Izvor: Večernje novosti, 22.Jun.2015, 19:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dečije traume za ceo život

NESREĆNA igra okolnosti i fatalne odluke roditelja mogu da ostave neizbrisiv trag na dečijoj duši. Osim u ulozi žrtve, mališani često kao svedoci dožive najstrašnije scene nasilja i porodičnih tragedija. Oni sa malo više sreće, uspeli su da izbegnu smrt, ali ostaju - strah, bes, nepoverenje i osećaj krivice. Poslednji slučaj je smrt dvanaestogodišnjeg Stefana Ilića u Banatskoj Subotici. Njegov, tri godine mlađi brat Uroš bio je svedok kad je Stefan potrčao za jagnjetom da ga spasi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kako ne bi upalo u reku Karaš, a onda se okliznuo, upao u vodu i utopio. Uroš je da bi prikrio šta se zaista dogodilo, kako je objasnio policiji, zbog straha, prvo slagao da mu je brat otet i do detalja iskonstruisao celu priču. Bilo koja vrsta tragedije, a naročito ako je reč o nasilju u sopstvenoj porodici koje se završilo smrtnim ishodom, na tananu dečju dušu ostavljaju dalekosežne emocionalne posledice. Preživljene traume koje ostaju sa njima more ih čitavog života. - Ta deca kasnije osećaju životni strah, nepoverenje prema svima, ljutnju, sram, stid... - kaže Ivana Đukić, rukovodilac Prihvatilišta za zlostavljanu decu u Beogradu. - Ipak, ono što, možda, najteže prevazilaze je osećaj krivice. Dečaci misle da su mogli da urade nešto kako bi se tragedija izbegla, a nisu, dok devojčice, uglavnom, pate zbog osećaja bespomoćnosti da bilo šta promene. Podrška sredine, objašnjava Đukić, od velike je važnosti za prevazilaženje traume kod dece koja su prisustvovala bilo kojoj vrsti tragedije. - Najčešće srodnici, a nekada i stručni radnici u domovima, ili prihvatilištima, ukoliko mališani ostanu bez roditelja, imaju ključnu ulogu u radu sa tom decom - objašnjava rukovodilac jednog od prihvatilišta u Beogradu. - Upravo su ljudi iz najbliže okoline ti koji im moraju ponovo izazvati osećaj poverenja, ali i samopouzdanje i otkloniti osećaj krivice za nesreću, ili tragediju. Takvi događaji u detinjstvu mogu da oblikuju ličnost za ceo život i da naprave nenadoknadivu štetu. Gubitak roditelja pre osme godine života, posebno majke, ostavlja posledice kao što su sklonost ka osećanju teskobe, praznine, niže vrednosti i depresivnosti. Posebne posledice na život deteta, slažu se stručnjaci, može ostaviti zlostavljanje, kako direktno, tako i ono indirektno, kada su svedoci takvog ponašanja. - U mnogim slučajevima, fizičko nasilje je samo vrh ledenog brega, manifestan znak stalnih epizoda gnevnog odbacivanja, kako verbalnog, tako i fizičkog - kaže za "Novosti" dr Jasna Kekić, neuropsihijatar i psihoterapeut. - Deca koja su iskusila zlostavljanje ispoljavaju, sa jedne strane, osećanje niže vrednosti, neadekvatnosti, depresije, inhibiranosti i bespomoćnosti, a sa druge strane, gnev, agresiju, nasilje i nepoverenje u ljude. I neki manji događaj, prema rečima naše sagovornice, može biti tragičan, ukoliko je dete samo, bez utehe i zaštite. Psihološka zaštita i ljubav roditelja, podjednako su važne kao i egzistencijalna zaštita - sklonište, hrana, voda... objašnjava dr Kekić. - Zbog toga je ključno razumeti kako nasilje utiče na decu, a zatim ih zaštititi od toga, s obzirom na to da nasilje rađa nasilje, i prenosi se sa jedne generacije na drugu. CRNE BROJKE * MART 2008. Malena Kristina M. (4) preživela je masakr u Krševici kod Bujanovca u kome je njen očuh Boban Mitić (34) ubio njenu majku Suzanu (25), babu Sunčicu Ristić (48), polusestru Anđelu (2) i polubrata Lazara (3). Teško povređena, devojčica je ostala bez vida na desnom oku. Mitić navodno nije mogao da prežali raspad braka. * JUN 2011. U Porodičnoj drami koja se dogodila u Nišu, Anita Stavrić je bacila dvoje dece sa terase, a potom je i sama skočila. Ona i trogodišnji sin su preminuli na mestu, a petogodišnja Anastasija je čudom preživela. Prema tragovima, deca nisu pružala nikakav otpor majci. l* DECEMBAR 2011. Držeći u naručju sina Milana (3), sa šestog sprata samačkog hotela u Beogradu skočili su Palko (51) i Ilanka (47) Ponjiger. Dečak koji je pao na tela roditelja je preživeo, ali je zadobio prelome obe butne kosti, unutrašnje i povrede glave. Centar za socijalni rad je dugo odlučivao ko će o njemu voditi računa. Odluka o hraniteljstvu pala je na porodicu Meler, rođake mališana. * MAJ 2015. Naočigled Petra Kuzmanovića (13) njegov otac Dragan (58), ugledni čačanski biznismen ubio je suprugu Draganu (49) u njihovoj porodičnoj kući, a potom je pucao sebi u glavu. Petar je u trenutku zločina spavao u sobi sa majkom, a veruje se da bi otac pucao i u njega da mu nije zakočio pištolj. Dragan je iza sebe ostavio testament u kome je razdelio svu imovinu. Sina nije spomenuo.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Večernje novosti...