Izvor: Politika, 31.Jan.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gozba u čast teladi
Na gazdinstvu Lulićevih oteljena su po dva para teladi nakon čega su domaćini priredili proslavu za 70 svojih prijatelja i komšija
Subotica – U oborima porodice Lulić je veliko i retko blago: dva para teladi. Krava retko kad oteli blizance, pa je pravo čudo da u razmaku od jedne sedmice dve steone krave otele po dva teleta, i to u malom gazdinstvu u selu Gornji Verušić nadomak Subotice.
Kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se otelila prva krava, komšije koje su došle da pomognu prognozirale su da će i druga steona krava oteliti još jedan par. Tada je sin Zoran Lulić obećao da će ako se to dogodi zaklati najlepše jagnje, što se i dogodilo nakon desetak dana.
– Obradovali smo se, kako ne bi, jer nije uvek lako i jednostavno raditi na gazdinstvu. Imali smo mi i gubitaka, prošle godine morali smo da se odreknemo jedne krave, pojela je nešto od čega se razbolela. Nedugo nakon toga jedna krava simentalka izgubila je tele. Ali, to je deo našeg posla, popili smo i onda jednu rakiju, ali bila nam je mnogo gorka. Sada smo imali razloga da se radujemo, ne samo što smo nadoknadili izgubljeno, već smo eto i uvećali imanje – priča nam Petar Lulić, dok sedimo u kuhinji.
Za to vreme njegova ćerka, dvadesetogodišnja Zdenka peče krofne. Tu je i Petrova supruga Marga, sin Zoran, snaja Slađa i njihova kćerkica Nikolina od godinu i po dana. U zajedničkom domaćinstvu je još i Margina majka Ruža. Tako četiri generacije ovde žive pod jednim krovom, a rad na gazdinstvu je podeljen – otac gaji do 150 ovaca a sin Zoran se bavi kravama. Obrađuju još 15 hektara zemlje uvereni da je najvažnije očuvati porodicu, vredno raditi na zemlji i pomoći drugom u nevolji.
Porodica Lulić na okupu (Foto A. Isakov)
Za nenadno uvećanje gazdinstva zaslužna je i predana briga Lulićevih, ali i dobri saveti veterinara Vojislava Kuntića koji ih redovno posećuje. U selu Gornji Verušić ima sveukupno 100 stanovnika i svi su ovde upućeni jedni na druge, i u dobru i u zlu. Tako Zoran nije zaboravio obećanje koje je izrekao i u ponedeljak, 21. januara, pozvao svoju širu rodbinu, prijatelje i komšije da dođu da se počaste. Za stolom se okupilo sedamdeset glava, ispečeno je i jagnje, ali i jedna kokoška. Nije nedostajalo ni rakije ni drugog pića.
– Odrastao sam u vremenu kada sam sa dedom i ocem išao kod svih naših komšija na njihove lične ili pravoslavne praznike i slave, a oni kod nas dolazili na sve naše katoličke praznike. Nijedan svinjokolj nije prošao da se sa komšijama nije posedelo, družilo, posećivali smo se međusobno. Danas je to retko, ali mi volimo da nam ljudi dođu, da sa njima podelimo radost, a i onaj gore da vidi da i kada imamo malo volimo to da podelimo sa drugima – priča nam Petar Lulić.
Na imanju Lulićevih posebno su, osim tek pristigle teladi, ponosni na kasačko grlo Hondu, potomak njihovog takođe trkačkog grla Hagela. Za posebno svečane prilike kao što su venčanja, ili smotra za „Dužijancu”, Petar Lulić upregne Hondu u karuce i, kaže, razmišlja da se ponovo vrati na trkačku stazu na hipodromu.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 01.02.2014.
.jpg)
