Izvor: Politika, 14.Nov.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvadesetak Subotičana nedeljno iseli se iz ovog grada
Subotica – Uskoro će u Londonu biti više Subotičana nego što će ih ostati u Subotici, izgovorio je za skupštinskom govornicom Đerđ Bucko, odbornik Saveza vojvođanskih Mađara, i podsetio svoje kolege na to da svako od njih ima nekog iz svoje rodbine ili okruženja ko je u inostranstvu. Tako je prvi put u javnosti progovoreno o pojavi koja je poslednje godine sve uočljivija u gradu.
Subotičani se u poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dve godine masovno iseljavaju, pre svega u zemlje Evropske unije, i ova ocena nije preuveličavanje. Iako nema zvanične i pouzdane statistike koja bi u ovako kratkom roku pratila kretanje stanovništva, postoje procene da je iz grada u poslednjih pet godina otišlo najmanje šest hiljada ljudi. Smatra se da svake sedmice bar dvadesetak Subotičana pakuju kofere i postaju bivši stanovnici ovog grada.
–Odlučili smo se za Beč uvereni da ćemo se tamo lakše snaći, jer ima mnogo našeg sveta, a i veliko je tržište poslova. Jezik gotovo da nisam znao, ali kao moler dovoljno mi je bilo da savladam nekoliko osnovnih pojmova. Otišao sam prvo na tri meseca, našao posao, a sada ću povesti i ženu. Nadamo se da će u početku moći da radi kao spremačica po kućama – kaže nam Ferenc koji ne želi da mu se pominje prezime jer strahuje od predrasuda okoline.
Kamerman Damir Peić je za lokalni sajt otvoreno govorio o svom austrijskom iskustvu, o dvanaestočasovnom radu tokom kojeg je imao samo polučasovnu pauzu za ručak, a ostatak vremena proveo na nogama sortirajući teške pakete u pošti. Ipak, iako nisu sve imigrantske priče sa srećnim krajem, ono zbog čega se odlazi jeste i to što je „minimalac” u Austriji 1.100 evra i dovoljan za pristojan život.
Kada se osvrnu oko sebe, Subotičani primećuju da u ovoj poslednjoj migraciji nema pravila, pa odlaze i taksisti stariji od 50 godina sa celokupnom porodicom, majstori svih struka, arhitekte sa priznatim iskustvom, a na Građevinskom fakultetu svaki drugi diplomac izjavljuje da će karijeru da nastavi u inostranstvu. Većina odlazi noseći sa sobom mađarski pasoš, koji im bez problema otvara pristup za sva radna mesta u Evropskoj uniji. Uvođenje mogućnosti dvojnog državljanstva za one čiji preci su u nekom trenutku živeli unutar mađarske države, a to je opšta istorija svakog vojvođanskog starosedeoca, i poznavanje jezika postali su „zelena karta” za obećani bolji život.
Odlazak Subotičana najbolje registruju trgovci nekretninama čija je vrednost drastično opala. Moguće je kupiti stan ili kuću i po ceni od oko 350 evra za kvadratni metar, iako je nekada vredeo tri puta više. Prema mišljenju ove branše, problem je nastao što ne odlaze više samo mladi, već sada i čitave porodice i ljudi u zrelim godinama.
–Donedavno smo brinuli o nekoliko kuća ljudi koji žive u inostranstvu, a nisu želeli da se odreknu ove svoje imovine. Sada su nam poručili da ne žele više da ih čuvaju i da oglasimo njihovu prodaju – kažu u jednoj agenciji.
– Tokom leta „izgubili” smo 16 učenika od drugog do osmog razreda, a navodim samo broj dece za koju pouzdano znamo da su se ispisala zbog preseljenja u drugu državu, najviše Nemačku, ali i Mađarsku, Austriju, a imamo i slučaj odlaska u Nigeriju – navodi nam Silvija Tot, direktorka osnovne škole „Majšanski put”. Ova škola dugo je važila za jedinu u gradu koju ne pogađa bela kuga, smeštena u delu grada gde se širi stambena zona iz godine u godinu je upisivala više dece. Ove godine, međutim, upisali su čak 23 prvaka manje, što je, i prema rečima direktorke Tot, drastični pad jer su prethodne godine imali tek četiri učenika manje nego pre dva septembra.
–Mi smo devedesetih godina imali preko 1.200 dece, sada našu školu pohađa 770 đaka– kaže direktorka Tot.
Prema podacima koje je grad objedinio, u Subotici ove godine u klupe je selo čak 143 prvaka manje nego lane, što bi značilo da od 21 osnovne škole prvaci nisu upisani u jednu i po školu. Procenjuje se da manje prvaka nije „učinak” samo bele kuge već i kapilarnog oticanja stanovništva kojim svakodnevno odlaze oni koji bi trebalo da udahnu život gradu: deca, mladi, stručnjaci, dobri majstori, čitave porodice. Tako je u školama ne samo manje dece, veći manje nastavnika koji bi stali za katedru. Procenjuje se da nedostaje dvadesetak nastavnika matematike i približno toliko nastavnika stranog jezika.
–U našem društvu znanje nije postalo vrednost i cilj, malo se ulaže u obrazovanje, na ključnim mestima je malo istinski obrazovanih ljudi koji mogu da diktiraju tempo društvenog razvoja – kaže za „Politiku” sociolog Duško Torbica, tražeći razloge zbog kojih sve više odlaze i visokoobrazovani stručnjaci.
Torbica podseća da su migracije stanovništva u potrazi za novim i boljim poslom normalna i uobičajena pojava, ali činjenica je da Subotica već duže od jednog veka ne uspeva da poveća broj stanovnika. U trenutku ulaska u novu državu 1918. godine, prema podacima Istorijskog arhiva u Subotici, grad je imao oko 95.000 stanovnika i bio treći po veličini u novoj Kraljevini SHS, odmah iza Beograda i Zagreba koji su imali tek nekoliko hiljada stanovnika više. Stanovništvo Subotice je u poslednjem veku poraslo tek na oko 120.000, što govori da talasi doseljavanja, ako su i zapljuskivali ove predele, nisu bili siloviti, a i njihov efekat je umanjivao odlazak stanovništva.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 14.11.2014.
Pogledaj vesti o: Subotica
