dubokom zelenilu koje je nekada i pripadalo vili, obezbeđivala je privatnost ali i komfor. Vila ima oko 150 metara kvadratnih, i njen originalni enterijer poharan je odmah po ratu. Sadašnji je, sudeći po stilu nameštaja, iz sedamdesetih godina. Tri udobne sobe, ulazni hol, kupatilo, prostrana veranda nudili su udobnost gostima. Sada je sve pod debelim slojem prašine, a nameštaj razbacan.
– Vila se ne koristi od kada je počelo da se govori o vraćanju imovine. Od tada su prestala i sva ulaganja. Povremeno predam predračun neophodnih radova, sada bi trebalo popraviti krov na kuli, ali na to u gradskoj upravi niko ne reaguje – kaže nam Ivica Arančić, rukovodilac zajedničkih poslova u GU Subotice.
Da bi se vila dovela u red, procenjuje da je neophodno najmanje 20.000 evra, nagriza je podzemna vlaga, drvenarija traži negu, krov je trošan, a troškovi njenog tekućeg održavanja su vrlo visoki. Arančić kaže da je zimi za njeno zagrevanje potrebno do 60.000 dinara mesečno. Ipak, presudna činjenica je da bivši vlasnici traže nazad ovu vilu, zbog čega grad očigledno više ne ulaže u nju, a kako se proces restitucije oteže godinama, propadanje vile je sve vidljivije. Očigledno, grad nije imao interes ni da je rentira vilu i tako je spase od propadanja, pa kada dođe trenutak vlasnicima će je vratiti devastiranu, ne samo zbog toga što je prošlo 70 godina, već pre svega zbog neodržavanja. Komšije u Splitskoj aleji ogorčene su zbog propadanja jedne od najlepših vila, ali i zbog toga što u srcu ovog turističkog mesta grad ne održava ni njeno zelenilo.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 14.08.2012
