Izvor: Politika, 08.Avg.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Sklonio bih policiju i redare
Povodom incidenta koji se dogodio posle revanš utakmice trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona između Partizana i Ludogoreca (0:1), kada je navijač skinuo igraču kapitensku traku s ruke, razgovarali smo s nekadašnjim asovima „crno-belih”. Legendarni čuvar mreže Milutin Šoškić, kapiten Partizana u finalu Kupa šampiona 1966, na početku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže:
– Da bi bilo reda u bilo kojoj oblasti, pa i u sportu, država mora da ima zakone i ljude koji će da ih sprovode. Kod nas se oni koji donose zakone slikaju s navijačima i tako im daju značaj. Recimo, Vučić se sastao s njima, što je za njih samo još jedan plus. Partizan i Crvena zvezda su mogli da kupe bar po dva kvalitetna igrača za novac koji su dali za kazne. Ovo su posledice devedesetih. Uvezli smo huliganizam iz Engleske, ali nemamo Margaret Tačer da ga iskoreni. Očigledno je da neko u suknji mora da donese rešenje, pošto su ovi u pantalonama dokazali da to nisu u stanju.
Šoškić kaže da bi, da se on pita, „sklonio sa stadiona i policiju i redare, a vođe navijača postavio na atletsku stazu, da oni održavaju red”:
– Ali, da znaju da ako se dese bilo kakvi incidenti oni idu u zatvor 10 do 15 godina.
Na pitanje kako je bilo u njegovo vreme, kaže:
– Kapiten bi trebalo da bude desna ruka trenera, preko koga će ovaj da sprovodi svoje zamisli u delo. On mora da ima autoritet. Mi smo sami birali kapitena. To je obično bio najstariji ili najbolji igrač. Ali, to su bila druga vremena, neki drugačiji odnosi i drugačije ponašanje. Tada se volela i država i klub. A, kako to današnji navijači vole klub? Da li je ljubav iskazana novcem koji klub mora da plati zbog njih za kazne…
Golac: U moje vreme živeli smo slobodno
Nekadašnji as „crno-belih” Ivan Golac o „slučaju kapitenska traka” kaže:
– Ono što je nekada bilo nezdravo, danas je normalno. Nekada smo lopove, bitange i šljam nazivali pravim imenima, a sada je onaj koji ukrade veliki novac sposoban ili biznismen. Nažalost, ponovo se bavimo posledicama, a ne uzrocima. Zna se ko je i zbog čega stvarao ovakve navijačke grupe. Oni koji donose zakone ne mogu da budu u sprezi s njima. Zato su posledice veoma ozbiljne. Jer, oni manipulišu i medijima. Za mene, kao igrača i kao trenera, navijač je uvek bio svetinja. Međutim, nikada se nije dozvoljavalo da oni uđu u klupske prostorije. Živeli smo slobodno, prolazili jedni pored drugih, razgovarali, družili se. Ovo je devalvacija morala i intelekta. Pogledajte samo kako se dolazi do diploma. Pa, nama ni škole više neće biti potrebne. Živimo u tragikomediji, kao zamorčići svetskog trenda.
O vremenu kad je igrao i kad je kapitenska traka predstavljala čast, Golac izjavljuje:
– Kapiten se posebno cenio. Ali, drugačiji je bio i odnos s navijačima. Bodrili su nas i kad smo gubili. Jasno je da su krivi i klubovi. Nikada neće rešiti problem zbog veza ili sprega u sistemu. Ovo što se radi je borba s vetrenjačama. Zato je i gledanje fudbala danas besmisleno, jer je to izgubljeno vreme koje može da se iskoristi na mnogo bolji način.
Radović: Začarani trougao
Bivši proslavljeni igrač Partizana, a kasnije i fudbalski funkcioner Lazar Radović nam je rekao:
– Imam utisak da se današnji treneri udvaraju igračima, a igrači navijačima. Zaista ne razumem zašto se ovo desilo, ali to je posledica ukupnog stanja u društvu. Fudbal je samo njegov deo i dok ne promenimo stanje u društvu, ne možemo ni da se nadamo da će u fudbalu biti bolje. Kao da smo u začaranom trouglu.
O tome šta je nekada značio kapiten, a šta danas, kazao je:
– Da bi neko nosio kapitensku traku morao je to i da zasluži. Često je morao da brani stavove kluba, čak i u situacijama u kojima se oni razilaze s mišljenjem igrača. Danas je to sasvim drugačije.
Đ. S.
objavljeno: 09.08.2013.
Pogledaj vesti o: Partizan
