Izvor: Blic, 30.Jun.2010, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema para za infrastrukturu
Da bi izašli u susret Subotičanima koji vrše pritisak na gradsku vlast zbog urušene i nepostojeće komunalne infrastrukture javna komunalna preduzeća našla su se na velikoj muci jer je na njihove račune iz umanjenog budžeta stiglo oko 30 odsto manje sredstava. Iako se trenutno pomalo gradi i krpi gde god je moguće višegodišnje odsustvo sluha do 2000. godine ostavilo je previše „rupa“ na dotrajalu infrastrukturu.
Savetnik gradonačelnika za ravnomerni razvoj mesnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zajednica Miroslav Evetović kaže da je izgradnja komunalnog kičmenog stuba veliki izazov, pogotovo kada su pitanju saobraćajnice i kanalizaciona mreža.
- Građani opravdano zahtevaju izgradnju većeg broja saobraćajnica u gradu, ali pošto je u ranijem periodu malo rađeno na poboljšanju i gradnji kanalizacione mreže trenutno po novom urbanističkom planu imamo pokrivenost od 40 odsto. Zaokružili smo celine koje su se pripojile građevinskom reonu, a u isto vreme porastao je i „apetit" građana za izgradnjom. Nasledili smo mešoviti sistem odvođenja fekalne i atmosferske vode što je veoma loše – kaže Miroslav Evetović.
Prema njegovim rečima pred Gradskom upravom je veliki posao izgradnje kolektora nula, dva i sedam i ako se u tome bude istrajalo biće stvoreni dobri uslovi za dalje uređenje, pogotovo na rubovima grada. Miroslav Evetović kaže da je do sada veliki problem bio nedostatak tehničke dokumentacije.
- Javna komunalna preduzeća dobila su uputstva od Gradske uprave koje kolektore treba razvijati, a među njima su i važna čvorišta povezana za industrijskim delom grada prema Paliću. Po pitanju vodovodne mreže imamo problem sa regulacijom ulica, a izgradnja saobraćajnica ide uzlaznom linijom od 2005. godine i do 2008. godine izgrađeno je i revitalizovano 88 lokalnih i drugih puteva – kaže Evetović.
Pomak u poboljšanju komunalne opremljenosti najviše su osetili najmlađi i mladi stanovnici grada za koje je izgrađeno i obnovljeno više od 15 dečjih igrališta i isto toliko sportskih terena. Velika sredstva uložena su u uređenje gradskih parkova, rasvetu, a o čistoći gradskog jezgra svakodnevno brinu ekipe JKP „Čistoća i zelenilo".
- Imamo ozbiljne probleme sa odvođenjem atmosferskih voda u mesnim zajednicama „Novo selo", „Makova sedmica", Železničko naselje" i „Palić". Palić nema kanalizaciju u većem delu naselja i nivoi podzemnih voda su na visokom nivou što je izazvalo velike probleme proteklih nedelja kada je pala velika količina kiše – kaže Miroslav Evetović.
Većina Subotičana kaže da je zadovoljna čistoćom grada, ali komunalcima zamera što „najviše vode brigu o centru, dok su ostali delovi Subotice prilično zanemareni". Sa druge strane napori Direkcije za izgradnju grada da napravi red i milionski iznosi uloženi u sanaciju divljih deponija najčešće ne nailaze na poštovanje građana koji oslobođeni sankcija „bacaju smeće gde stignu, ruše i kradu saobraćajne znakove, kante za otpatke, klupe, česme i gradske mobilijare".
- Prošle godine uništeno je preko 230 saobraćajnih znakova što ne dotiče samo finansijski problem, već direktno utiče na bezbednost građana. Uskoro će odbornici usvojiti novu komunalnu odluku i građani koji je ne budu poštovali mogu očekivati sankcije, što je očigledno jedini način da stanemo na put vandalizmu. Imamo ogroman problem sa komunalnom opremljenošću Zagrebačke ulice koja je deo međunarodnog puta što dodatno opterećuje građane koji žive u toj ulici, ali izgradnjom „Y" kraka i zaobilaznice biće „presečena vrpca" dugogodišnje nevolje – objašnjava Evetović.
Direktorka „Regionalne deponije" d.o.o. koje su osnovali grad Subotica i opštine Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Mali Iđoš i Čoka sa zadatkom da izgradi sanitarni depo kako bi se dugoročno rešio problem odlaganja otpada kaže da je postojeći kapacitet deponija dovoljan za još oko dve godine, jer se godišnje prikupi oko 80.000 tona smeća. Međutim, iako je ovo preduzeće osnovano još 2007. godine početak gradnje deponije biće poznat tek pošto Vlada odluči na kojoj lokaciji će ona biti izgrađena. Nijedan od dva prostora iz užeg izbora stručnjaka građani nisu želeli da prihvate u strahu da će im biti uništene njive i domaćinstva, a da li će depo biti kod „Azotare" ili između Bikova i Oroma biće poznato do kraja ovog meseca.
- Regionalna deponija neće ugrožavati građane i njihovo životno okruženje, niti će narušiti kvalitet poljoprivrednog zemljišta. Koliko će savremeni centar za otpad povećati cenu odnošenja smeća još uvek ne možemo reći, ali najverovatnije da će toj usluzi biti dodata i cena odlaganja smeća. Projekat će biti rađen fazno, a njegova ukupna vrednost je 30 miliona evra – kaže Andrea Kikić.
Prošlog meseca po rasporedu Zavoda za urbanizam JKP „Čistoća i zelenilo" postavilo je 90 novih uličnih korpi, što je osim bolje higijene doprinelo i lepšem izgledu Subotice, a u okviru odnošenja kućnog smeća od aprila je spisak korisnika proširen za još 256 domaćinstava u šest mesnih zajednica.
Po novim Planovima koji treba da prođu skupštinsku proceduru ubuduće će o javnim površinama morati više da brinu i ugostitelji koji ih zauzimaju letnjim baštama, a načelnik komunalne inspekcije Lajoš Kampel kaže da je i do sada na terasama bilo zabranjeno puštanje muzike i da i stari planovi propisuju da osim stolova, stolica, suncobrana i žardinjera na toj površini ne sme biti ničega više.
- Bez takve odluke imali bismo cirkus u gradu. Ubuduće će grad biti podeljen u zone kada je u pitanju držanje domaćih i egzotičnih životinja i u crvenoj zoni koja obuhvata uži i širi centar grada biće zabranjeno imati kopitare, papkare, kuniće i živinu – kaže Lajoš Kampel.
Parkinzi najveći problem Kragujevca
Grad Kragujevac iz budžeta svake godine za komunalno uređenje ulaže oko 800 milona dinara, i zato nije slučajno stekao imidž najuređenijeg grada u Srbiji. Grad poznat po zelenilu sa više od 50 kilometara drvoreda, sa ulicama na kojima je zaista teško pronaći rupu, trotoarima na kojima se retko viđa i najmanji papirić, ipak muči problem manjka parking prostora i velika saobraćajna gužva.
Kako je za Blic izjavio Zoran Jovanović, člangradskog veća zadužen za komunalnu delatnost, „grad prednjači u državi sa tehničkom opremljenošću", a i jedini je, uz Beograd „koji je na najbolji mogući način rešio problem zelenih i buvljih pijaca".
- Samo za održavanje ulica iz budžeta je dato 213 miliona dinara. Gradski prevoz, koji obavljaju dve firme, se dotira sa 155 miliona dinara. Za održavanje zelenila, higijenu i čisćenje grada daje se još 230 miliona dinara. To su ogroman novac, ali je potreban da grad bude na nivou koji zaslužuje, i da na sne bude sramota da primimo goste i iz najrazvijenij zemalja. Zato je danas u Kragujevcu tečko neći i ulicu u kojoj nema rasvete, pa ni banderu sa pregorelom sijalicom. Imamo timove koji kontrolišu, a i one koji menjaju pregorele sijalice, kaže Jovanović.
Kragujevac je, kao ovde tvrde, „dva koraka ispred ostatka Srbije" u ureženju pijaca, na kojima se svežim namirnicama snabdevaju građani. Pored 2zelene pijace", koja je opremljena modernim rashladnim vitrninama za prodaju mlečnih preraževina, mesa i suvomesnatih proizvoda, napravljena je i pokrivena pijaca u naselju Aerodrom, a i nekadašnja „buvlja pijaca" je srušena i premeštena u nov, moderan objekat.
Prema rečima Dejana Raonića, direktora JKP „Čistoća", godišnje se iz domaćinstava u Kragujevcu izbaci 50.000 tona smeća, ili oko 4.500 tona mesečno.
- Grad čisti 230 radnika, imamo 18 kamiona za smeće, specijalne kamione za otpušavanje i čišćenje kanalizacije, šest cisterni za pranje ulica. Treba isprazniti i 4.000 kontejnera za smeće, i još toliko pojedinačnih kanti koje su date domaćinstvima. Da bi sve bilo kako treba, radimo u tri smene, a kontejneri se prazne svaki dan, i to u centru grada i na svakih šest sati. I pred svog truda, našoj firmi se duguje ukupno 223 miliona dinara, a najviše ne plaćaju građani, i su njihovi mesečni tročkovi 3,6 dinara po kvadratnom metru stana, kaže Raonić.
Da se mnogo novca daje za zelenilo, potvrđuje podatak se za to godišnje izdvaja oko 54,5 miliona dinara. Jelena Tirnanić, direktorka JKP „Gradsko zelenilo" tvrdi da je 68 stalno zaposlenih radnika „malo za veliki grad sa 200.000 stanovnika", pa se zato u sezoni od proleća do kraja jeseni „angažuje još oko 40 radnika kako bi celokupan posao bio obavljen kako treba".
- Mi brinemo o 130 hektara zelenih površina u gradu, i o još 27 hektara u Spomen parku Šumarice. Zbog čestih padavina tokom leta, i promene klime, prinuđeni smo da kosimo travu i po tri puta mesečno. Uz to, brinemo o 50 kilometara drvoreda, na kojima ima više od 6.000 stabala. Svake godine zamenimo oko 300 sadnica drveća koje je prestarelo ili oštećeno noovim. U dve sezone svetnjake zasadimo sa 300.000 novih sadnica cveća. To je ogroman posao, a pomažu nam tri namodernije mašine za košenje travnjaka i 40 ručnih kosolica sa motorom koje radnici nose sa sobom, kaže Tirnanićka.
Prljav centar grada
Kada govore o izgledu svog grada, njegovoj lepoti, arhitekturi, uređenosti i čistoći Kikinđani uvek, s pravom, ističu gradski trg, odnosno uži centar. To je prostor kojim se ponose kako zbog lepih građevina i njihovih fasada, tako i zbog drveća koje u proleće raskošnim krošnjama zaklanja zgrade, a leti iz čuva od prejakog sunca.
Zadovoljni su i ambijentalnim zelenilom, cvećem u velikim žardinjerama, a pre nekoliko godina sa oduževljenjem su prihvatili postavljanje saksija cveća i na kandelabre za osvetljenje. Građani nemaju velikih primedbi na održavanje čistoće u centru Kikinda, za koju je zaduženo Javno komunalno preduzeće, ali smatraju da bi trebalo više pažnje da se posveti održavanju čistoće u ulicama na obodima grada.
U Javnom komunalnom preduzeću "6. oktobar”, koje održava ne samo gradski trg, nego i prilazne ulice i sva parkirališta, kažu da već godinama od građana dobijaju pohvale za svoj rad, kao i od gostiju koji dolaze u Kikindu.
- Trg i uže gradsko jezgro čistimo svakodnevno.Centar grada čistimo, uglavnom, noću. Dobro smo opremljeni, jer za čaišćenje i najsitnijih otpadaka imamo dve najsavremenije čistilice, jednu većeg i drugu manjeg kapaciteta - kaže direktor Jvanog komunalnog preduzeća Milan Karać.
Građani nemaju primedbi na čistoću u centru Kikinde, ali su spremni da kritikuju ponašanje mladih ljudi koji tokom noćnih izlazaka znaju da polome korpe za otpatke. To se, uglavnom, dešava vikendom. Kikinđani bi voleli i kada bi se sve ulice u gradu čistile kao i centra grada, ali su i samokritični, jer smatraju da se svi ne ponašaju odgovorno na javnim površinama.
- Mislim da je Kikinda, u suštini, čist grad, ali isto tako mislim da može da bude i čistiji. Trg jeste uredan i time možemo da budemo zadovoljni, a dopada mi se i kako je uređeno izletište Satro jezero. Taj prostor se doobro održava. Ono čime nisam zadovoljna jeste uređenost perifernih ulica, jer se po kanalima za kišnu kanalizaciju baca se smeće, odlaže se sve i svašta, umesto da se to redovno čisti. Za takvo stanje odgovorni su i sami građani, jer ne vode dovoljno računa o prostoru ispred svojih kuća – kaže Milica Mihajlović.
Skoro identičan stav ima i njena sugrađanka Iboja Bera , jer i ona misli da su trg i centar grada daleko čistiji nago druge ulice u Kikindi.
- Trg jeste čist, ali nisam zadovoljna kakvo je stanje u ulicama na periferiji. Trg se stavrno dobro održava. Možemo biti zadovoljni kako se čisti centar grada, ima dovoljno korpi za otpatke, ali i građani sami treba da vode računa pa da opušak ili papir bace u korpu. Svest građan nije na visokom nivou. Baca ko šta stigne i gde šta stigne. Evo u centru je pre nekoliko dana postavljana nova trafika, ali je već sva išarana, a i to govori o čistoći i uređenosti grada i o tome kako se građani odnose prema tome. Na periferiji ima problema, mada se neke lokacije čiste. Stanujem u blizini stadiona FK "Žak” i sve donedavno je tamo bila nepokošena trava, ali su to sada očistili i sredili vojnici na civilnom služenju vojnog roka, koje je opština angažovala – kaže Iboja.
Iako se ponose užim centrom grada, Kikinđani i sami, ponekad, uništavaju trud komunalnih službi da trg bude i sređen i lep. Tako su zimus nepoznati počinioci ukrali deo tek zasađenih sadnica iz žardinjera na trgu, koja je zasadila Direkcija za izgradnju grada. Tokom samo jedne noći nestalo je 20 sadnica perena, tuja i čemperesa.
Ono čime Kikinđani nisu zadovoljni jeste održavanje zelene pijace koja se, takođe, nlazi u centru grada. Smatraju da predveče, kada se raziđu prodavci sa pijace, na ovom prostoru ostane velika količina otpadaka od voća i povrća, kesa i ostale ambalaže. Međutim, komunalci kažu da se mora poštovati radno vreme pijace, koje je do 20 sati. Posle toga pijaca se svakodnevno čisti i pere vodom.
.jpg)
