Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Mar.2018, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Džesika Stojadinović Stoja: Nisam objekat!
Zvezda prvog srpskog filma u svemiru “Ederlezi Rising”, u razgovoru sa Ivanom Jovanovićem otkriva kako je karijeru zvezde filmova za odrasle zamenila glumačkom, kolike su predrasude prema pornografiji i mnogo čemu drugom u Americi i kako naučnofantastični film može srušiti stereotipe o muško-ženskim principima i ljubavi
Rasprodata velika sala Sava centra i višeminutni aplauz dočekali su premijeru filma “Ederlezi Rising” Lazara Bodrože, po scenariju Dimitrija >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Vojnova i priči Zorana Neškovića. Fest odavno nije video tako dobru reakciju publike na srpski film, film koji teško možete spojiti sa domaćom kinematografijom i njenim tokovima. Priču o letu jugoslovenske svemirske kompanije “Ederlezi” na planetu Alfa Kentaru, sledeću destinaciju osvojenu od strane distopijskog socijalističko-korporativnog društvenog uređenja, i astronautu Milutinu (Sebastijan Kavaca) kome korporativna socijalna inžinjerka (Maruša Majer) dodeljuje android Nimani kao pratnju čija je zadatak zadovoljenje njegove želje, obeležava upravo Stoja, jedna od najvećih svetskih zvezda pornografske filmske industrije. Njena interpretacija koja ispituje granice ljubavi, opsesije, muškog i ženskog principa i muške dominacije pervertirane u nemoguću ljubav, bukvalno je oduševila sve gledaoce na premijeri 25. februara i za neverovatno kratko vreme lansirala je u orbitu srpske (prvenstveno umetničke) elite. Kako se oseća u novoj ulozi van svog uobičajenog žanra, otkrila je čitaocima NM-a jednostavnim, neposrednim, direktnim, ali promišljenim jezikom.
Igrate glavnu žensku ulogu u prvom srpskom naučnofantastičnom filmu čija se radnja odvija u svemiru. Jeste li imali ideju o tome da postajete deo srpske kinematografske istorije?
(smeh) Nikako. Moj prijatelj Nikola rekao mi je da njegovi prijatelji snimaju naučnofantastični film u Srbiji i rekao mi “Hej, to je nezavisni film, mogla bi da probaš da glumiš” (smeh.) Nisam ni pomislila da će snimanje biti toliko profesionalno, a kamoli da će reakcija publike biti takva. Toliko uzbuđenih gledalaca, rasprodata premijera na Festu... Sve mi je delovalo nerealno.
Vaš lik, android-robot Nimani, ima veoma razvijen odnos i prolazi kroz tinjajući sukob sa drugim (i jedinim) likom kosmonauta Milutina, koga tumači Sebastijan Kavaca. Njihov odnos je veoma razvijen, višeznačan i višeslojan. Kako ste savladali glumački proces, s obzirom na to da nemate takvog glumačkog iskustva?
Moje je bilo da se pojavim na setu i znam tekst i šta bi trebalo da uradim. Svi slojevi i nivoi priče bili su na Dimitriju (Vojnovu, scenaristi, prim. aut.), Lazaru (Bodroži, reditelju) i Mileni (Z. Petrović, montažerki). Ne mogu reći kako sam dala malo emocija ovde, malo besa onde i tako gradila lik. (smeh)
“Ederlezi Rising” se, na tematskom i idejnom nivou, bavi muško-ženskim odnosima, ljubavlju i svim devijacijama koje proizilaze iz tih odnosa, pogotovo onim seksualnim, vođenim muškim principom i muškom žudnjom. Kako vam se činio taj idejni aspekt filma?
“Ederlezi Rising” je jedna velika kritika muškosti. Verovatno zbog toga, svaka osoba s penisom misli da je film o seksu, a apsolutno nije. Kada pitam muškarce kako vide Nimani, svi odgovore: “Kao seks-robota”, što je opštost. “Ederlezi Rising” je film o rodu i ideji žene kao objekta. Tu ideju u punom manevru stvaraju egocentrični muškarci. Da, u filmu ima seksa, ali seks je osnov dramskog konflikta Nimani i Milutina: on nju uporno vidi isključivo kao seks-robota ili, bolje rečeno, objekat. I to mu se obije o glavu tokom filma.
Odlična uvertira za sledeće pitanje. Vi ste velika porno-zvezda i verovatno vas većina ljudi isključivo i posmatra kao objekat na osnovu vaših ranijih filmova i industrije koja ih proizvodi. Na koji način se borite da vas ne tretiraju kao objekat?
Sve to počinje od medija. Zbog novca i “ekonomije pažnje”, koja ljudsku pažnju tretira kao deficitarnu robu i na nju primenjuje ekonomska pravila, oni jure šokantne, klikabilne i skandalozne sadržaje kako bi prodali netačnu vest. Ljude koji nemaju pojma o pornografiji informišu drugi ljudi koji nemaju pojma o tome, što je veoma nefer prema mojoj zajednici. To vam je kao kada pošalju zapadne novinare u neku zemlju, a onda ih fikser brifuje o stotinama godina istorije te zemlje u 10 ili 15 minuta. Na jednoj pornografskoj konvenciji, gde se zvezde upoznaju s fanovima, prišla mi je prijateljica mog prijatelja, poznata novinarka, tražeći intervju. Odbila sam je, zamolivši da pomerimo za neki drugi termin jer ljudi čekaju u redu da bi me upoznali. Pitala sam je li nekada pisala o pornografiji, a ona mi je uzbuđeno odgovorila: “Ne, ali sam izveštavala iz Sirije i ne mogu više da se uspavljujem suzama misleći o svemu što sam tamo videla.” Slušala sam je i pomislila: “Dušo, mogla bih da ti ispričam gomilu priča od kojih ćeš zaplakati, a vezane su za ovu industriju. Zato nemoj da praviš slatku tiradu o tome kako porno-zvezde imaju kućne ljubimce i kako su doista ljudi, pošto imam koliko god hoćeš primera porno-zvezda uništenih bilo lošim tretmanom industrije bilo lošim tretmanom medija prema njima.” Nisam joj ovo rekla, ali upravo takve priče i takav tretman umesto destigmatizacije stigmatizuju porno-glumce i pornografsku industriju. Umesto da se mediji bave rediteljima i kompanijama koji poštuju nas i naša tela, vodeći računa o radnim i zdravstvenim pravima, oni nas gledaju tabloidno.
Ako pogledamo planove vlasti s Floride, biće dobro ukoliko pornografija samo ostane tabloidna tema?
Volela bih da razumem zašto sam, za američke vlasti, opasnija od “kalašnjikova”. Volela bih da razumem zašto su zvaničnici Floride, umesto da uđu u otvorenu debatu o oružju i nasilju nakon školskog masakra, pornografiju proglasili za opštu zdravstvenu opasnost. Pretpostavljam zbog toga što su utemeljivači Amerike mislili da je britanska imperija suviše meka za njihove konzervativne verske stavove, pa su otišli preko okeana i, usput, napravili masovno etničko čišćenje autohtonog američkog naroda. Taj dan mi svečano slavimo svake godine, što je posebno odurno. Sva ta histerija i panika zasnovana je upravo na tim ekstremnim hrišćanskim postulatima koji su osnov Amerike i, ma koliko tvrdili da je crkva odvojena od države, na dolarskoj novčanici nalazi se natpis “In God we Trust” (“u Boga verujemo”)
Vratimo se filmu: “Ederlezi rising” se dešava u svemiru. Mislite li da dislokacija vremena i radnje sa zemlje iz sadašnjeg vremena pomaže u isticanju filozofske teme ljubavi i njene teške ostvarivosti?
Generalno, naučna fantastika pomaže u tome. Žanr nam lakše omogućava uočavanje socijalnih nepravdi, etičkih pitanja i muško-ženskih odnosa koje ste spomenuli, naravno, pošto niste toliko intimno involvirani gledajući robota u svemiru, a ne vašeg komšiju ili intimnog partnera. Inače, ja sam odrasla na ovom žanru i bilo mi je veoma slatko kada su me na konferenciji za štampu na Festu pitali za reakciju mog tate, velikog fana naučne fantastike, na film. (smeh) Pošto ne smem da mu pokazujem kopiju, moraće da sačeka bioskopske projekcije.
Narativ filma prati Nimanino ispunjavanje svake Milutinove seksualne želje. On upravlja njome preko tableta sve do momenta kada se zaljubi i poželi nešto više od robota. Kako vam se dopao taj narativni obrt? Da li on, na neki način, oponaša odnose u ljudskim vezama?
Ne znam. Iskreno, kada vidim svu odvratnost muške javne reakcije na probleme u vezi, shvatam da ih uopšte ne razumem. Nemam pojma. Vi mi recite? Misle li muškarci: “Hoću da te kresnem, pa hoću da te volim”?
Većina tako misli.
(smeh) U redu. Svi vi muškarci ste čudna stvorenja. Kao i žene. Ali to spada u rodni binarizam i podelu na muški i ženski princip. A tako je i u filmu.
Kada smo kod većine, mislite li da će gledaoci ići u bioskop zbog toga što ste porno-zvezda ili zbog teme filma?
Većina će verovatno ići da vidi porno-zvezdu. Ali kao što Ivo Andrić u “Znakovima pored puta” ima deo o pisanju i piše da bi trebalo odbaciti sve interpretacije vašeg rada od drugih. Briga vas ako oni izaberu najgluplju i najprostiju interpretaciju. Možda je nekome uvredljivo ovo što govorim, ali je tako.
Hoće li ih onda kvalitet filma naterati da zaborave vašu porno-karijeru i prihvate ono što vide na ekranu?
Nadam se. Kada pošaljete u svet stvar do koje vam je stalo, nadate se uticaju na ljude. Da ćete dotaći nekoga. Ovoga puta, nadam se da će to biti srce, a ne između nogu. (smeh)
Planirate li da nastaviti sa glumačkom karijerom van porno-industrije? I, nisam vas pitao kako se ophode prema vama na snimanjima “mejnstrim” filmova?
Na snimanjima se svi ophode veoma profesionalno i nikada nisam imala nikakvih predrasuda. Nekada se reditelji prema vama ophode kao da ste idiot, pa sve crtaju, ali tada sam ili preumorna ili pod džetlegom, pa mi ne smeta. (smeh) Naravno, bilo je i onih koji bi počeli razgovor o ulozi rečenicom “Nećete imati seks ni sa kim”, ali s takvima odbijam saradnju. Imala sam sreću sa ekipom “Ederlezija” i njihov odnos prema meni postavlja moja očekivanja od drugih veoma, veoma visoko.
Što se tiče glumačke karijere, ovog meseca sam imala glavnu ulogu u još jednom dugometražnom filmu koji se snimao u Parizu i Njujorku i zove se “Flasher”. Film je i dalje u produkciji. Snimila sam kratki film u kojem, za promenu, igram sa ženom. (smeh) Krajem prošle godine glumila sam u predstavi “Harakiri Kejn” Dina Hespila, poznatog strip-autora, koja je izvedena u pozorištu Brik u njujorškom Vilijamsbergu. Ovog aprila igram u još jednoj predstavi na Menhetnu, tako da ću izgleda nastaviti svoju glumačku karijeru. Odnosno, upravo je nastavljam. (smeh)
A porno industrija?
Moraću negde da je uglavim. (smeh) Skoro sam se setila da pokrećem svoju kompaniju i trebalo bi završiti svu papirologiju. A onda razmišljam gde ćemo snimati te filmove (smeh). Da nije bilo mog cimera, ovog meseca ništa ne bih uradila. Upleo se u moje poslove pošto je morao da me vozi do Nju Hempšira, najbližeg mesta Njujorku, gde je legalno snimanje porno-filmova. (smeh) Već duže vreme žongliram između snimanja porno-filmova i pisanja, tu je sada i gluma, tako da se sve meša. Srećom, imam odličnu asistentkinju koja vodi računa inače ne bih znala ni gde sam ni šta moram raditi.
I za kraj: za kratko vreme ste postali velika zvezda u Srbiji, zemlji vaše prabake koja je iz Svilajnca?
Divno mi je ovde i želela bih da ostanem zauvek. Bilo bi otrcano reći da je ovo domovina moga srca, ali je stvarno tako. U Srbiji dobijam mnogo više od života nego u Americi, a ovde me svi tretiraju kao osobu, što je velika stvar.
Pogledaj vesti o: Stoja
