Izvor: Večernje novosti, 01.Jun.2019, 09:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEVREME UBILO USEVE: Sve što je niklo – potučeno

Veliki deo oranica u Tavankutu i Ljutovu, kod Subotice, stradao od grada. Uništen tek iznikli suncokret. Šteta na pšenici, ječmu, kao i voću POSLEDICE olujnog nevremena i grada, koji su se prekjuče sručili na Suboticu, najviše su pogodile useve u selima Mala Bosna, Tavankut, Ljutovo... Tamo je stradao suncokret, ali i strna žita, pšenica i ječam, a šteta će se osetiti i na voću, koje verovatno neće biti ekstraklase nego industrijske. - Najveće štete su nastale >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na usevima suncokreta, tamo je šteta stopostotna. Stradala su i žita, ječam, pšenica, a prema prvim procenama, šteta je oko 60 odsto. Prilično su velike štete i u voćnjacima, koje će tek biti procenjene - izjavio je Šimon Ostogonac, član Gradskog veća za poljoprivredu.PROČITAJTE JOŠ - METEOROLOZI UPOZORAVAJU: Uskoro kreću obilne padavine Oni kojima su njive najviše stradale, nevoljno govore o stanju useva. - Led je potukao gotovo sve, od suncokreta neće ostati ništa, ali ni od žita. Tek kada se smiri vreme i prosuši zemlja, gledaćemo kako ćemo dalje - kaže ratar iz Tavankuta. Ovo je prvi grad u Subotici i okolini ove godine. Iako se na vreme reagovalo, nije postojala mogućnost da se usevi u potpunosti zaštite, jer je od ukupno 18 protivgradnih stanica, dejstvovalo samo 11. Ostale su "ćutale" zbog nedostatka strelaca.PROČITAJTE JOŠ - RHMZ UPOZORAVA: Narandžasti meteoalarm u Sremu, Banatu i Bačku, u Beogradu nevreme (VIDEO) - Već dosta dugo nemamo dovoljno strelaca, jer je plata 14.000 dinara mesečno, stoga nemamo dovoljno zainteresovanih i jedva da možemo da nađemo radnike - objasnio je Ostrogonac, dodajući da Subotica raspolaže sa dovoljno protivgradnih raketa. - Ispaljeno je 77 raketa i sa svake stanice koja je dejstvovala ispaljeno je sve što su imali. Siguran sam da bi bila mnogo veća šteta da nije dejstvovala protivgradna zaštita, jer je šteta i ovako ogromna. Štetu su pretrpeli mnogi poljoprivrednici, mada je po rečima Miroslava Kiša, predsednika Asocijacije poljoprivrednika, nešto lakše onima koji su useve osigurali. - Teško je i jednima i drugima, ali je ipak lakše onima koji su osigurali useve, jer će im šteta biti nadoknađena. Međutim, mi nemamo tu kulturu osiguravanja, ali ni sistemsku pomoć da ono bude jeftinije i pristupačnije svima - ističe Kiš. OSIGURANjE OKO TRI DINARA PO HEKTARU U MESTIMA kao što je Pačir gotovo 80 odsto površina je osigurano, jer tamo grad nije retka pojava. Međutim, tamo gde ređe pada, ljudi se i dalje uzdaju da "neće baš njih pogoditi". Cena osiguranja zavisi od kultura i površine, otprilike iznosi 2,416 dinara po hektaru za pšenicu 2,973 dinara po hektaru za ječam (prinos šest tona i cena 16 dinara), a 3,124 dinara po hektaru za kukuruz (3,5 tone cena 30 dinara), 3,055 dinara po hektaru za suncokret (tri tone, cena 38 dinara).

Nastavak na Večernje novosti...