Izvor: Politika, 13.Maj.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najskuplje predstave iz Britanije i Hrvatske
Gostovanje Krležinog „Vučjaka“ i komada „Prst, obarač, metak, pištolj“, po tekstu Nenada Prokića na Sterijnom pozorju košta po jedanaest hiljada evra
U iščekivanju jubilarnog 60. Sterijinog pozorja u Novom Sadu koje će biti održano od 26. maja do 3. juna razgovarali smo sa Miroslavom Radonjićem, novoimenovanim direktorom ovog festivala. Ovogodišnju selekciju čini devet predstava pozorišnih kuća iz Tivta, Beograda, Kruševca, Sombora, Subotice i Podgorice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uz bogat prateći program.
Obeležavanje jubileja festivala samo po sebi obavezuje, kako organizaciono tako i umetnički. Sa kakvim ambicijama dočekujete 60. Pozorje?
Otkako sam pre dvadesetak godina aktivno ušao u svet pozorišta, Sterijino pozorje sam uvek doživljavao kao izuzetno važnu instituciju i najznačajniji pozorišni festival u regionu. Moji saradnici i ja se trudimo da poštujemo tradiciju na kojoj je naša institucija zasnovana, a koju je uspostavio Jovan Sterija Popović, kao nesumnjivi rodonačelnik srpske dramaturgije, što su osnivači Sterijinog pozorja 1956. godine na najbolji način konkretizovali. Ceneći ono što je naša dalja ili nešto bliža kulturno-književno-teatarska istorija, okrenuti smo budućnosti i nastojanjima da nastavimo sa primarnom misijom Pozorja: promocijom i afirmacijom domaće dramske književnosti i naše pozorišne umetnosti uopšte.
Pozorje treba da bude realna slika stanja u srpskom pozorištu. Kakvu ćete nam pozorišnu sliku ovoga puta ponuditi?
Ovogodišnje Sterijino pozorje potvrdiće zavidnu kreativnu vitalnost pozorišnih umetnika i domaćih teatarskih kuća, koji uprkos kontinuiranoj društveno-ekonomskoj krizi, urušavanju sistema vrednosti i neumoljivoj estradizaciji i banalizovanju kulture dokazuju da srpsko pozorište jeste jedna od retkih kategorija s kojom se još možemo pokazati, bilo gde u svetu, kao dovoljno ozbiljno društvo. Tekuću sezonu pamtićemo, između ostaloga, po većem broju praizvedbi domaćeg dramskog teksta i čitavom nizu reditelja mlađe generacije sa ostvarenjima relevantnih estetskih dometa.
Kako teku festivalske pripreme? Sa kakvim problemima se u ovoj završnoj fazi suočavate? Koja predstava je najskuplja, koje pozorište najzahtevnije?
Organizacija Sterijinog pozorja podrazumeva višemesečne pripreme, selekcioni ciklus, koordinaciju sa pozorištima iz zemlje i inostranstva, obezbeđivanje tehničkih uslova za gostujuće predstave, smeštaj za oko 750 učesnika i gostiju festivala... Problema uvek ima, ali iskustvo i znanje uigranog organizacionog tima omogućava njihovo efikasno rešavanje. Dve najskuplje predstave dolaze iz Velike Britanije – „Prst, obarač, metak, pištolj”, tekst Nenad Prokić, režija Džejms Jarker – i Hrvatske – „Vučjak”, po tekstu Miroslava Krleže, u režiji Ivice Buljana i izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba. Njihov dolazak košta po jedanaest hiljada evra. Predstava HNK Zagreb je i u tehničkom smislu najzahtevnija.
Ipak, s jubilarnog Pozorja izostale su predstave nastale po delima Jovana Sterije Popovića, Ace Popovića, Ljubomira Simovića, Danila Kiša, Miloša Crnjanskog, Branka Ćopića. Ne čini li vam se da je Pozorje malo šturo bez ovakvih autora i njihovog dramskog stvaralaštva, posebno bez Sterije, u čije ime je i začet ovaj festival?
Iskreno, zagovornik sam pozorišta zasnovanog na velikoj literaturi. Smatram da je jedan od najbitnijih preduslova za umetnički vrednu predstavu to da za osnovu ima dramski tekst ili književno delo nesumnjive literarne vrednosti. Naravno, to nije i dovoljan uslov da bi jedno ostvarenje dobilo epitet vrhunskog pozorišnog čina. S druge strane, i dok sam pisao pozorišnu kritiku, ali i kao selektor nekih drugih festivala, trudio sam se da pišem ili govorim o onome čega u predstavi ili selekciji ima, a ne o onome čega nema. Od tog principa ne bih ni sada odstupio.
Da li i ovoga puta očekujete polemike bez kojih Pozorje ne bi bilo to što jeste?
Polemika i konstruktivna kritika sastavni su deo svakog pozorišnog čina, a samim tim i Sterijinog pozorja. Bez reakcija publike, kritike, kolega iz branše, najšire javnosti, baviti se umetnošću bilo bi besmisleno i zaludno.
I ove godine ste nam ponudili bogate prateće sadržaje. Šta biste posebno izdvojili?
Međunarodni program „Krugovi” sa predstavama iz regiona, segment koji smo nazvali „Kako nas drugi vide” s predstavama iz Japana i Velike Britanije, po delima Dušana Kovačevića i Nenada Prokića. Tu su i specijalni gosti, Narodno pozorište Priština, Srpska drama sa sedištem u Gračanici s predstavom „Hotel Kosovo”, predstava u čast nagrađenih „Violinista na krovu”, koprodukcija Novosadskog pozorišta i Srpskog narodnog pozorišta, zatim ispitne predstave studenata visokih pozorišnih škola iz zemlje i inostranstva u sklopu „Pozorja mladih”, izložbe, promocije, tribine... Od 26. maja do 3. juna Novi Sad će biti prava pozorišna prestonica!
Pogledaj vesti o: Subotica, Kruševac
